СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ

БЕСЕДА О АНТИХРИСТУ И СТРАШНОМ СУДУ

...Он ће свима чинити по вољи, уз услов прихватања његове Врховне власти. Он ће оставити могућност живота Цркви, дозвољаваће Јој богослужења, обећаваће изградњу прекрасних храмова уз услов признавања њега за „Врховно Биће“ и поклоњења њему. Он ће имати личну мржњу према Христу. Он ће живети од те мржње и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве. Настаће масовно отпадништво од вере, при чему ће веру изневерити многи епископи а они ће као оправдање наводити изврстан положај цркве. Тражење компромиса ће бити карактеристична одлика људи. Отворено исповедање вере ће нестати. Људи ће суптилно оправдавати свој пад а ласкаво зло ће подржавати такво опште расоположење, и код људи ће постати навика отпадништво од истине и сладост компромиса и греха...

КАКО СУ СЕ СРБИ ВЕКОВИМА ПРИПРЕМАЛИ ЗА СВ. ПРИЧЕШЋЕ: СЛУЖЕБНИК СПЦ ИЗ 1962.ГОДИНЕ.

Поштовани читаоци, сведоци смо да се у последње време учестало позива на Св. Причешће без дужне припреме, без поста и исповести. Ево доказа да је србско предање од старина садржало пост и исповест као обавезну припрему за Св. Причешће, што је недавно почело да се укида од стране највише црквене јерархије. У питању је Служебник СПЦ из 1962. године у коме лепо и јасно пише: "Ко хоће изван четири обична поста да приступи Светом Причешћу: седам дана пре тога да пости, пребивајући у црквеним и домаћим молитвама (ово ако није у нужди, у нужди три или један дан да пости) и припремајући себе за редовно исповедање својих грехова. Који су у супружанству, у те дане да се уздрже од супружничког сједињавања. Пред осми дан да исповеди пред јерејем све грехе своје, и од вечери ништа да не окуси: који не могу да не окусе ништа од вечери ради младости или престарелости, нека мало што окусе: од поноћи свакако сви да се уздржавају, и молитвама, поклонима и духовним размишљањима да се баве колико могу, припремајући се: а којима не знају да читају, и који живе далеко од цркве, јереј нека одреди какво ће правило коме и дому њиховом да завешта..."

ИВАН САВИЋ

РЕФОРМИСАНО ПРАВОСЛАВЉЕ И ПРАКСА СВАКОЛИТУРГИЈСКОГ ПРИЧЕШЋИВАЊА МИРЈАНА

Тако да, треба уочити: нико од Светих Отаца није био против честог причешћивања, уколико је причасник био високог, може се рећи и беспрекорног живота, и духовник га је познавао и одобрио му, остала су сведочанства о таквим благословима Светог Јована Кронштатског, Теофана Затворника и других Отаца 19. и 20 века. Али омогућити свима или већини установити то као правило - да се причешћују на такав начин, што се код нас и десило, било би на суд и на осуду, и то препознаје и руски текст. Осим тога, сви Свети Оци инсистирају на припреми постом и исповешћу, без које не треба приступати Светом Причешћу, иначе нам бива на суд и на осуду...

ИКОНА АРХИЕПИСКОПА ТЕОФАНА ПОЛТАВСКОГ

Поштовани читаоци, имамо велико задовољство да можемо да вас обавестимо да је, после вишемесечног рада, урађена икона архиепископа Теофана Полтавског и Перејаславског, духовника свете Царске Породице Романов. Више о њему можете прочитати доле... Погледајте, колико је нама познато, ово је прва његова икона, која је уопште урађена...

ЈЕРОМОНАХ СИМЕОН РУКУМИЈСКИ

ПРАВОСЛАВНИ, НЕ БОЈТЕ СЕ КОРОНА ВИРУСА!

...Све болести су Божије посете. Ако се осврнемо у претходне године, било је разних болести и вируса и све то је, углавном, било у Часном посту. Зашто је то тако? Зато што се мало пости уз Часни пост, који је важнији од свих постова. Часни пост је, по Светим Оцима, епитимија роду хришћанскоме, односно – духовни лек. Да душа оздрави. Онда и телесне болести јењавају, кад душа оздрави. Желим да додам да деца треба да поштују своје родитеље. Не сме да се води мислени рат против родитеља. Са родитељима треба да будемо у миру и поштовању да би био мир у кући...

СВЕТИ САВА

ЖИЧКА БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ 1220.ГОД

...Зато, ако ово сачувате, бићете блажени од Бога у векове и биће блажена срца ваша, и блажене биће душе ваше, и блажени бићете, ви који сре примили Божју веру и сачували се чисто у њој. Гледајући на бесмртни Христов дар, бесмртна дела у Христу свагда творите: веру чисту и молитву честу, с љубављу имајући према Њему наду, и савест чисту пред Богом и људима (упор. ДА 24, 16), пост и бдење, истину у свему, чистоту телесну и душевно уздржање, чувајући разум светог крштења, просвећења Божјег, којим се одрекосмо сотоне и свих дела његових. И свагда покајање љубити, исповедање својих грехова и плакање над њима и смирење, праведност, поучење, исправљање свога живота, мржњу на грех; не опијање, не блудничење, него, напротив, чист живот, какав је угодно гледати Божјим очима...