ЈЕРОМОНАХ СИМЕОН РУКУМИЈСКИ

БЕСЕДА НА БЛАГОВЕСТИ 2020.

Трудимо се да живимо по вери!

...Јако је то важно, по мом скромном расуђивању, да човек има нешто изван града, изван стана, нешто на селу негде даље још од тога, да има резервни положај. Да има основни алат за производњу хране и свега потребног. Видите како је то: затворе се пијаце... Још увек раде неке установе, али дође време да се затворе пијаце и онда је човек у проблему. И добро је да човек увек има извесну резеву. Колико човек може, толико и нека припреми. Некада је у српским кућама био обичај, тамо где је то било могуће, држало се... било је резервне хране за људе и за стоку за годину дана. То није мали период. Јер, ратови су били чести, па некад не можеш да посејеш, па не можеш ни да пожањеш. Ако имаш резерву, онда је то то. Имате производе који се не кваре. Постоје начини како да се сачувају, и да потрају. Да човек има, кажем, неки минимум. Оно што је јако важно, то је – имати воду, у времену будућем. Вода је јако важна. И имати неку Светињу у близини. Имати храну. Познавати оно што нам Бог преко природе пружа и да се има неопходно...

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ

"ЛАПСУС" ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА КАО ПОКАЗАТЕЉ ПОГРЕШНОСТИ СРБСКОГ ГОВОРНОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЕЊУ ИЛИ ПРИПРЕМА ЗА СЈЕДИЊЕЊЕ СА КАТОЛИЦИМА?

На Недељу православља, прве недеље Часног поста ове, 2024.г., патријарх србски Порфирије читао је неке чудне анатемизме, до сада невиђене и нечувене. Пошто је прошло већ недељу дана од тога и никаква реакција јерархије се није десила, осим што су скинули тај снимак са канала Тв Храм, иако је на видео снимку било јасно да су и владика Стефан и многи други око патријарха схватили да је звучало као да је он заправо анатемисао православно учење, на молбу многих, узнемирених оваквим понашањем, написао сам овај текст, не у одбрану патријарха, већ као констатовање поодмакле болести, која се озбиљно увукла у СПЦ, а зове се "богослужбени текстови на говорном, србском језику." Јер, да је читао на црквенословенском, како је предањски благословено, до ове саблазни не би ни дошло...

СВЕШТЕНИК ИГОР БЈЕЛОВ, НИКОЛАЈ КАВЕРИН

ПРЕЧЕСТО ПРИЧЕШЋИВАЊЕ И ОБНОВЉЕНСТВО

Пред сваким хришћанином кад-тад у животу искрсне питање које он постави свом духовнику: “Баћушка, а колико често се треба причешћивати?” У последње време се од свештеника може чути следећи одговор: “Што чешће – то боље”. Колико је такав савет оправдан?

СВ. МОЈСИЈЕ ОПТИНСКИ

ИСПРАВЉАЈТЕ СЕ ПОСТЕПЕНО И СА СМИРЕЊЕМ И НИКАДА НЕ ОЧАЈАВАЈТЕ! 

Послушајте ме. Не смућујте душу своју због тога што сте немоћни и што се не поправљате. Наравно, ви се можда баш не поправљате, али се надам да се поправљате помало, у ономе што не видите, а тога је доста. То исправљање себе није велико, као да ништа не значи, али за спасење може бити довољно. Навешћу вам бар делимично нешто чега нисте свесни, а дешава вам се повремено.

ИВАН САВИЋ

РЕФОРМИСАНО ПРАВОСЛАВЉЕ И ПРАКСА СВАКОЛИТУРГИЈСКОГ ПРИЧЕШЋИВАЊА МИРЈАНА

Тако да, треба уочити: нико од Светих Отаца није био против честог причешћивања, уколико је причасник био високог, може се рећи и беспрекорног живота, и духовник га је познавао и одобрио му, остала су сведочанства о таквим благословима Светог Јована Кронштатског, Теофана Затворника и других Отаца 19. и 20 века. Али омогућити свима или већини установити то као правило - да се причешћују на такав начин, што се код нас и десило, било би на суд и на осуду, и то препознаје и руски текст. Осим тога, сви Свети Оци инсистирају на припреми постом и исповешћу, без које не треба приступати Светом Причешћу, иначе нам бива на суд и на осуду...