АРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ

Јер треба и јереси да буду међу вама (1.Кор. 11:19)

Како треба правилно да се схвате ове речи Светог Апостола Павла? Да ли стварно одобрава поделе међу Хришћанима, или их препознаје као неопходне или пожељне? Да ли их чини правилом? Ако је тако, онда како то може бити подударно са бројним местима у његовим посланицама где тако силно и постојано позива Хришћане на потпуну сагласност и једнодушност?...

СВЕШТЕНИК ИГОР БЈЕЛОВ, НИКОЛАЈ КАВЕРИН

ПРЕЧЕСТО ПРИЧЕШЋИВАЊЕ И ОБНОВЉЕНСТВО

Пред сваким хришћанином кад-тад у животу искрсне питање које он постави свом духовнику: “Баћушка, а колико често се треба причешћивати?” У последње време се од свештеника може чути следећи одговор: “Што чешће – то боље”. Колико је такав савет оправдан?

КАКО СУ СЕ СРБИ ВЕКОВИМА ПРИПРЕМАЛИ ЗА СВ. ПРИЧЕШЋЕ: СЛУЖЕБНИК СПЦ ИЗ 1962.ГОДИНЕ.

Поштовани читаоци, сведоци смо да се у последње време учестало позива на Св. Причешће без дужне припреме, без поста и исповести. Ево доказа да је србско предање од старина садржало пост и исповест као обавезну припрему за Св. Причешће, што је недавно почело да се укида од стране највише црквене јерархије. У питању је Служебник СПЦ из 1962. године у коме лепо и јасно пише: "Ко хоће изван четири обична поста да приступи Светом Причешћу: седам дана пре тога да пости, пребивајући у црквеним и домаћим молитвама (ово ако није у нужди, у нужди три или један дан да пости) и припремајући себе за редовно исповедање својих грехова. Који су у супружанству, у те дане да се уздрже од супружничког сједињавања. Пред осми дан да исповеди пред јерејем све грехе своје, и од вечери ништа да не окуси: који не могу да не окусе ништа од вечери ради младости или престарелости, нека мало што окусе: од поноћи свакако сви да се уздржавају, и молитвама, поклонима и духовним размишљањима да се баве колико могу, припремајући се: а којима не знају да читају, и који живе далеко од цркве, јереј нека одреди какво ће правило коме и дому њиховом да завешта..."

СХИ-ИГУМАН САВА ВАЗНЕСЕЊСКИ

KAKO ДА НАМ ПРИЧЕШЋЕ НЕ БУДЕ НА СУД ИЛИ ОСУДУ

Ко хоће да приступи Причешћу ван ова четири уобичајена поста, да пости седам дана пре тога, пребивајући у црквеној и домаћој молитви, и да се припреме за подробно исповедање грехова својих. Који су у браку, да се у те дане свакако уздржавају од супружанских веза. Пред осми дан, да пред свештеником исповеде све своје грехе, и од вечери ништа да не окушају: ко не може због детињег доба, болести или престарелости, нека поједе нешто мало, и од поноћи сви да се уздрже, пребивајући у молитвама, метанијама и духовним размишљањима, по својој моћи се припремајући...

АРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ

ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ

Само неколико људи данас зна да је Православна Црква ништа мање него Црква, која је сачувала неупрљана, изворна учења Исуса Христа, она учења која су предавана свакој следећем покољењу верујућих. Ова учења су дошла кроз векове, од Светих Апостола, објашњена и пажљиво протумачена од стране њихових законитих наследника (њихових ученика и Светих Отаца), предана и сачувана неискривљеним у нашој Источној Цркви, која се сама способна да докаже своје право да се назове "Православна Црква".

БЛАЖЕНИ СЕРАФИМ РОУЗ

ЦАРСКИ ПУТ - ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ У ДОБА АПОСТАСИЈЕ

Како кажу Оци, крајности и са једне и са друге стране, једнако су штетне... Ми треба да идемо царским путем, клонећи се крајности обеју страна - Св. Јован Касијан.

Православни хришћани живе данас у једној од најкритичнијих епоха у историји Цркве Христове. Непријатељ човековог спасења, ђаво, напада често и са свих страна, трудећи се да на сваки начин скрене верне са пута спасења који им показује Црква и да потчини себи чак и саму Цркву Христову, без обзира на обећање Спаситељево (Мт. 16,18), те да истинско Тело Христово претвори у „екуменистичку” организацију која припрема долазак његовог личног изабраника, Антихриста, великог светског владара последњих дана. Ми свакако знамо да тај покушај Сатане неће успети: Црква ће остати Невеста Христова све до краја света; она ће Женика Христа, приликом Његовог Другог доласка, дочекати чиста и неоскврњена прељуботворним савезом са отпадништвом овог века. Али пред све православне хришћане поставиће се главно и најважније питање нашег времена: Црква ће опстати, али колико ће нас остати у њој, супротстављајући се моћним покушајима ђавола да нас од ње одвоји?