МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ

ПОГЛЕД НА РАЗВОЈ ЈЕРЕСИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ У ХХ ВЕКУ

"Питање масонства. Велика Црква Цариградска на својм списку навела је неке јереси нашег доба, попут унијатства, хилијазма, итд, али масонска опасност надилази све друге опасности и, на несрећу, многи интелектуалци су са њом повезани.  Ово је ново аријанство, против кога се морамо борити у име Бога. Највећа опасност за хришћанство у свету није бољшевизам или нешто друго, него масонерија, јер је то и спољашњи и унутарњи непријатељ. Ми кажемо да је хришћанска религија религија са великим Р, религија као таква, и да је православље једина истинита религија; али они (масони) се одричу јеванђеља и Христа, стављајући Га на исти ниво са Мојсијем, Будом, Мухамедом" - Св. Владика Николај.

МАТЕЈ АРСЕНИЈЕВИЋ

ИМА ХЕРОЈА

...Заповест је гласила: ''Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора бити светао. Војници! Јунаци! Врховна Команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више да се бринете за ваше животе који више не постоје. Зато напред у славу! Живео Краљ! Живео Београд!“ То је београдска заповест и молитва коју сваки Београђанин мора да зна напамет. То је видовданска лозинка његове судбине, то је заветна формула његовог спасења и његове победе...

АЛЕН НОВАЛИЈА

КО СЕ СА КИМ СЈЕДИЊУЈЕ

Осврт на редовну годишњу службу Грчке архиепископије у Америци у главној геј-цркви свијета

Поштовани читаоци преносимо текст нашег брата у Христу, који је пронашао и објавио чиме се, заправо, баве ватикански прелати, и са киме источни папа - Вартоломеј Истамбулски, а и неки наши црквени великодостојници желе да нас уједине, не дао Бог! Може се слободно рећи за Ватикан да је то содомско-гоморска "црква". Не препоручује се за читање млађима од 20 година.

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ

ЈЕРЕС У ЦРКВИ КАО ПРЕТЕЧА РЕВОЛУЦИЈЕ И ГРАЂАНСКОГ РАТА

Без праве вере нема правог живота - Св. Амвросије Оптински

Св. Владика Николај у свом не тако познатом делу „Војловачки стослов“, које саветујем сваком Србину да прочита, каже о значају вере и цркве за србски народ и државу: „Ако црква изврши своју дужност, лако ће држава извршити своју. Ако ли црква не успе да изврши своју дужност, држава ће бити у грчевима као тешки болесник. И тражиће старешине државне лека држави својој ван цркве, на све стране, и мелеме и завоје и напитке, али све узалуд; све ће то бити као врачарије које врачара даје болеснику. Али болесник неће оздравити од врачарија, него од истинских лекова. А истински лекови су у духовноморалној апотеци, која се назива Црква Христова. Но, зато, та апотека мора бити у реду како је прописао Онај који ју је и основао на лечидбу људи и свих људских установа.

БЛАЖЕНИ СЕРАФИМ РОУЗ

БОГОСЛУЖБЕНИ ТИПИК

Кад долазимо у наше свете православне храмове и славимо Бога онако како нас је Он Сам научио да га славимо, кажите ми, чему треба највише да се дивимо? Да ли неупоредивој лепоти и узвишености Божанске службе која је пре хиљаду година толико задивила изасланике Светог Великог Кнеза Владимира, да нису могли да разликују земљу од неба? Или неописивом богатству и разноликости богослужења које може да се упореди једино са бесконачном дарежљивошћу и неисцрпношћу саме природе, у чему се дословно одражава дарежљивост Небеског Творца? Или пак задивљујућем поретку који неизмењиво пребива у центру ове разноликости, благодарећи коме православна служба добија хармоничну целовитост и узноси нас у једнодушно поклоњење Богу?

БЛАЖЕНИ СЕРАФИМ РОУЗ

ЦАРСКИ ПУТ - ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ У ДОБА АПОСТАСИЈЕ

Како кажу Оци, крајности и са једне и са друге стране, једнако су штетне... Ми треба да идемо царским путем, клонећи се крајности обеју страна - Св. Јован Касијан.

Православни хришћани живе данас у једној од најкритичнијих епоха у историји Цркве Христове. Непријатељ човековог спасења, ђаво, напада често и са свих страна, трудећи се да на сваки начин скрене верне са пута спасења који им показује Црква и да потчини себи чак и саму Цркву Христову, без обзира на обећање Спаситељево (Мт. 16,18), те да истинско Тело Христово претвори у „екуменистичку” организацију која припрема долазак његовог личног изабраника, Антихриста, великог светског владара последњих дана. Ми свакако знамо да тај покушај Сатане неће успети: Црква ће остати Невеста Христова све до краја света; она ће Женика Христа, приликом Његовог Другог доласка, дочекати чиста и неоскврњена прељуботворним савезом са отпадништвом овог века. Али пред све православне хришћане поставиће се главно и најважније питање нашег времена: Црква ће опстати, али колико ће нас остати у њој, супротстављајући се моћним покушајима ђавола да нас од ње одвоји?