Свети оци о брачним односима у посту и празничним данима

Будући да се у последње време могу чути различита мишљења духовника по питању брачног уздржања у посту и празницима, овде доносимо избор из Отачких текстова на тему телесних односа супружника, утврђујући вековно учење Цркве, да се пост који је Црква прописала, односи и на телесне односе а не само на јело, како неки тврде.

Наравно да се снисхиђење и по том питању оставља на разматрање духовнику у сваком појединачном случају, као што је то иначе случај по питању поста.

 

 

Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем. (Кор., 7,5)

 

Преподобни Серафим Саровски. Ево какве је он савете давао младићу који је ступао у брак: "...и још чувајте чистоту, чувајте се средом и петком, и празничним и недељним данима. За нечување чистоте, за нечување средом и петком, супружницима се деца рађају мртва, а за нечување празником и недељним данима жене умиру на порођају" (Дивеевская летопись, с 343).

То исто писао је у једном писму и старац Амвросије Отпински: "Болест жене ваше, може бити, произашла је по вашој кривици: или нисте поштовали празнике у супружанским односима, или нисте сачували супружанску верност, за шта сте и кажњени болестима жене" (Писма мирјанима).

Преподобни Лав Оптински: 

"Ако будете чували своју савест чистом уочи празника, средом и петком, ако се будете уздржавали у посту, онда ће вас Господ Бог, богати у добру и милостиви, благословити таквом децом која ће вас утешити својим добрим и моралним животом и биће вам руководитељи ка будућем животу, што вам желим да добијете".

Прп. Јефрем Сирин: “Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено", ради испуњења религиозних обавеза, у време постова и молитви. Дакле, у дане празничне уздржавајте се да вас не искуша сатана.

 

Блаженопочивши владика Стефан Жички

ПОСТ У БРАЧНОМ ЖИВОТУ

Супружници треба да се строго придржавају обичаја и заповести Цркве у међусобним односима , чувајући себе у чистоти о празницима, недељама, посним данима (средом и петком) имајући у виду речи преподобног Серафима и старца Амвросија да ће уколико буду кршили те заповести Цркве, постати подложни болестима, нарочито жене и деца...

Постоје случајеви када код хришћанских породица бива нарушена слога и једно од супружника пада у очајање  због одбијања другог да извршава брачне односе, изазвано због ревности у уздржању. То се најчешће односи на периоде вишедневног поста. Овде је, сагласно препоруци апостола Павла уздржање могуће остварити  само при једнодушној сагласности за то обоје супружника: оно не може имати места, ако је једноме од њих то оптерећење, да уздржавајући се губи свој душевни мир.

Но шта бива у том случају када једно од супружника  неће да прихвати уздржање ни код једнодневног поста, или празника? Овде се сусрећемо са једном од опасности коју носи брак  код људи различитих погледа  и животних схватања. Овде су неизбежне душевне драме и дубоке трауме. По заповести апостола Павла супружници не требају да одбијају један другог, али при том ће бити нарушена светост празника, или поста.

Овде ми долазимо до закључка  о томе колико је важна обазривост  при избору супружника, то је предуслов за срећан брак. Брак који по својој суштини  јесте добровољно потчињавање, лак и срећан је само тада, када се душа предаје  благочестивом и добродетељном супругу, и није могуће избећи несрећу ако се супруг налази у власти страсти и греха. Не без разлога тугује  апостол Павле за онима који живе у браку: „Али ће имати такве невоље тјелесне; а ја вас жалим“ (1. Кор. 7,28)

„Пост, исповест и причешће“ ( 101-102), схи – архимандрит Петaр Денковачки, Духовни Луг, Крагујевац 2005.

 

 Манастир Хиландар

„УПУСТВА НЕПЛОДНИМ СУПРУЖНИЦИМА“, Света Гора 1966. (извод из књиге)

Супружници су дужни  и пре разрешења њихове неплодности, да строго пазе и чувају правила црквена , која су за супружнике установљена, а на име: супружанске постеље  треба да буду једна од друге одељење у ноћи уочи празничних и недељних дана, уочи среде и петка, за време сва четири поста, које је Црква установила, а нарочито за време Велике Четрдесетнице, тј. Великог Поста. Остало пак време могу у чедности и у страху Божијем употребити на супружански живот. Јер је Господ дао човеку жену као помоћ за заједнички живот  и благословио их и рекао им: „Растите и множите се“ али не ради пожудног сладострашћа, које не зна ни времена, ни мере у својој неуздржљивости.

 

 Схи-игуман Аврам (Рајдман)

О УЗДРЖАВАЊУ ОД БРАЧНИХ ОДНОСА

у данима Великог поста и пре причешћивања Светим Тајнама

по канонима Православне цркве

На потребу за уздржавањем  од брачних односа у данима Великог поста указује 40. члан „Номоканона“ уз Велики требник: “Мирјани треба да се уздржавају од жена у току целог Великог поста. Ако пак неко падне са својом женом за време светог поста не треба да се причести чак ни за Васкрс, пошто је обешчастио цео пост. Јер мирјани треба да се уздржавају од својих законитих жена, као што је речено, у току целог поста.“

О истоме говори и 59. глава  књиге „Крмчија“ у другом одговору Јована, епископа Критског, „О томе да се треба уздржавати  од својих жена у недељу и у току Четрдесетнице“: “Они који чак ни увече уочи Господњег дана не желе да се уздржавају од својих жена, како би, као што је апостол рекао, проводили време у молитви, треба да се поправљају одмереним забранама; исто се тако и у току Свете Четрдесетнице треба чувати и бити чист од супруге више него у току других дана.“

Сад ћемо погледати канонска питања његове светости патријарха Александријског Марка и одговоре, које је на њих дао познати византијски тумач црквених правила, његова светост патријарх Антиохијски Теодор Валсамон.

Питање 52. "Ако се за време Четрдесетдневног поста супружници не уздржавају, да ли ће бити удостојени Божанских Тајни на празник спасења света, Велику Пасху, или не?“

Одговор: Ако смо научени  да се уздржавамо чак и и од тога да једемо рибу  и ако не разрешавамо олако пост у току целе Свете Четрдесетнице, као ни средом ни петком, тим пре супружници бивају принуђени да се уздржавају од телесног спајања. Зато они супружници који су учинили овакву противзакониту ствар и променили на сатанску необузданост спасоносно покајање које проистиче од поста  и избегавања телесних пожуда (као да им цела година није била довољна за задовољење њихових телесних пожуда), не само да не треба да буду удостојени  Светог Божанског Причешћа на празник Велике Пасхе, него треба да се поправљају епитимијама.“

Око шест векова после Валсамона, о истом том говори други познати грчки канониста и тумач правила, преподобни Никодим Светогорац... уз 69. правило Светих Апостола (ово правило гласи: „Ако неки епископ, или презвитер, или ипођакон, или чтец, или појац, не пости Свету Четрдесетницу пре Васкрса, или у среду, или у петак, осим због телесне немоћи: нека буде извргнут из чина. Ако ли то пак чини мирјанин: нека буде одлучен.“). Преподобни Никодим пише: “Ако је пост средом и петком једнак посту Четрдесетнице, јасно је да, као што се у току Четрдесетнице не склапају бракови по 52. правилу Лаодикијског Сабора, не треба да се склапају ни средом ни петком. У том случају јасно је и то да супружници не треба да ступају у телесну везу због светости и поштовања поста, исто као што не треба да ступају у везу ни у току Четрдесетнице. Јер, неумесно је с једне стране поштовати ове дане у погледу хране, а с друге – нарушавати их телесним сједињењем и насладом. Дакле, у току ових дана треба постити, уздржавати се, подједнако и од хране која је забрањена у току поста, и од телесне жеље. Тако је и пророк Јоиљ прикривено говорио о томе да за време поста супружници треба да буду целомудрени: Наредите пост, прогласите светковину... женик нека изиђе из клијети и невјеста од ложнице своје (Јоиљ 2,15-16). Божански апостол већ говори отворено да супружници по договору треба да се уздржавају од телесног спајања ради пребивања у посту  и молитви (в:1 Кор. 7,5), односно да треба да се уздржавају, као што смо рекли, и за време поста, и у време док се моле и припремају за причешћивање Божанским Тајнама, као суботом и недељом, по 13. правилу Тимотеја Александријског и, уопште, у току свих празника кад се узноси духовна жртва Богу.  Погледај такође 1. напомену уз 13. правило Шестог васељенског сабора и напомену уз 3. Дионисијево правило. Погледај и 50. Валсамонов одговор Марку, у којем он каже да супружницима који се нису уздржавали у току велике четрдесетнице не само да треба забранити да се причешћују, већ им треба одредити епитимије ради поправљања. Такође, обрати пажњу на следеће речи Јована Златоустога („Беседа о девствености“) који као сведочанство наводи поменуто место из пророка Јоиља: “Ако младенци, код којих је љубавна страст на врхунцу, у којима цвета младост и необуздана жеља, не треба да ступају у везу за време поста и молитве, тим пре не треба да се сједињују други брачни парови, који се не подвргавају таквом насиљу тела“.

Размотримо и 1. напомену уз 13. правило Шестог Васељенског Сабора, на које нас упућује преподобни Никодим. У овој напомени он каже следеће: “Запази да, кад су људи упитали патријарха, господина Луку, колико дана треба да се уздржава онај ко има намеру да се причести, он је на сабору изјавио да не само посвећени, већ и ожењени мирјани не треба да се дотичу жена три дана. Ако је Господ заповедио Јеврејима да се три дана не приближавају женама како би Јевреји примили Стари закон: Будите готови за трећи дан, не лијежите са женама (2.Мојс. 19,15) онда у толико више ове речи треба да поштују они којима предстоји да кроз Божанску Евхаристију приме у себе не закон, већ Самог Законодавца Бога. Ако је чак и архијереј Авимелех (или Авијатар), намеравајући да понуди хлебове предложења Давиду и његовим људима, упитао да ли су чисти од жена, и они су одговарали да су се три дана уздржавали од сједињавања с женама – а Давид одговори свештенику и рече му: није било жена код нас ни јуче ни ономадне (1.Цар. 21,5), како онда да не буду чисти од жена они који намеравају да се причесте Господњим Телом?''

''Пост и јесте добро зато што отклања бриге душе и прекидајући дремовност која притиска ум, све помисли усмерава самој души. На ово и апостол Павле указује кад упућује на уздржавање од сједињења и користи врло прецизан израз. Он није рекао: “да се не скрнавите“, већ: “да пребивате“, односно, вежбајте се у посту и молитви, јер општењем са женом не доводи до нечистоте, већ до неупражњавања (ових дела). Ако сад, после овакве предострожности, ђаво покушава да нас омете за време молитве, затекавши душу раслабљену и малаксалу због пристрасности према жени, шта неће учинити расејавајући тамо-овамо очи нашег ума? Да не бисмо то доживели и да се не бисмо Богу обраћали узалудном молитвом, посебно кад се трудимо да Га приклонимо на милост према нама, апостол управо и заповеда да се тада уздржавамо од (брачне) ложнице'' ("Слово о девству" Св.Јован Златоуст).

У закључку ћемо навести учење другог великог учитеља Цркве, светог Василија Великог, о уздржању од брачних односа за време поста, а које је сагласно са светим Јованом Златоустим: “Пост, међутим, указује на меру и у супружничким стварима, спречавајући неумереност чак и у ономе што је законом допуштено. Он [супружнике учи] да се по договору одвајају привремено да би се предали... молитви (1.Кор.7,5).“

“Постећи телом, постимо духом“ (309.-316.), ОЧЕВ ДОМ,Београд, 2009.

Из напред изложеног и предања наше свете Православне цркве се види да супружници када се не одељују из брачне постеље у посне  дане, крше правило поста које је установила Црква, јер пост се не односи само на храну. Тако и у пазничне дане крше заповест Цркве, ако се не одељују од постеље, јер Црква заповеда се ти дани имају посвећивати Богу, а не плотским уживањима – о томе каже 13. правило Св. Тимотеја Александријског:

„Питање: "Они који живе у брачној заједници, у које дане треба да се уздржавају једно од другогог, а у које дане им је то слободно?" 

Одговор: "Оно што сам рекао, то кажем и сада. Апостол каже: не забрањујте се једно другом , већ ако у договору на време, да се предате молитви, и опет да се састанете, да вас сотона не искушава вашим неуздржањем. У осталом, свакако се једно другог морају уздржавати суботом и недељом, јер се у те дане приноси духовна жртва Господу''. 

Дакле, када кажемо пост не мисли се само на узимање посне хране, већ на пост свих чула, уклањање од рђавих дела, прљавих мисли и како каже Свети Јован Златоусти: „Нека посте не само уста твоја, но очи и уши , ноге и руке и сви удови нашег тела“.

 

Летак на ову тему, који смо припремили у скраћеној верзији за штампу можете погледати овде.

Приређивач: Мирослав П. и Православна породица, 2013. год.