Нова књига: Не љубите света ни што је у свету

Објављено 15 мај 2019
ne ljubite svetaНОВА КЊИГА
НЕ ЉУБИТЕ СВЕТА НИ ШТО ЈЕ У СВЕТУ - КУЛТ ОБОЖАВАЊА СЕБЕ

„Свет воли своје; њиме се хвале они у којима он ослушкује свој дух.” Свети Игњатије Брјанчанинов

Поштовани читаоци, представљамо вам нову књигу, која даје одговоре на многа савремена морална питања, као што су: шминка, тетоваже, контрацепција, вештачка оплодња, пресађивање органа, телевизија, видео-надзор, блуд и прељуба, содомија, видео-игре, турбо-фолк музика, дуван, дрога, алкохол, брак и породица, пост и молитва, Исповест и Причешће и многа друга. Књига је зборник текстова, које је сабрао богомољац деда Радисав, са благословом србских духовника. Прво издање ове књиге распродато је у врло кратком року, тако да је ово друго издање сада мало проширено и побољшано. Књига је за сваку препоруку јер се бави управо оним гресима, којима многи од нас свакодневно греше, ни сами не знајући то. Она је покушај да се скрене пажња савременог човека да су ове ствари озбиљни греси, због којих се страда, и да се окренемо са стазе погибли и упутимо путем спасења, саветима наших савремених духовника и Светих Отаца. У наставку су изабрани текстови и садржај књиге.

Књигу можете поручити на имејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или на телефон: Мирослав Павловић 064 0034 336.

 

Уместо предговора

Никада се, као данас, није постављало питање смисла постојања. Млад човек је, као и сваки човек, окружен са свих страна питањима која га разарају: у каквом свету живимо? Деца из епрувете, сурогатне мајке, замрзнути ембриони – људи се производе, а не рађају. Људи више не схватају шта је човек, шта је љубав, има ли разлога живети. Под утицајем света у коме су се нашли, млади од дванаест-тринаест година већ имају старачки ум. Човек је помислио да је свемоћан. И сада плаћа цену – налази се на путу пропасти.

Човек мора поново да научи да гледа себе Божјим очима. А Он, Који нас је створио, зна вредност сваког од нас. И који су Божји увек су ЗА: за љубав, за слободу, за живот, за рађање, за све што је вечно и непролазно. А они који су против Бога су и против свега осталог: противрече Творцу, противстављају своје бедне пародије Његовим ремек-делима, противе се чудима Његове љубави, користе контрацепцију – средства против зачећа новог живота… Црква је, у наше доба, једини простор у коме влада велико ДА животу и у коме нема никаквог правдања смрти и труљењу.

Црква је, у доба новог тоталитаризма, маскираног у „људска права” (право на абортус, право на еутаназију – право на смрт, наравно! ), једини простор слободе на који се можемо и морамо ослонити.

Ако је човек саздан с обзиром на Христа, онда је то огроман дар, али и захтев. Песник нас учи да „ко се од човека не пење у Бога, силази у звер”. Дато нам је да јесмо; али како да јесмо? У ком правцу треба да јесмо, да бисмо постали оно што Творац од нас хоће (да се од створења уздигнемо у синове и да Он постане наш Отац)?

Пред тим задатком човек стоји од искони, али и после искони, од када је пао и отпао од Господа. Тада му се задатак поставио са новом оштрином; опкољен смрћу и ништавилом, дрхтећи пред светом у коме је свима непријатељ, мали и најежен од страха, он је морао наћи пут ка Оцу... А није могао... Падао је и посртао, лутао и јадиковао, све док Отац Духом Светим није послао Сина да му отвори пут ка Вечности. Син је, будући Богом, постао Човек, Који је смрћу сатро смрт и саздао Цркву на Крви Својој да би у њој деца греха постајала чеда светлости и да би се, из блата и бруке, уздизала у сјај и славу Царства Небескога.

Црква је о свом Оснивачу сведочила устима Његових сведока: апостола, мученика, исповедника. Њено свештенство, одевено у благодат, речју Божијом сведочило је о победи Царства Божијег над царством зла и греха. И та реч је била јача од сваке силе овога света, зато што је печаћена крвљу мученика, знојем и сузама подвижника. Јер, не заборавимо: Црква је од почетка била гоњена и њени гонитељи су се стално смењивали. Прво су били јудаисти, па римски пагани, па персијски незнабошци, па мухамеданци, па римокатолици, па комунисти и нацисти  једно зло је пролазило, друго долазило, а Црква је остајала и побеђивала, и све време беседила, речју и делом позивајући људе на спасење у Христу.

И србски народ, који је почео да се крштава још пре Светих Кирила и Методија, својом историјом потврђивао је историју Цркве. Остајао је веран Христу упркос страдањима и патњи.

Тако је и данас. Иако се пада и посрће, ипак се иде за Господом. И ова књига сведочи о томе – у њој су понуђени православни одговори на сва насушна питања данашњице, којих је тако много: од морала и етике, преко медија, до питања тетовирања. Сва ова питања сагледана су духовним очима, у складу са речју Божјом.                

Надамо се да ће читалац имати духовне користи од прочитаног.

Господе, благослови!

ne ljubite sveta

СВЕТ

„Овај свет је налик броду који је велелепно украшен

и лепо га је гледати, али је опасно путовати на њему.”

„Чувајте себе неопогањена од света.” (Јак. 1, 27)

„Жива риба плива уз воду, а мртва низ воду.

Истински хришћанин иде против тока греховног

света, док лажног понесе његов брзак.” 1

Под речју „свет” треба подразумевати страсти (у Светом Писму, реч „свет” има и друго значење, које се означава као човечанство (људски род), нпр. Гле, Јагње Божије које узима на се грехе света! (Јн. 1, 29)). Свет, по Светом Исаку, чине страсти, и то нарочито три главне: славољубље, сластољубље и среброљубље. Ако се не наоружамо против њих, неминовно ћемо пасти у гнев, тугу, униније, злопамћење, завист, мржњу и слично.

Мудрост овог света је лудост пред Богом

Прелест овога света и расејани живот представљају широки пут који води у пропаст, а удаљавање од њих и са тим повезане невоље, увреде и гоњења представљају тесни пут који води у живот вечни (Мт. 7, 13–14). Господ наш Исус Христос је Својим пречистим устима у Своме учењу изрекао: Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет (Јн. 15, 18–19).

Ево како свети апостоли уче хришћане: Свети Јован: Не љубите света ни што је у свету. Ако неко љуби свет, љубави Очеве нема у њему; јер све што је у свету: похота телесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од света (1. Јн. 2, 15–16). Свети апостол Јаков: Не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? (Јак. 4, 4). И Свети Павле учи да је телесно мудровање непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може (Рим. 8, 7).

Треба знати да се ово учење не односи само на монахе него и на све православне хришћане који живе у свету. Свет је за нас толико штетан, напада нас страстима и обичајима који су тамо прихваћени као правило, иако нису богоугодни. Они који их следе наносе штету себи, мада мисле да су мудри; но мудрост овога света је лудост пред Богом (1. Кор. 3, 19); уосталом, ми ово ипак не везујемо за људе, мада се и они сматрају за свет; Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао за спасење света (Јн. 3, 16–17). Они који користе Његово учење и испуњавају га добијају спасење. Али и оне који се предају свету, то јест његовим страстима и обичајима, ако имају добро срце, Бог је у стању да истргне из његових чељусти и освести слањем болести и невоља.2

 униније – чамотиња

У ЗАМЕНУ ЗА МОЛИТВУ, СВЕТ ЈЕ ДЕЧИЦИ ПОНУДИО ВИДЕО-ИГРИЦЕ

„Био ми је 10-годишњи дечак и рекао да познаје

хероја који је провео у видео-клубу 12 дана.” 

У лето 2006. године, лидери у производњи плеј-стејшна – компанијe Microsoft, Sony и Nintendo – на тржиште избацују нову, трећу генерацију плеј-стејшна. Они су снабдевени бржим процесорима и побољшаном графиком, што компјутерске игре чини још занимљивијим и реалистичнијим. Тржиште џојстика у Русији из године у годину расте за десет процената. На пример, прошле године се обим опреме за игру Thrustmaster повећао за 40%. Већина психолога инсистира на томе да се деца, играјући видео-игрице, подвргавају опасности добијања такозваног „синдрома видео-играчке епилепсије” или „синдрома сајбер зависности”. Она постају лако раздражљива, имају проблема с несаницом. Играчи ни у чему не напредују, код њих се гаси интересовање за све осим за компјутер.

Као шокантан пример психолози наводе недавни догађај. У Јекатеринбургу је 12-годишњи ученик умро од снажног можданог удара након што је 12 сати непрекидно провео за компјутером у једном од локалних клубова с аутоматима. Дечак је по читав дан проводио у клубу играјући 10–12 сати дневно. Једног таквог дана, за време игре, дете је одједном осетило да му је лоше, пало је на под, појавили су се грчеви. С дијагнозом „напад епилепсије”, играч је довезен у болницу. По речима лекара, изгубио је оријентацију у простору, престао је да препознаје родитеље, неадекватно се понашао. Недељу дана касније пребачен је на вештачку вентилацију плућа, а већ три дана касније дечак је умро. Обдукција је показала да је смрт наступила услед снажног можданог удара. „Били смо запањени степеном оштећености дететовог мозга”, рекао је шеф Нарколошког одељења Дечије болнице Јекатеринбурга, Алексеј Сулимов. „Услед дуготрајног емоционалног стреса, код дечака је било нарушено снабдевање великог мозга крвљу. Позлило му је, почело је да му се врти у глави. Али жеља за компјутерским играма била је толико јака да је наставио да игра. Дечак је умирао, али није могао да се одвоји од игре. Емоционална напетост је стално расла и дошло је до зачепљења крвних судова. Просто је запањујуће, али дечак је и у том тренутку наставио да игра. Како је саопштила MedMoskva.Ru, обдукција је показала да је велики део његовог великог мозга био оштећен због недостатка кисеоника. Дете се одвојило од компјутера тек кад га је задесио веома снажан напад. Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше (Мт. 6, 21). Притом, дечак није имао никаквих склоности према тако озбиљној болести и био је потпуно здрав.

Московски тинејџер, обузет компјутерским играма, напустио је школу, престао је да излази из куће и играо се, играо. Као одговор на прекоре мајке, која је, узгред речено, радила три посла и одгајала дете без ичије помоћи, изненада је дохватио кухињски нож и њиме мајци задао тридесет седам удараца, а затим је поново отишао да се игра. Тек недељу дана касније, комшије, узнемирене смрадом, окончале су ово безумље. Кад је полиција отворила стан, у кухињи, на итисону, лежало је мајчино тело, а у соби је син играо игрице на компјутеру...16

ТУРБО-ФОЛК (ДЕ)ГЕНЕРАЦИЈА

Почетком деведесетих, када је свеукупни распад Србства наступио, пронађена је коначна формула за музичко слуђивање србског народа, турбо-фолк. Комбинација дивљих азијатских ритмова и мелодија и елемената рок ритмова, уз вулгарно чулно облачење и понашање извођача и извођачица (народски речено – певаљки), од којих многи не би умели да певају да им није савремене технологије претварања гласовног ничег у гласно нешто, дала је домаће чудовиште за „забаву милиона”. Наше певачице, разноразне Цеце, Драгане, Јами, Карлеуше почеле су да се надмећу у непристојности и простаклуку; и то надметање траје до дана данашњега. Кажу да турски дућани у Стамболу одјекују од турбо-фолка са србијанских простора. Турци су у србској музичкој индустрији препознали себе и своје наслеђе...

А текстови? Апстрахујмо срамотне асоцијације и разне врсте сексуалне разузданости... Поменимо разне врсте сатанистичких „шећерлема” које се продају као „народна музика”. Једна, на пример, пева: „Умри мушки на мој знак, / не плаши се, буди јак, / слава мртвима!”; а други додаје: „Ако има пакла, / Ја ћу тамо бити, / са ђаволом црним коло ћу водити. / Коловођа ђаво, а на кецу ја, / судбина се моја од рођења зна.” Замислимо једну такву песму коју неко наручује на весељу – испраћају у војску или на свадби! То је, сада и овде, горе од сваког блек-метала и рок-сатанизма. Јер је масовније...

Новокомпонована народна музика је била један од начина за обезбожавање србског народа. Ова тврдња би се могла многима учинити чудном, необичном, претераном, кад не бисмо знали да у системима који су у Источној Европи дошли после атеистичких револуција није било ничег случајног у борби против Бога и закона Божијег. Наравно, свему су помогли медији, захваљујући којима је, да парафразирамо нацистичког зликовца, пропагандисту Гебелса, сто пута поновљена лаж постајала – „истина”. Читави ТВ пројекти су прављени да би се у народу уништили трагови патријархалног, хришћанског морала прошлости (једине прошлости с којом је Србима могућа будућност). Тако су се, у „Љубави на сеоски начин”, изругивали чедности, намећући селу постулате такозване „сексуалне револуције”. Све је било веома суптилно: потписник ових редова се сећа како је на зиду у једној од сеоских кућа у ТВ серији стајала „куварица” са извезеном прасећом главуџом и натписом „У Србији се не пости”. Фалсификовани су народни обичаји. Текстови новокомпонованих „народних песама”, створених ради манипулације бесловесним масама (јер кад остане без Логоса, Слова Божјег, Христа, човек обесловеси), пропагирали су нови поглед на свет, нови, још страшнији од идеолошког, хедонистички атеизам: „Узми све што ти живот пружа, / данас си цвет, сутра увела ружа”, „Мој колега, демократија је, / љуби цуру, не питај чија је.”

Турбо-фолк је метастаза „новокомпонованог духа”, коначно разрођење са матерњом мелодијом. Дивљи, сурови ритмови, бестидно понашање на концертима, још бестиднији ТВ спотови и, као врхунац пропасти, речи и рефрени типа: „Кока-кола, малборо, сузуки, / дискотеке, гитара, бузуки, / то је живот, то није реклама, / ником није лепше него нама” (за то време, Срби у Србској и Крајини гину,   Србија материјално и морално   пропада); „Превара, прељуба, то је живот мој”; Због тебе би вила изгубила крила / и светица свака постала би лака, / па како не бих ја?”; „Ми смо вештице, најбоље другарице”... Скоро да нема песме у којој се име Божје не користи у најцрњем могућем контексту, а стихови стихоклепаца турбан-фолка исказују честе симпатије према ђаволу. Тактика „заглупљуј, па владај” функционише боље него икад; сви ТВ и радио програми пуни су духовног отрова. Најопакији учинак хедонистички атеизам турбо-фолка има на душе малишана: деце од пет, шест, десет година, који, и не знајући шта све то значи, певуше текстове „естрадних звезда”.

Наравно, музика није једини, али јесте један од битнијих проблема с којима Православна Црква треба да се суочи, посвећујући Богом јој поверени народ и водећи га ка путу спасења. Она мора да тај народ извуче из духовног блата и пропасти у коме се сада налази и да га поведе ка Сунцу Правде, ка Христу, а да би, да парафразирамо Светог Владику Николаја, историја мангупарије поново постала историја Србадије. Са матерњом мелодијом србског искона данашње, раслабљене и збуњене Србе може повезати једино Света Мајка Црква.33

Свети Јован Јаков Хозевит

ne ljubite sveta1

КАО УТЕХУ, СВЕТ ЈЕ ПОНУДИО ПИЈАНСТВО

Господ говори: „Ви се мене сетите

док у руци држите флашу са јаким пићем.

Не чините то себи. Молите се и кајте се за своје грехе.

Не сме се Господу молити док држите флашу у рукама.

Треба из душе да се молите.”

Ову болест држи у великој части размажени свет, којем је страна реч Божија. Многи пијанство сматрају јунаштвом и нечим вредним похвале. Наизглед, страст пијанства се јавља као истанчан и невин провод; због тога је свет украшава лепим називима. Неки пијанство називају забавом са чашћењем, неки весељењем, а неки га називају царом пијења. Али колико је овом пороку љубак назив, толико му је дивље делање. Он је ластар стомакоугађања, које се налази на списку седам смртних грехова. По расуду Светих Отаца, пијанство је страст стомакоугађања, које долази од премногога пијења вина и осталих алкохолних пића, као и отровних материја (опојних средстава), као што су хашиш, кокаин и ине [друге]. Другим речима, пијанство је прекомерно и неодмерено употребљавање пића. Свети Јован Златоуст казује да пијанство није проузроковано употребљавањем пића, него неодмереношћу, која је корен свих зала. Пијанство доноси помутњу ума и душе, трује и разара човеков организам, проузрокујући сваковрсне болести. Свети Василије Велики вели: „Употребљавање вина с мером јесте здравље, а претеривање (неумереност) јесте озледа.”

Вино весели срце човеково, вели Свети пророк Давид у Псалтиру, али „Пијанство је непријатељство према Богу”, вели Свети Василије Велики. Дакле, ма колико свет настојао да га лепо именује, пијанство је смртни грех, ужасна и веома тешко исцељива страст, која стално нараста. Све што се чини без мере неприкладно је, али неумереност у пићу гора је од свега. Јер отуда долази разарање здравља, помрачење ума и поживотињавање човека. Ко се опија није у стању да чува никакву тајну, не зна за срам, брзо се распаљује на разблудност, проузрокује одвратност и опасност за околину. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће, вели Свети пророк Исаија у гл. 5, ст. 11.

Ево како Свети Јован Златоуст осликава човека пијанца:

„Бесловесне животиње пију онолико колико им захтева жеђ и никада не дозвољавају да их порази похота да попију више но што им тражи потреба тела, док словесни човек који премашује меру у пићу постаје нерасуднији и од животиња. Још горе је што ову болест каква је неумереност у вину и другим пићима, која надоноси толико зала и толико опасности, ову болест (пијанства) – велим – људи не сматрају злом и пуном греха навиком.”

Чујеш неке да се хвале казујући: „Ми пијемо доста, па ипак се држимо чврсто као гвожђе. Немамо никакву штету од пића!” Тако казују снажни, који су издржљивије природе. И, заиста, штета од пића не осећа се код свих одмах. Отуда многи добијају храброст да пију и настављају без страха са весељењем. Али управо у овом мишљењу лежи велика опасност. Јер човек, видећи да се не разбољева од многога пића, добија храброст и све више разрешује (то јест употребљава пиће прекомерно, како вели свет). Али нека буде знано да велика штета од пића (то јест болест) не долази одједном, него се поткрада полако, полако, као што мачка чини кад вреба миша. Горућа материја, која се улива у тело преко неумереног пијења, није друго до отров, који опипава све човекове органе да би осетио где је најслабији део – и тамо се гнезди. Један део се пење на мозак (у виду дима), други улази у срж костију или део остаје у стомаку, а остатак се распростире у све жиле. Отуда долази понекад озледа очију, рањавање стомака, туберкулоза, парализа, хидропизија и оштећење ума. Ако би пијанство наносило штету само телу, опасност и не би била тако велика. Јер тело је кварно и пролазно. Али пијанство озлеђује и душу, лишавајући је спасења, зато што баца човека у многе тешке грехе. Пијанство распаљује човека на разврат, одводи га до нерасудних заклетви, чини га брзим на гнев, на прекор, на хулу, на убиства и чак на одрицање од вере. Свети Василије Велики казује да природа пијанства јесте демон којег сам желиш, мајка зла, противник врлине, који чистога чини разузданим, мужевнога чини плашљивим; пијанство не познаје правду и одбацује пристојност.

Свети Јован Златоуст назива пијанство мајком растужености, радошћу ђавола, која рађа десетине хиљада зала; оно је добровољно лудило, издаја расуда. Ко се опија – мртвац је са душом, добровољни демон, болесник којем се не верује, пад без одговора и општа наказност људскога рода. То су називи којима светитељи ките пијанце. А апостол Павле, у Првој посланици Коринћанима (гл. 6, ст. 9–10) пише страшније, јер вели: Не варајте се: ни мужеложници, ни лопови, ни среброљупци, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије! Затим, у Посланици Галатима (гл. 5, ст. 19–20), Свети апостол Павле пише још и ово: Позната су дела тела, која су: блуд, нечистота, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакост, гнев, раздори, саблазни, јереси, мржња, убиства, пијанство, бесрамност (непристојне разоноде) и слично овима... Који тако нешто чине неће наследити Царства Божијега.

Видите, браћо, и побојте се апостолских речи. Нека више нико не каже да је пијанство невина забава, јер оно носи семе разблудности и душевне погибије. Ако отворимо Свето Писмо, одмах видимо два страшна примера која доказују да су и сами изабрани раби Божји у стању да чине непристојности и безакоња када се опију. Ноје и Лот беху мужеви свети и праведни, како потврђује сама реч Божија. Ноја је Бог сачувао од потопа, тако да је он достигао да буде други отац људскога рода, а Лота је сачувао од сажежења Содоме. Али када су се опили, пали су у неосећање и извргли се руглу. Ипак, њихова дела су достојна опроштаја, јер су се само једном (Лот двапут) опили, и то из незнања. Ноје није познавао јачину вина, јер тада су први пут засадили виноград. А Лота су његове кћери обмануле пићем.

Који греши из незнања лакше стиче опроштај. Када пијанци не би познавали штетност пића и не би знали да је лакомост на пиће смртни грех, били би достојни опроштаја. Али свако предобро познаје последице пијанства и стално чује реч Апостола, који узвикује: Не опијајте се вином, у чему је разврат! (Еф. 5, 18). А у светом Јеванђељу Господ вели свима: Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством! (Лк. 21, 34).

Треба да подсетимо и на ово: да сваки грешник може да сакрије свој грех. Тако завидљивац скрива своју завидљивост, лукавац скрива своје лукавство, гордљивац скрива своју гордост, исто тако и оговарач, али пијанац излази на видело кад год се опије. Због тога је и саблазан већа код људи који се заробе пићем. Особито у овој земљи, где неверници (то јест пагани) не употребљавају баш вино и ракију, твори се још већа саблазан када се хришћани опијају. Јер видећи како се хришћани опијају, пагани се саблажњују и хуле на веру Господа нашег Исуса Христа. Јер ево шта казују пагани: „Какав је живот хришћана, таква им је и вера!” То је страшна хула против Свете истине, која је садржана у нашој вери. Овде се потврђују речи Апостолове, које одзвањају у Посланици Римљанима: Јер се име Божије због вас хули међу незнабошцима! (упор. Рим. 2, 24).

Нека се зна још и ово: да отров који се сакупља у телу од многог пића не беспосличари ни трен. Он неосетно дела као и црви у дрвету. Он напада најнежније органе тела (особито плућа, стомак, јетру и мозак). Али човек то не схвата, до тек кад га потпуно разори. Може да прође 5, понекад 10 и чак 20 година док се не појави болест; али болест не долази сама, него скоро увек долази у друштву других двеју или трију тешких болести. Тада нема више исцељења, јер сви лекари казују да се болести које настају из других разлога могу исцелити лековима или операцијама, али које настају од пића немају више краја до смрти.35

Ево шта су објавиле новине „Московске вести” 6. марта 2000. године:

„Страшан догађај, који се научно не може објаснити, десио се становнику подмосковског места Ступино, Вјачеславу Остахову. Тешки пијаница је, прочитавши молитву испред иконе ’Чаша која се не испија’, повратио неку одвратну материју – мрког ’црвића’ дугог 1,5 до 2 цм са два ’рошчића’ на малој глави (на којој је, поред рошчића, било могуће разликовати усташца и ситне очи). Супрузи су тог ’црвића’ ставили у флашицу са вином и он не само да није угинуо већ је почео и да расте задивљујућом брзином: за недељу дана је већ био дуг 10 цм. Када у флашици није било више вина, решили су да долију вотку. Од тог момента је почео да расте још брже. Супрузи су ’црвића’ однели у флашици у Висоцки манастир у Серпухову. ’Ја сам са братијом дуго разматрао ту материју’ – прича отац Никон – ’и на крају смо закључили да то није ништа друго него мали зли дух, кога је Божија Мајка истерала из окорелог пијанице. Само што су отворили запушач – из боце је изашао такав смрдљив задах да је свима присутнима постало лоше. Флашица са том материјом је остала у манастиру. Ми просто нисмо знали шта с њом да радимо, јер су код нас почеле да се дешавају страшне ствари: многи су почели да обољевају, сви су на души осећали неописиву тежину...’ Монаси су однели ту материју у алкохолу у Москву и показали је доценту Катедре за бескичмењаке Биолошког факултета Московског државног универзитета Василију Ивановичу Васиљеву. Он је пажљиво проучио ’непознату зверку’, после чега је изјавио да у својој пракси није срео ништа слично. Материја је такође показана научницима који се баве мутацијама. Они су такође рекли да ништа слично никада нису видели.

Доцент Васиљев је одлучио да самостално испита материју, али се кроз неколико дана тешко разболео и доспео у болницу. Он је предао своје истраживачке радове зоологу Кирилу Воскресењском, али је и он убрзо умро. Отац Никон је ставио тачку на ту ствар, сазнавши шта се дешава људима који су на овај или онај начин долазили у контакт са малим злим духом. Он је замолио научнике да га спале, што је и било урађено. Међутим, остала је документациона потврда тога да то није свеопшта бесмислица, већ реална чињеница: сарадници Биолошког факултета МДУ успели су да сниме ’странца’ на видео-траку. Што се тиче Вјачеслава Остахова, његов цео живот се, после овог случаја, комплетно променио: оставио је пиће, пушење, почео је да иде у цркву, нашао добар посао.”

Ето каква се чуда дешавају када се људи у искреној молитви и са вером обраћају Мајци Божијој.

ПОЉСКИ КАРДИНАЛ О БОЉШЕВИЗМУ И ГОЛОТИЊИ

У једној скорашњој посланици, пољски кардинал Холанд скреће пажњу вернима на две велике опасности које прете целом свету: јеврејски бољшевизам и женска неморална ношња (нудизам). Страшна морална анархија пустоши по свету. Бољшевизам прети уништењем свих начела хришћанства. Док под лажним плаштом културе и прогреса сатанини обичаји и неморал шире се по целом свету. Жене су почеле слушати своју луду и похотљиву памет чинећи више по вољи сатанској него по вољи Божијој. Своју невину децу облаче у невероватно кратку хаљиницу и та се деца никад не могу научити стиду. Девојке се облаче у одело гладијатора и џелата, да би учествовале у јавним уличним парадама. Циљ свога живота своде [на то] да узбуде пажњу људског блудотворног ока. Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота (superbia vitae), није од Оца него је од oвога свијета. (1. Јов. 2, 16). Истроши свет своју снагу у пожудама и греху.

Новине са својим илустрацијама и биоскопи са живим сликама врше огромне услуге сатани спуштајући ниво женске части испод најодвратнијих скотова. Све то иде под славним именом културе. А за културу грех не постоји, нити страх Божији постоји. Поколења која долазе после овога истребљиваће се међусобно, јер неће знати ни за какав виши циљ живота. Дужности хришћана сад су теже неголи у незнабожачка времена. Онда се је тачно знало шта је Христово, а шта сатанино. Но данас је сатанизам напао на срца хришћанска. Данас хришћанке троше на моду сто пута више него на милосрђе. Људи потроше по сто пута више на дуван него на жртве Богу. Разбијени су мирни и здрави појмови, и морална анархија пропасти свет.

Свако зло лако успева кад наиђе на отворена врата, без стражара. Свештенство треба да се удружује са народом. Кад су душе здраве, све је здраво. Свима народима на земљи прете две велике опасности: бољшевизам и сатанизам.37

ЗАШТО ЂАВО ИМА ВЕЋУ ВЛАСТ ДА УЂЕ У ЖЕНЕ НЕГО У МУШКАРЦЕ?

Један ђавоиман човек доживео је да духовник изагна из њега демона. Када је духовник упитао демона кога зли дуси више муче – мушкарце или жене, признао је (нечастиви) да се они чешће усељују у жене. Духовник је одговорио: „Не верујем, јер жене се не баве ни трговином, ни јавним пословима, оне не бораве на местима где мушкарци обмањују или поступају неправедно.” Међутим, демон одговори: „Жене се највише муче због четири греха која су им својствена.

Прво, оне се кинђуре и украшавају своје тело бојама [шминкањем и фарбањем], накитом [од злата и бисера], лепом одећом [која ће да привуче пажњу пролазника, нешто што је модерно, на пример: уске фармерке, кратке сукње и слично] да би се чиниле што лепше и лепше него што јесу, иако им је Творац већ даривао њихову природну лепоту.

Друго, због тога што су склоне врачању и гатању и сујеверне су умногом. [Неке гасе угљевље, или гатају у шољу за кафу, или бацају коцку да би спознале срећу, или се чувају да не позајмљују почетком месеца или да пале ватру у поједине дане. Затим, још верују у птичји глас и друга таква гатања творе. Воде своју болесну децу код разних „исцелитеља”, „биоенергетичара”, екстрасенса (медијума). У последње време, примећено је код средовечних жена све чешће бављење јогом као наводним ослобођењем од стреса, а у ствари директно улажење у будизам и лажну духовност (духовну прелест), потпуно страну нашим православним коренима.]

Треће, због тога што често сплеткаре и брбљају, одајући се томе не само код куће него и у цркви [не узимајући у обзир оно што се говори на светим богослужењима], ништа не слушајући.

Четврто, што је и најгоре, оне се не исповедају како ваља, тако да све повере духовнику, него казују само нешто мало, како би испоштовале форму исповести. Због тога се оне недостојно причешћују и одлазе на муке. Такве су жене које немају разума.”

Управо таква је била и та жена. Погледајте какав је крај доживела да бисте се исправили и да не бисте попут ње доспели у погибао: Када ју је свештеник исповедао, донео је Свете Дарове да је причести. Међутим, она није могла ни да погледа бисер, него је своје лице одвратила према зиду, по допуштењу Божијем, да би они који су стајали покрај њеног одра знали каква је праведна пресуда очекује. Ускликнула је громогласно: „Из надмености се нисам мирила са онима са којима бих се посвађала; нисам никоме опраштала, него бих им окретала леђа. Сада и Господ одвраћа Своје лице од мене и моја недостојна душа не жели да Га прими, и немам воље да Га угледам у Његовом Царству, него ћу бити огњем опаљивана на вечним мукама.” Казавши ове речи, она испусти душу.41

ВИЂЕЊЕ СВЕТОГ СТАРЦА ГАВРИЛА ГРУЗИЈСКОГ

Верујући су често тражили да се служи молебан за Грузију да се умножи и напредује. Једном је, током молебана у Сионском храму, светитељ имао застрашујуће виђење. Он сам о томе прича:

„Двојица војника у старим војничким униформама показивала су на мене: ’Ево! То је он!’ Нашли су се, затим, поред мене и повели ме. Тешко сам разазнавао где сам. Могао сам да видим некакву белу кућу без крста. Ставили су ме унутра. Било је потпуно мрачно. Затворили су врата и оставили ме тамо. Када су ми се очи привикле на мрак, угледао сам дечицу бачену на камени под. Нису била већа од нокта на малом прсту и лежала су у крви. Из отвора на таваници падало је још мртве деце. Било их је толико да нисам имао где да станем. Свуда око мене била је крв. Стајао сам на врховима прстију. Одједном се отворише врата и ја зачух глас: ’Долази! Долази!’ Зачудих се. ’Ко долази? Изгледа да ће доћи газда. Замолићу да ме пусте одавде’, мислио сам. Опет дођоше они војници. Стадоше на улаз и излаз не дајући ми да одем. Залепих се за зид. Тада угледах Пресвету Богородицу како долази у пратњи анђела и светих. Била је одевена у бело. Одмах сам је препознао. Она ме строго погледа, показа ми ону убијену децу и рече: ’Зар ме за то молиш? Зар тако да се умножи Грузија? Ја да благосиљам, а ови да убијају?’ Окрену се и оде. Онда ме она двојица војника одведоше у моју келију.”

Сутрадан је отац Гаврило открио ово виђење свима који су присуствовали молебану и замолио је све жене да се моле опомињући их: „Мајке, не вршите побачаје! Помозите да се спасе Грузија! Толико сам се уплашио када сам угледао гневну Богородицу да нисам знао куда да се денем. Не желим никоме да тако види Царицу Неба и Земље.”68

ЧОВЕК КОЈИ НЕ ПОСТИ ИЗЈЕДНАЧАВА СЕ СА ЖИВОТИЊОМ

У време послератног атеизма, у једном шумадијском селу живела су двојица комшија носећи свој тешки земљораднички крст.

Један од њих је био побожан, постио је све постове и среду и петак. Други се беше заразио комунистичким неверовањем у Бога, што тада беше модерно. Живели су мирно сваки свој живот, али овај други често подбадаше свог комшију због вере.

Једном приликом, кад су били на моби код трећег комшије и сели да ручају, побожни је јео само хлеб и салату, а било је и меса и свега. Упита га онај други, члан партије:

– Шта је, комшо, је л’ то опет постиш?

– Јесте, комшија, данас је петак, не иде да мрсим, ал’ не мари, мени је и ово довољно – одговори мирно.

– Каква среда, какав петак! То су ти све, друже мој, глупости. Мени су сви дани исти. Ја једем шта ми се дâ – напомену напредни комшија лутајући погледом по присутнима и ликујући што га је поразио.

– Знам, комшија, знам. Имам и ја једног таквог код куће. Шта год му бацим, једе. Ништа не одбија и никад не пита који је дан. Сви су му дани исти и много добро напредује, само на крају заврши у фуруни.

„Још има људи који тек што је почео пост праве свадбу [или неко друго весеље]. Који су то хришћани? Ја бих такве потпуно истерао из Цркве. Каква нужда, ниси могао пре три дана него баш у посту? И после нанесе својој деци и унуцима проклетство! Све што се ради, плаћа се.”

„Постом се утишавају све страсти, а нарочито блуд. Молитвом се утишавају страсти душе, срца и ума.”

„Онај који не пости средом и петком [и све постове] поново разапиње Христа, поново забада клинове у Његове руке и ноге, и исти је као и они који су Га разапели.”

Отац Петар Денковачки
УОЧИ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

„У последње дане жене ће наге ићи улицама и неће осећати стид. Хришћанке ће бити пристојно обучене. По томе ће их препознати и прогониће их.” „Доћи ће такво време када ћете морати да се чувате жена. Пазите, јер лукави није могао да заведе Адама. Са Евом је, међутим, успео.” „Жене су већ постале као мушкарци, а мушкарци као жене. Долазе таква времена када ћемо морати много да пазимо.” (Свети Гаврило Грузијски)

„Измениће се људски ликови и мушкарци се неће разликовати од жена услед њихове срамне одеће и косе на глави.” „Време ће убрзати свој ход, дан ће пролазити као сат, недеља као дан, месец као недеља, година као месец.” „Али потом, људи ће променити своје добро расположење и обратити се у зло, тако да се неће разликовати ни брат ни сестра, ни отац ни мајка, ни мајка ни син, ни муж ни жена. Биће општи пад и општа погибија, као у Содому и Гомору, то јест неће се наћи ни пет праведника... Брат ће имати сестру за жену, мајка ће имати сина за мужа, син ће убити оца и блудно живети са мајком. Мноштво других зала ући ће у обичај.” „Својим злим делима људи ће превазићи демоне и биће један дух са демонима.” (Свети Нил Мироточиви)

„У последње време у аду више неће бити демона. Сви ће бити на земљи и у људима. Биће страшне невоље на земљи, чак ни воде неће бити.” „И због тих безаконих дела, земља ће престати да рађа, од суше ће све испуцати, појавиће се такве пукотине да ће човек у њих моћи да упадне. Хришћане ће убијати или прогонити у пуста места. Али Господ ће помагати својим следбеницима и храниће их.” (Преподобни Лаврентије Черниговски)

„Жалосно је што вам ово кажем. Данас-сутра очекујемо велику жеђ и глад да ћемо давати по хиљаду дуката а да не нађемо мало хлеба или воде. Данас-сутра чекају нас велике смртне болештине да живи неће стизати да сахране мртве. Збиће се светски земљотрес, цео ће свет бити сравњен. Пашће све планине, све куће. Море ће се издићи петнаест аршина изнад највиших планина. Звезде ће пасти са неба, а Сунце и Месец се помрачити. Небо што се види, земља и све остало – сав свет ће бити разорен.” (Свети Козма Етолски)

 „У жени преовлађује крв; у њој посебно снажно и истанчано дејствују све душевне страсти, а превасходно славољубље, сладострашће и лукавство. Ова последња прикрива прве две”, писао је Свети Игњатије Брјанчанинов.

ЗАШТО ПЛАЧЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПРОРОКА ПРАВОСЛАВЉА?

виђење земљорадника Зорана Васиљевића

У суботу, 29. јануара 2000. године, у 1 час и 15 минута, пробудила ме је ћеркица. Устао сам да упалим светло. Те ноћи није било струје, па сам упалио свећу. Ћеркица ме је чврсто загрлила и поново заспала. Угасио сам свећу. После тога је некаква блага светлост осветлила нашу собу. Супруга, ћеркица и синчић су спавали. Засветлило је у соби, као да је неко прошао испод прозора са упаљеном свећом или као да је месец изашао иза облака. Док сам размишљао шта ли то може да буде, одједном се у соби појавио крупан човек, беле браде до појаса. Светац је у руци држао велику црвену књигу која је на предњој корици имала велики златни Крст. Позвао ме је по имену. Окренуо сам се и хтео да устанем, али ми је он рекао да не устајем. Крст са књиге му је осветљавао лик. Могао сам га видети до пола. Када је затворио књигу, оне светлости је за тренутак нестало. Тада је узео, извадио из велике књиге једну мању књижицу од свега неколико листова са корицама на којима је био један мањи златни Крст. Од тог Крста је такође сијала светлост да се поново видело лице тог човека, као и слова у књизи, из које је изгледало као да ће да чита.

Потом ми је свети човек рекао: „Дошао сам, по заповести Мајке Божје, да те посетим јер си то заслужио. Примио си у твој дом Њене сузе које стално лије ради србског рода. Она ми је рекла да ти кажем да долази тешко време. Децу своју склањај и на њих добро пази. Чешће их води на Божју службу, на коју и сам, на Њену радост, на велике годете [празнике] долазиш. Труди се да на службе не касниш и да долазиш на време. Мајка Божја је била радосна када си на Савиндан довео децу да рецитују. Посебно је била радосна када ти је у храму видела синчића, који је дуго времена ходао на штакама. Док су они рецитовали колико су знали, стално су гледали у Њену икону која стоји са десне стране изнад излазних врата твога Божјег храма. (То је била Лепавинска Икона Божје Матере.) Ништа ни од кога не узимај да читаш, а то исто не дај ни деци, јер постоје велики непријатељи Православне Цркве. Све што те занима у вези тога, обрати се свештенику твоје цркве и он ће ти помоћи, како теби, [тако] и твојој деци. Долази време великих отимачина, присвајања туђег. Ништа ничије не узимај. Моли се Богу за здравље, ради и Бог ће ти дати све што је најбоље. Одведи децу на Велики Петак у храм Божји, нека се помоле Богу, нека се провуку испод плаштанице јер им је то корисно за здравље.”

„Сви анђели моле Господа да помогне србском роду. Господ неће за то да чује све док се србски род ускоро не покаје, па ће га тек тада проћи невоље које су га задесиле.”

Светац Божји плаче. Сузе му се сливају низ браду и он их руком брише. И наставља да говори: „Избегавај да радиш кад су нерадни дани, колико год можеш. Немој да гледаш телевизију.”

Листајући књигу, окрете лист са сликом војске. Ту је сва војна опрема, авиони, камиони... Запитах га шта то значи. Одговори ми: „Ова војска нити чува земљу, нити чува народ; она чува сопствену власт.” Запитах да ми каже ко је он. Рече ми да је један од највећих пророка Православља. „Питај твог свештеника и он ће ти рећи.”

Када је Зоран Васиљевић, 32-годишњи земљорадник из села Станине Реке код Ваљева, дошао у стан свештеника, видео је фотографију владике Николаја и икону Светог Владике и схватио да му се он те ноћи јавио. Упоредио је и његов глас са аудио-касете, то јест снимљен његов говор на парастосу блаженопочившем краљу Александру поводом 20-годишњице његове мученичке смрти. Тада је схватио да је светац који му се јавио и који је плакао за србским родом светитељ Николај Велимировић.

Ја, његов свештеник, Марјан Кнежевић, био сам већ написао акатист Светитељу Жичком и Охридском и Свесрбском Николају Лелићком, али службу му тада још нисам завршио. Никако да за то добијем времена. После овог Зорановог виђења убрзо сам завршио и службу.

Ово писаније је сачињено на Усекованије Главе Светог Јована Крститеља. Попут Претече Господњег, Свети владика Николај призива на покајање, да би нас Господ сачувао од великих невоља које Господ припрема да све непокајане ишибају и приведу на путеве спасења, а покајане сачува од сваког зла.

Ако се оглушимо о последњу опомену Светог Владике и једног од највећих пророка Православља, вихор предстојећег рата ће нас однети ко зна куда.

Ако се не покајемо пред Богом за све своје грехове: неверје, маловерје, чедоморства, врачања, гатања, кршења поста, непоштовања празника, кривоверја, Господ ће окренути лице своје потпуно од нас, Богомајка ће престати да ради нас плаче и да се моли за нас. Анђели ће такође престати да роне сузе ради нас и тада ће све могуће невоље бити близу. Смрт, и огањ, и пушење дима биће наша свакодневница. Покајмо се док није касно, са сузним очима нас призива покајању Свети лелићки Владика.

Нека на свим нашим барјацима које подижемо са једне стране буде Крст, најмоћније знамење против врага, а са друге стране да пише „Покајмо се”. И ако се ускоро покајемо, Господ ће нас избавити од свих невоља.85

 

САДРЖАЈ:

Свети Теофан Затворник ШТА ЈЕ ТО „ДУХ (ОВОГА) СВЕТА”?        8

ОГРАНИЧАВАЊЕ ЗАБАВА          10

УБИСТВО И САМОУБИСТВО     12

ПРЕСАЂИВАЊЕ (ТРАНСПЛАНТАЦИЈА) ОРГАНА, ДА ИЛИ НЕ?14

СВЕТ ЈЕ ПРЕПУН ПРАЗНОГ РАЗГОВОРА               15

ЛАЖ И ЛАГАЊЕ              16

КО БОГА ПСУЈЕ, КУЋУ ИСТРЕБЉУЈЕ      17

КО НАМ ЈОШ ПРАВИ ДРУШТВО ЗА ТРПЕЗОМ?              19

КОМЕ СМЕТА ПРАВИЛАН КРСТ?            20

ОДАКЛЕ ПОТИЧЕ           21

ПОЗДРАВ РУКОМ СА РАСТАВЉЕНА ТРИ ПРСТА?          21

ИЗАЂИТЕ ИЗ (СВЕТА) ЊИХОВЕ СРЕДИНЕ И ОДВОЈТЕ СЕ  22

Протосинђел Јован (Миленковић) УМЕСТО КРСТА, СВЕТ НАМ НУДИ ЦРВЕНИ КОНЧИЋ (СУЈЕВЕРЈЕ)27

ДА (НЕ) КУЦНЕМ У ДРВО           28

ДА ЛИ ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМО У ДОБАР И ЛОШ ЗНАК?  30

О АСТРОЛОГИЈИ            31

ДА ЛИ ЈЕ ЈОГА (БЕЗ)ОПАСНА?32

СТАН (НЕ)ЋУ УРЕДИТИ НА ФЕНГ ШУИ НАЧИН35

СРЕБРОЉУБЉЕ              36

КРАЂА И ПЉАЧКА         36

О ЗЕЛЕНАШТВУ               37

ИДОЛ НОВОГ ДОБА – КУЋНИ ЉУБИМАЦ        38

УМЕСТО СВЕТОГ НИКОЛЕ, СВЕТ НАМ ЈЕ ПОНУДИО ДЕДА МРАЗА      41

РАДИ НАШЕ БЕЗБЕДНОСТИ, СВЕТ НАМ ЈЕ ПОНУДИО ВИДЕО-НАДЗОР           42

ШТА ЋЕ ТОТАЛИТАРНО ПРАЋЕЊЕ У ИМЕ „БЕЗБЕДНОСТИ” ДОНЕТИ ЉУДИМА?         45

(ИНО)СТРАНАЦ              47

НЕЗВАНИ ГОСТ48

ИДОЛОПОКЛОНИЦИ (ТЕЛЕ)ВИЗОРА  49

ДА ЛИ ЈЕ ГРЕХ ГЛЕДАТИ ТЕЛЕВИЗИЈУ?               51

РОБОВИ ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ЧУЧАВЦА    52

У ЗАМЕНУ ЗА МОЛИТВУ, СВЕТ ЈЕ ДЕЧИЦИ ПОНУДИО ВИДЕО-ИГРИЦЕ           53

МНОГИ СЕ ПОКЛОНИШЕ ЕКРАНУ НА ЧОВЕЧИЈЕМ ДЛАНУ       54

ТУРБО-ФОЛК (ДЕ)ГЕНЕРАЦИЈА              55

У СЛОБОДНО ВРЕМЕ ПРАТИМ ФУДБАЛ – ИМА ЛИ У ТОМЕ НЕШТО ЛОШЕ?  57

СТОМАКОУГАЂАЊЕ     58

Свети Јован Јаков Хозевит КАО УТЕХУ, СВЕТ ЈЕ ПОНУДИО ПИЈАНСТВО           59

Отац Јоил (Булатовић) ЖВАКАЋА ГУМА           63

Отац Јоил (Булатовић) ДА ЛИ ЈЕ ГРЕХ ПУШИТИ ЦИГАРЕТЕ?   63

Свети Николај Жички ЈЕДНОЈ МАЈЦИ – О КРАЉИЦАМА ЛЕПОТЕ       66

ПОЉСКИ КАРДИНАЛ О БОЉШЕВИЗМУ И ГОЛОТИЊИ             67

ЧУДО СВЕТОГ ЈОВАНА ЈАКОВА ИЗ ЊАМЦА – ХОЗЕВИТА         68

ЈАДНИЦИ ОВОГ СВЕТА ОБЛАЧЕ СЕ ОНАКО КАКВИ СУ У ДУШИ             69

НАД КИМ ЂАВО ИМА ВЛАСТ? 76

ЗАШТО ЂАВО ИМА ВЕЋУ ВЛАСТ ДА УЂЕ У ЖЕНЕ НЕГО У МУШКАРЦЕ?              77

КАКО ИСТЕРАТИ ДЕМОНА ИЗ ЧОВЕКА?            78

КАКО ЂАВО ОБМАЊУЈЕ ЧОВЕКА           80

ЖЕНА ХРИШЋАНКА      82

Архимандрит Тит РЕЧИ САВРЕМЕНИМ ЖЕНАМА        84

О ЖЕНСКОМ ДОТЕРИВАЊУ     91

УМЕСТО ПРИРОДНЕ БОЈЕ, СВЕТ НАМ НУДИ ВЕШТАЧКУ (ЛАЖНУ)       92

ЗАШТО ЈЕ ЛАКИРАЊЕ НОКТИЈУ ГРЕХ?               94

ДА ЛИ ЈЕ И ОВО ГРЕХ? 95

ПУДЕР, ПОМАДА И БЕЛИЛО   98

Преподобномученик Јаков (Арсовић) ПОУКА О ГОЛОТИЊИ И ДЕГЕНЕРАЦИЈИ        98

О КОЗМЕТИЦИ И МИНЂУШАМА          101

ДА ЛИ ЈЕ ТЕТОВИРАЊЕ ГРЕХ?   102

ОПАСНО ОДУШЕВЉЕЊЕ           104

О КУПАЊУ, ПЛАЖАМА...          106

Отац Јоил (Булатовић) ВРЛО СТРАШНО СТАЊЕ ШТО СЕ ТИЧЕ БРАКА               109

БЛУД И ПРЕЉУБА         111

КУДА НАС ВОДЕ ПОБОРНИЦИ „СЛОБОДЕ”?   113

ГРЕХ БЛУДА      114

ПРЕЉУБА           118

КАКО ИЗГЛЕДА ДЕМОН БЛУДА?           120

ЗАР НЕ ЗНАТЕ ДА СТЕ ХРАМ ДУХА СВЕТОГ?     120

ЂАВО КАО ЛАВ РИЧУЋИ ХОДИ И ТРАЖИ КОГА ДА ПРОЖДЕРЕ            121

ДЕМОН СЛАДОСТРАШЋА У СЛУЖБИ ВРАЧАРА            123

ЛАЖ КОЈА ЈЕ КОШТАЛА ЖИВОТА         123

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ПОКАЈАТИ СЕ, ОСИМ У ТЕЛУ      124

АКО ХТЕДНЕМ, ЈА ЋУ ГА КАО ЛИСТ С ДРВЕТА ОТРЕСТИ            126

БОГ МОЖЕ И ПОСЛЕ СМРТИ ДА ЧИНИ МИЛОСТ И ПОМИЛОВАЊЕ НАД УМРЛИМА                129

ЧОВЕК СА СЛОБОДНОМ ВОЉОМ         131

Отац Петар (Денковачки) ОД БЛУДА ДО УБИСТВА НИЈЕ ДАЛЕКО  132

СТРАШНА СМРТ НЕПОКАЈАНОГ ГРЕШНИКА    133

КОМЕ СЕ ТРЕБА МОЛИТИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ТЕЛЕСНЕ СТРАСТИ БЛУДА?133

О КОНТРАЦЕПТИВНИМ СРЕДСТВИМА               135

Др Стојан Адашевић ВАНТЕЛЕСНА ОПЛОДЊА             137

Отац Јоил (Булатовић) У ЗАМЕНУ ЗА РАЂАЊЕ, СВЕТ НАМ ЈЕ ПОНУДИО УБИЈАЊЕ (АБОРТУС)            140

ВИЂЕЊЕ СВЕТОГ СТАРЦА ГАВРИЛА ГРУЗИЈСКОГ          143

ХРИСТОВ ПУТ НА ГОЛГОТУ И КРСНИ ПУТ НЕРОЂЕНОГ ДЈЕЧАКА           144

УМЕСТО ЛИТИЈЕ, СВЕТ НАМ НУДИ ПАРАДУ СОДОМИТА        145

ДОК ВИ СПАВАТЕ, КО НАМ КРЧИ ПУТ ЗА ТРАНСВЕСТИЗАЦИЈУ?           146

СОДОМСКИ ГРЕХ           147

ЛЕЧЕЊЕ ХОМОСЕКСУАЛИЗМА               149

СОДОМСКИ ГРЕХ ЗНАК АНТИХРИСТОВЕ БУДУЋНОСТИ            150

МУШКО ИЛИ ЖЕНСКО                151

ПOУКЕ ПРЕПОДОБНОГ ЛАВРЕНТИЈА СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉИМА       152

ИДИТЕ ОД МЕНЕ, НЕДОСТОЈНИ СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉИ (КУДА?)     153

Свети Николај Жички О ПОШТОВАЊУ СВЕШТЕНИКА   154

СВЕТУ НИ СВЕШТЕНИК УГОДИТИ НЕ МОЖЕ     155

(ДУХОВНА) СО ЈЕ НЕОПХОДНА!             156

ЧОВЕК КОЈИ НЕ ПОСТИ ИЗЈЕДНАЧАВА СЕ СА ЖИВОТИЊОМ  157

КАНОНСКЕ ОСУДЕ ЗА КРШЕЊЕ ПОСТА               158

Отац Јоил (Булатовић) ИСПОВЕСТ ЈЕ СВЕДЕНА НА НУЛУ          158

О ЈЕДНОЈ ЖЕНИ ШТО ЈЕ УСТАЛА ИЗ МРТВИХ И ИСПОВЕДИЛА СВОЈ ТАЈНИ ГРЕХ        161

ИСПОВЕСТ СМРТНИХ ГРЕХОВА              162

Старац Сава Вазнесењски МНОГИ СЕ НЕДОСТОЈНО ПРИЧЕШЋУЈУ: ЗАТО БОЛУЈУ, А МНОГИ И УМИРУ          165

НЕКА СЕ ДОБРО ПОЗАБАВИМО КОГА ПРИЧЕШЋУЈЕМО И ШТА РАДИМО МИ (СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉИ)     168

УМЕСТО ВОШТАНИХ СВЕЋА, СВЕТ НАМ ЈЕ ПОНУДИО ПАРАФИНСКЕ (ЂУБРЕ) ИЛИ ОД КИНЕСКОГ (НЕ)ВОСКА   170

УОЧИ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА171

КАДА ЋЕ СЕ ЗБИТИ СВРШЕТАК СВЕТА?               173

Преподобни Јустин Ћелијски ГДЕ СУ СРБИ?   174

Свети Николај Жички У ЗАМЕНУ ЗА ЋИРИЛИЦУ, СВЕТ НАМ ЈЕ ПОНУДИО ЛАТИНИЦУ            175

ЗБОГ ЧЕГА ТРЕБА (НЕТУРИСТИЧКИ) ИЋИ У ЦРКВУ?     176

ПРИЧА О НЕМОЈ ЦРКВИ            177

ЈАВЉАЊЕ МАЈКЕ БОЖЈЕ           178

ЗАШТО ПЛАЧЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПРОРОКА ПРАВОСЛАВЉА?        179

ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ ОНИ КОЈИ СУ ПОЗНАЛИ БОГА, ПА ГА СЕ ЗАТИМ ОДРЕКЛИ?  181

ОСНОВНО НАЧЕЛО ПРАВОСЛАВНОГ НАРОДНОГ ПОКРЕТА     182

ГОВОРИ ГОСПОД           182

ИЗВОРИ              183

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски