СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

БЕСЕДА НА УСПЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ

Моју беседу данас чине љубав, жеља и дужност, али не само зато што услед љубави према вама и по дужности свештеничке службе желим да у ваш богољубиви слух унесем спасоносну реч и да њоме нахраним ваше душе, него и стога што ми и љубав и дужност налажу да, више него о било чему другом, уз похвале Цркве приповедам о величини Приснодјеве и Богомајке. Ова жеља, међутим није једнострука него, напротив, двострука, и она узноси, призива и подстиче, а неминовност дужности и приморава, иако реч не може да се приближи ономе што превазилази речи, као што ни око није у стању да нетремице гледа у сунце...

АРХИЕПИСКОП ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ

Слово на дан Преображења Господњег

...Из реченог се види да, по јасном сведочанству јеванђелиста Луке, догађај Преображења на Таворској гори, по свом унутрашњем назначењу, није ништа друго, него ОТКРОВЕЊЕ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ на земљи. Људи свих времена и народа, који верују у Бога, веровали су и верују у Царство Божије, и сви они желе његов долазак. Чак су и апостоли, до сошествија на њих Светог Духа на дан Педесетнице, мислили да се оно састоји у успостављању Царства Израиљског (види. Д.А.1:6) а обични Јудејци га замишљају као чисто земаљско царство, у коме ће се они наслађивати, не духовним, већ земаљским благима. Чудом Свог Преображења, Христос Спаситељ руши то неправилно поимање Јудејаца о природи Царства Божијег, и самим делом показује да се оно састоји у општењу са Богом и созерцању божанске славе, у созерцању божанске светлости, која је источик божанског блаженства за човека...

АРХИМАНДРИТ ЈУСТИН ПОПОВИЋ

ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА 29. ЈУНИ, СПОМЕН СВЕТИХ ПРВОВРХОВНИХ АПОСТОЛА ПЕТРА и ПАВЛА

Свети апостол Петар, који се пре апостолства звао Симон, бејаше родом Јеврејин, син Јонин, из племена Симеонова, брат светог апостола Андреје Првозваног, из малог и незнатног галилејског градића Витсаиде у Палестини. Ожењен ћерком Аристовула, брата светог апостола Варнаве, он са њом имађаше једног сина и једну кћер.

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ РАВНОАПОСТОЛНОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ И СВЕТЕ ХРИСТОЉУБИВЕ МАЈКЕ ЊЕГОВЕ ЈЕЛЕНЕ (21.МАЈ)

Крајем трећег и почетком четвртог века, када се незнабожачки свет одлучно спремао да огњем и мачем збрише са земље хришћанство,[1] Промисао Божји припремао је међу самим царевима - гонитељима хришћанства покровитеља Цркве Христове у лицу цара Константина Великог, који још за живота доби назив: Равноапостолни.

ЗАШТО СЕ ПЛЕТУ ВЕНЧИЋИ ОД ТРАВЕ НА СВ. ТРОЈИЦУ?

На празник Силаска Светог Духа на апостоле (који је у народу познат и као Духови, односно Света Тројица) под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га, пак, преузели од Јевреја, који су китили своје богомоље и куће. То их је подсећало на време када су преко Мојсеја добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа. На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама.

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

О ПРЕДСТОЈАТЕЉИМА ЦРКВЕ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

...Сви су они били расејани због својих хула и изагнани одасвуд попут вукова, јер су у лику блажених људи - тадашњих предстојатеља Цркава - срели противнике и храбре борце против њих: били су то прави пастири! Али ја видим велику разлику између пастира тог времена и савремених пастира. Оно су били борци, а ови су бегунци; они су се усавршавали у књигама и учењима, а ови се баве одећом и украшавањем. Ови, попут најамника, остављају овце и беже, а они су полагали душу своју за овце, по узору на Доброг Пастира. О, блажени мужеви, чија су имена у књизи живота! Њих су плашили демони, претили су им јеретици, али „занемеће уста оних који говоре неистину“ (Пс. 62:11)...