Учимо црквенословенски...

Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:

molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

Доказ о вековној пракси припреме за Причешће у СПЦ: Служебник из 1962.г.

Објављено 02 април 2024

sluzebnik1m

КАКО СУ СЕ СРБИ ВЕКОВИМА ПРИПРЕМАЛИ ЗА СВ. ПРИЧЕШЋЕ: СЛУЖЕБНИК СПЦ ИЗ 1962.ГОДИНЕ.

Поштовани читаоци, сведоци смо да се у последње време учестало позива на Св. Причешће без дужне припреме, без поста и исповести. Ево доказа да је србско предање од старина садржало пост и исповест као обавезну припрему за Св. Причешће, што је недавно почело да се укида од стране највише црквене јерархије. У питању је Служебник СПЦ из 1962. године у коме лепо и јасно пише: "Ко хоће изван четири обична поста да приступи Светом Причешћу: седам дана пре тога да пости, пребивајући у црквеним и домаћим молитвама (ово ако није у нужди, у нужди три или један дан да пости) и припремајући себе за редовно исповедање својих грехова. Који су у супружанству, у те дане да се уздрже од супружничког сједињавања. Пред осми дан да исповеди пред јерејем све грехе своје, и од вечери ништа да не окуси: који не могу да не окусе ништа од вечери ради младости или престарелости, нека мало што окусе: од поноћи свакако сви да се уздржавају, и молитвама, поклонима и духовним размишљањима да се баве колико могу, припремајући се: а којима не знају да читају, и који живе далеко од цркве, јереј нека одреди какво ће правило коме и дому њиховом да завешта..."

То предање потврђује и Учитељноје известије (Поучно упутство), у саставу руског Служебника из 1699. године: „Ако неко пожели да ван уобичајена четири поста приступи светом причешћу, нека пости прво седам дана, нека пребива у црквеним и домаћим молитвама (ово ако није у питању прека потреба: а у случају преке потребе, нека пости три дана, или нека пости само један дан).“

sluzebnik1

sluzebnik2

 

Коме смета овај Служебник и зашто се у СПЦ мења вишевековно и у пракси потврђено црквено предање по поводу поста, исповести и Причешћа, остаје нејасно. Тим пре што и у Типику (Јерусалимском), који је руководећи богослужбени указатељ за нашу цркву пише то исто: 

„Егда хочет кто причаститися Святых Христовых Таин, подобает ему сохранити всю седмицу, от понедельника пребыти в посте, и молитве, и трезвости совершенной всеконечно, и тогда со страхом и велиим благоговеинством приимет Пречистыя Тайны“ (Типикон. Т. I. Глава 32. С. 85)

„Ако неко хоће да се причести Светим Христовим Тајнама, треба да се сачува целе недеље, од понедељка, у посту и молитви и трезвењу савршеном, разуме се, и тада, са страхом и великом побожношћу, нека прими Пречисте Тајне“. - Типикон, сиречь изображение церковного последования во Иерусалиме святыя лавры преподобного и богоносного отца нашего Саввы (Типикон, сиесть Устав. Т. I. СПб., 1992. С. 9). 

Тиме се доводи у питање вишевековна духовна пракса, која је потврђена од многобројног збора светих, који су се њоме руководили. Или су данашњи јерарси паметнији од њих и знају нешто што наши свети вековима нису знали?

tipik1

tipik2

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски