ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

О ХРИСТОЛИКОЈ ИСКУПИТЕЉСКОЈ ЖРТВИ СВ. ЦАРА ВЕЛИКОМУЧЕНИКА НИКОЛАЈА II И О ЉУБАВИ СРБА ПРЕМА ЊЕМУ

Чудесно јављање мученички убијеног руског Господара у Србији

Јер тајна безакоња већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава. И тада ће се јавити безаконик… (2. Сол. 2, 7-8).

Оно што задржава појаву у свету антихриста, човека безакоња и анархије, последњег и најмоћнијег противника Господа Исуса Христа и Његове Цркве, према учењу светитеља Јована Златоустог и других Отаца Цркве, јесте законита власт, изражена и симолизована римском империјом. Ова идеја је себи нашла узвишеније оваплоћење у хришћанској империји: на почетку у Византији, када је Цариград био Други Рим, а затим у православној руској империји, када је Москва постала Трећи Рим. Године 1917. „век Константина“ је дошао до краја, православна империја је била разрушена, и свет, почевши од Москве, био је бачен у век безакоња и атеизма (а у црквеном животу и апостасији), каквих још није било виђено.

РИТУАЛНО УБИСТВО СВ. ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ РОМАНОВ

Цар Николај није желео да због њега буде проливена макар и једна кап руске крви. Пред убиство царске породице Романових се у једној од суседних соба Ипатјевског дома окупило 11 крвника који су те ноћи стрељали царску породицу са њеним слугама.

10/23. ЈУНА 1621. ОБРЕТЕЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ ЦАРА ИВАНА IV

Иван Васиљевич Грозни (Иван IV) је канонизован од Цркве за светитеља, он је месно поштовани кремаљски (московски) светац. Ово је сачувано у црквеним летописима (видети Светитељи манастира Корјажма за 1621. годину, Руска државна библиотека, Фонд Ундолског, ставка 237, „10. јун: истога дана Обретење светог тела великомученика цара Јована“) (см. Святцы Коряжемского монастыря за 1621 год, РГБ, Фонд Ундольского, единица хранения 237, «10 июня: в той же день обретение Святаго телеси Великомученика Царя Иоанна»). Познати црквени историчар Е. Голубински је 1903. године у књизи „Канонизација светих у Руској Цркви“ забележио да се 10. јуна, према старом календару, прославља дан обретења тела великомученика цара Ивана.

Схимонахиња Николаја (Гројан)

Праведни старац Николај Гурјанов о светом благоверном Великомученику - Цару Ивану Многомилостивом и Силном

Предавање на међународној научно-историјској конференцији: „470 година од Помазања на Царство Благоверног Великог Кнеза Ивана Васиљевича Грозног. (Почетак Руског Царства.)“ 29.01.2017.

Питање о Православном Цару-Помазанику, који заједно у симфонији са Црквом врши крсно служење „које задржава“ светско зло и долазак антихриста, у наше време има огромно значење. Данас, ми смо раслабљени и разједињени као никада. Верници данас ишчекују Православног Цара као верног и чврстог заштитника црквеног брода-„спољашњег Епископа Цркве“, способног да уједини здраве снаге свих Помесних Цркава и да очисти Васељенску Цркву од одступника и јереси. „Претња растварања Светог Православља у раније невиђеном уједињавању свих јереси, под чијом маском се скрива лик звери, надвила се над Црквом“ - описао је дух ннашег времена схиепископ Јувеналиј (Тарасов), Курски и Рилски.

МОЛИТВА ЗА ДОЛАЗАК ЦАРА - АКАТИСТ БОГОРОДИЦИ ''ДЕРЖАВНА''

Поштовани читаоци, поучени речима старца Гаврила из Бошњана да се треба молити да нам Бог што пре да руског Цара, преносимо благослов руског старца да се за долазак православног самодржца - руског цара, чита акатист икони Пресвете Богородице „Державна“ (Владарка, Владичица), нарочито у овом тешком тренутку за сав православни свет...

ДР МАРКО С. МАРКОВИЋ

О СВЕТОСТИ РУСКЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ

У закључку своје књиге Судска истрага о убиству руске царске породице, судија Соколов исповеда заједничку кривицу већине царевих сарадника: “Затровани распућинизмом, тим производом непријатељске пропаганде, ми смо поверовали да је Царева власт - сила која је толико пута спасла Русију - била извор зла. И тако смо удруженим напорима устали на цара. Али када је покрет једном узео маха, ми више нисмо били кадри да му одредимо правац и нисмо могли да изменимо ни јоту у природном и неизбежном свирепом току догађаја.”