Свети Архијерејски Синод са жаљењем и индигнацијом прати медијску кампању коју је, рециклираjући једну стару – иначе потпуно нетачну и крајње штетну – изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо извесни сарајевски портал, а оберучке прихватило на десетине гласилâ, пре свега у Хрватској, у такозваној Федерацији Босне и Херцеговине, у оним круговима Црне Горе који функционишу као Антисрбија, као и незаобилазна београдска CNN affiliate група са трабантима, дакле tutti quanti. Сви ти медији и њихови саговорници тријумфално објављују наслове типа „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска Православна Црква”.
Поштовани читаоци, сведоци смо да се они који су дужни да брину о култури сећања на србска страдања (на жалост, придружују им се и поједини епископи СПЦ) усрдно труде па подрже "туђманизацију" србских страдања и о страшном Србоциду пишу и говоре као да се дух Фрање Туђмана оваплотио у њима. Дакле, човек који нема никакве озбиљне референце ни да учествује на конференцији о Србоциду, постаде челник најважније институције која би требало да се брине о култури сећања на србска страдања. И као такав, потпуни дилетант за ту одговорну улогу, назива дилетантима генерације историчара и институција који су се озбиљно бавили темом Србоцида у клеронацистичкој НДХ. Апсолутно је крајње време да државне институције Србије прекину са погубном праксом да се неко само због својих симпатија према некаквим ружичастим дугиним тоновима у влади, поставља на изузетно важна места у србској држави, немајући никакв стручне квалификације - као што се да видети из овог текста историчара, универзитетског професора, др Мире Радојевић (који од срца препоручујемо) - за обављање те дужности. Текст преносимо из часописа Печат...
Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства!
Као верна чада Светосавске нам Мајке Цркве пишемо вам поново на тему ревизије страдања Срба у НДХ и српског умањивања жртава злогласног логора Јасеновац. Нажалост, у тој нечасној работи важан је и постојан ангажман владике славонског Јована (Ћулибрка). Као илустрацију аводимо изјаву владике Јована из априла 2015. године, на предавању „Јасеновац виђен из Свете Земље“:
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски