АРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ

БЕСЕДА У НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉA

Ово је Апостолска вера, ово је вера Отаца, ово је Православна вера, потврда васељенске вере!

Драга браћо и сестре у Господу, данас ћете чути ове свечане и значајне речи у Молебану, коју је Света Црква установила да се служи на овај дан. Прва недеља Светог и Великог Поста је одредила недељу појачане молитве и аскетског покајања. Сада је Света Црква, желећи да нас охрабри и утеши, установила за нас у првој недељи Великог Поста, у прву Недељу, духовну свечаност, најдражу и најближу нашим срцима, Победу Православља.

СХИ-ИГУМАН САВА ВАЗНЕСЕЊСКИ

KAKO ДА НАМ ПРИЧЕШЋЕ НЕ БУДЕ НА СУД ИЛИ ОСУДУ

Ко хоће да приступи Причешћу ван ова четири уобичајена поста, да пости седам дана пре тога, пребивајући у црквеној и домаћој молитви, и да се припреме за подробно исповедање грехова својих. Који су у браку, да се у те дане свакако уздржавају од супружанских веза. Пред осми дан, да пред свештеником исповеде све своје грехе, и од вечери ништа да не окушају: ко не може због детињег доба, болести или престарелости, нека поједе нешто мало, и од поноћи сви да се уздрже, пребивајући у молитвама, метанијама и духовним размишљањима, по својој моћи се припремајући...

ИВАН САВИЋ

ЦРКВЕНО ДЕЛО О. СИМЕОНА РУКУМИЈСКОГ

Ових дана православну заједницу потресају изјаве јеромонаха Симеона из м. Рукумије поводом могућег црквено-судског поступка, који може бити покренут против њега због тога што је, како сазнајемо из његове беседе (ОВДЕ) исповедао монаштво у Шумадијској епархији, без благослова надлежног епископа. Све ово се дешава после неколико објава видео снимака (ОВДЕ) на којима он разоблучава погубну праксу модерниста-новотараца, који причешћују народ честицама извађеним на проскомидији за живе и упокојене, а не од Агнеца и његовог дела НИ КА, који је предвиђен за причешће верника, који једино и постаје Тело Христово.

АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ ТАУШЕВ

ЗАШТО БОЖИЋ НЕ МОЖЕ ДА СЕ СЛАВИ ПО НОВОМ КАЛЕНДАРУ?

...У туђини и у неповољним условима ми треба да будемо исповедници своје вере и више него што је то био случај у Русији, уместо да се прилагођавамо средини која нас окружује, што је сасвим недостојно звања истинског хришћанина. Иначе, штаће бити са нама, ако нам свима наметну нову, заједничку веру за све, коју сада тако интензивно пропагирају? Прихватање једне новотарије, неизбежно за собом повлачи прихватање и других новотарија, па тако постепено сви ослонци вере слабе. То и јесте пут одступништва, који увек почиње тобоже од "малог" и наизглед безначајног, а затим постепено напредује, прелази у све веће и веће, да би се на крају изгубила и сама суштина вере: њен дух се развејава и "со - по речима Спаситељевим - обљутави"...

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ

СВЕТО ПРЕДАЊЕ СПЦ О ПРИПРЕМИ ЗА СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

И́же а́ще разори́тъ еди́ну за́повѣдiй си́хъ ма́лыхъ и научи́тъ та́ко человѣ́ки, мні́й нарече́тся въ Ца́рствiи Небе́снѣмъ: а и́же сотвори́тъ и научи́тъ, се́й ве́лiй нарече́тся въ Ца́рствiи Небе́снѣмъ.

„Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме“ (Мт. 5:19)

Дубока подела у СПЦ међу свештеницима, духовницима, па и епископима, по питању служења Литургије и праксе причешћивања верних и даље не јењава. Објављују се на интернету разни текстови и видео снимци, који потврђују једну или другу праксу. Чак се и директно прозивају неки духовници због своје, углавном старе, праксе. Није ми циљ да браним ниједног србског духовника, јер Господ каже: „Проклет је сваки који се узда у човека“, већ да изнесем оно што је, по мени, србско црквено предање, то јест свештена традиција, која је, по учењу Светих отаца, једнако важна као и Свето Јеванђеље, и која се не сме мењати, јер доноси разградњу црквене грађевине која је са муком изграђивана, као и духовну погибао онима који то чине.^[1]

МИТР. ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

ИСПОВЕСТ

Ево већ се завршава, љубљени, прва седмица. Завршава се и пост оних који се припремају да се причесте Св. Христовим Тајнама на Божанственој Литургији – или сутра или прекосутра, у недељу. А сада, они који завршавају пост, треба да исповеде своје грехе да би се над њима савршило Тајинство покајања, које обично код нас претходи Тајинству св. Причешћа. Треба приметити да у старо, добро време код нас, у Мајчици Русији, нису тако постили пред Причешће¹, као сада.