СВ.СЕРАФИМ РОУЗ

Богословско дело архиепископа Јована и питање „западног утицаја“ на православно богословље

...Митрополит Антоније је, такође, много писао и о питању „западног утицаја“ (на православно богословље). Веома је важно да схватимо шта је то тачно – „западни утицај“, јер чињеница је да је Православна Црква, неколико стотина година уназад, кроз своје богословље примала извесне утицаје са Запада, нарочито из римокатолицизма. Но, неки православни богослови, говорећи о том западном утицају, иду предалеко, претерују и желе да одбаце све што се у православном богословљу дешавало за последњих седам стотина година. То је, наравно, погрешан став. А ми видимо даје архиепископ Јован и у погледу питања „западног утицаја“ био уравнотежен богослов као што је то био и онда када су неки богослови напали учење митрополита Антонија Храповицког...

СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ

БЕСЕДА О АНТИХРИСТУ И СТРАШНОМ СУДУ

...Он ће свима чинити по вољи, уз услов прихватања његове Врховне власти. Он ће оставити могућност живота Цркви, дозвољаваће Јој богослужења, обећаваће изградњу прекрасних храмова уз услов признавања њега за „Врховно Биће“ и поклоњења њему. Он ће имати личну мржњу према Христу. Он ће живети од те мржње и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве. Настаће масовно отпадништво од вере, при чему ће веру изневерити многи епископи а они ће као оправдање наводити изврстан положај цркве. Тражење компромиса ће бити карактеристична одлика људи. Отворено исповедање вере ће нестати. Људи ће суптилно оправдавати свој пад а ласкаво зло ће подржавати такво опште расоположење, и код људи ће постати навика отпадништво од истине и сладост компромиса и греха...

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

РЕЧ НА РЕЧ: РАНИ ХРИШЋАНИ И ПОЗНИ ХРИШЋАНИ

Док је до пре неку деценију у нашој Цркви владао формалистички однос према Светињи (причестиш се једном или четири пута годишње – и „мирна Бачка“!), сада се настојава на томе да је присуство Светој Литургији без примања Св. Тајни – недопустиво. Наш народ се за Св. Причешће свагда припремао – постом, молитвом и исповешћу, и када се јавила ова „нова“ пракса (мада се она назива ранохришћанском) дошло је до извесних неспоразума и недоумица.

Aрхиепископ Аверкије (Таушев)

Отпуштање грехова, умишљена хришћанска љубав и свепраштање

Разобличавање није осуђивање. Разобличавање је скидање маске са грешника, не осуђујући га... Руски човек под хитно треба да научи да прави разлику између осуде и борбе са непријатељима Христовим, Русије и Цркве... Из овога следи да се не забрањује процењивање поступака ближњега и осуђивање његових злих дела само по себи, већ се забрањује злоба у души према ближњем од стране онога који суди и који, такође, можда греши и више, а ни не помишља на сопствено исправљање. Не забрањује се објективно расуђивање о ближњем, нити непристрасна осуда његовог лошег понашања, већ зла оговарања, клевете, које настају, као што је чест случај, због неких себичних и нечистих побуда - због гордости и сујете, зависти или увређености...

Протојереј Владимир Правдољубов

Причешће у Светлој Седмици

Христос Воскресе! У савременом животу, Светла седмица је време оштрог скраћивања црквене и домаће молитве. Онај ко се не лењи и током целе седмице иде на сваку службу, проводи у храму дневно само три, највише три и по сата! — сат и по времена увече, и сат и по времена ујутру. Домаћа молитва стаје у 10-15 минута дневно: поје се Пасхални час ујутру и још једном пре спавања. Сходно томе, људи се у Светлој седмици обично не причешћују. Ја сам лично оштро против тога, да се парохијани, без посебне нужде, причећују у Светлој седмици. Изузетак се допушта за оне који су се спремали да се причесте током Страсне седмице, али из неког разлога нису могли то да учине, као и за оне који се подвргавају операцијама и, наравно, за умируће.

КЊИГА О СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ

ОКУСИТЕ И ВИДИТЕ

Поштовани читаоци, у издању Духовног луга, објављена је и ова душекорисна књига, на тему Светог Причешћа и дужне припреме за њега. Књигу је приредио један од монаха, који је лично имао и опит сваколитургијског причешћивања у детињству, али је касније, у манастиру ту праксу променио, тако да је био у могућности да лично искуси и једну и другу праксу. Све оне, које занима правилна припрема за Свето Причешће, препоручује се ова књига.