ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

СВЕТИ САВА И СРБСКО ЛИТУРГИЈСКО ПИТАЊЕ

Свети Сава Србски је, по Новом Златоусту, владики Николају (Велимировићу), био најлепше србско дете. А његова лепота је, са своје стране, потицала од лепоте Онога Коме је најблагороднији Немањић служио - Господа нашег Исуса Христа, Кога цар и псалмопевац Давид назива: „Најлепши од синова људских”. Тиме је, заувек у нашој духовној историји, потврђе филокалијски завет православне духовности - да идеал подвижништва у Богочовеку није пука доброта, каткад својствена и непреображеном, грешном срцу, него блистава Лепота свецелосне преображености, која у себи обухвата и Доброту и Истину. Добро, Лепо, Истинито су Једно, и јављају нам се кроз Сина Божијег и Његове угоднике, међу којима је Свети Сава један од најостваренијих еванђељских људи; својим делом и животом он је постао златна двер ка Сунцу Правде и Небеском Јерусалиму, у коме то Сунце сија. Зато га славимо, умивајући очи његовом христоликом красотом, од које смо се отуђили својом греховном помраченошћу и ругобом обезбожености.

МИТР. ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

САБОР ПРОРОКА ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

На данашњи дан, када Црква прославља великог праведника – часног, славног пророка, Претечу и Крститеља Господњег Јована, „од кога већег“, како Је рекао Сам Спаситељ света, „није било међу рођенима од жена“ – желим да скренем вашу пажњу на један случај из живота нашег Спаситеља, који се непосредно тиче Светог Јована Претече.

АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ ТАУШЕВ

КАКО МИ, ХРИШЋАНИ, ТРЕБА ДА ДОЧЕКУЈЕМО НОВУ ГОДИНУ?

Ево, још једна година нашег живота је канула у вечност. Доброта Божија нам је даровала нову годину. Ценимо ли ми ту милост Божију према нама, благодаримо ли Богу за то? Авај! Како је мало остало данас људи, који дочекују Нову Годину са молитвом. Зар је велика већина не дочекује безумним, бесмисленим, разузденим весељем, које се ничим не може оправдати, а наши ''православни'' руски људи то неретко чине двапут – и по новом и по старом календару, као да желе да искористе повод за весеље. Иако повода овде, строго говорећи,  ни нема.

ФЈОДОР МИХАИЛОВИЧ ДОСТОЈЕВСКИ

МАЛИШАН КОД ХРИСТА НА БОЖИЋНОЈ ЈЕЛКИ

Деца су чудан свет — она се привиђају и сањају. Уочи кићења јелке и на само вече уочи Божића, стално сам сретао на улици, једног малишана који није имао више од шест–седам година. По страшном мразу био је одевен готово као лети, само му је грло било умотано неким старим шалом — значи, неко га је ипак спремао и слао. Он је ишао »са испруженом руком«; то је технички термин — који значи просити милостињу. Тај израз су измислили сами малишани. А таквих као он има много. Мотају се по вашем путу и плачно говоре неке научене речи. Овај, међутим, није кукао, већ је говорио некако наивно и невично ми гледајући са поверењем у очи — а то значи тек је почињао да се бави прошењем...

АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ ТАУШЕВ

ЗАШТО БОЖИЋ НЕ МОЖЕ ДА СЕ СЛАВИ ПО НОВОМ КАЛЕНДАРУ?

...У туђини и у неповољним условима ми треба да будемо исповедници своје вере и више него што је то био случај у Русији, уместо да се прилагођавамо средини која нас окружује, што је сасвим недостојно звања истинског хришћанина. Иначе, штаће бити са нама, ако нам свима наметну нову, заједничку веру за све, коју сада тако интензивно пропагирају? Прихватање једне новотарије, неизбежно за собом повлачи прихватање и других новотарија, па тако постепено сви ослонци вере слабе. То и јесте пут одступништва, који увек почиње тобоже од "малог" и наизглед безначајног, а затим постепено напредује, прелази у све веће и веће, да би се на крају изгубила и сама суштина вере: њен дух се развејава и "со - по речима Спаситељевим - обљутави"...

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ АРХИЕПИСКОПА СРБСКИХ И ПРИМОРСКИХ ЗЕМАЉА - ДАНИЛА ДРУГОГ

Вечна благодат човекољупца Бога, која свуда све свршава, и која је све створила из небића у биће, која је устројила нелепоту рода човечјега у лепоту, и Духом пресветим дарујући све добро, достојно е, о вазљубљени, да и ја, обилно обдарен Његовим смотреним разумом и мудрошћу, насликам истините судбе Господње, које пророк и Богоотац назива више жељенима од злата и многога драгог камења.1 Јер никада се не одмеће од свога доброга дела Отац милосрђа и Бог сваке утехе, чинећи нам корисно по обећању. Јер шта да речем или шта да проговорим, ја који могу да проповедам безбројно и огромно богатство и милост неисказане славе Његове? Јер ако ко множи добре речи на тисуће, није ли све за Његово име?