СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ - ЖИТИЈЕ
Светац је много више од обичног човека. Од осталих се разликује по значају својих подвига. Осим што је био човек молитве, аскета, чудотворац, добротвор и исцелитељ, свети Јован Шангајски одлучио је, замонашивши се, да себе искуша у чудесном подвигу: да никада више за живота не легне у кревет, да се лиши одмора... Данас празнујемо његову светлу памјат.
86 ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА
АРХИЕП. ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ – ДУХОВНИК ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ, ЖИТИЈЕ И ПОУКЕ
Поштовани читаоци, данас, поводом 86 година од упокојења блаженог владике Теофана Полтавског, новог Затворника и духовника свете Царске породице, који је у православном свету познат као велики подвижник, богослов, чувар светог Предања и онај, преко којег смо добили важна пророчанства о будућности Русије пред крај света и обнови Православља и Монархије у њој, тј. пророчанство да ће се пред крај света у Русији зацарити православни самодржавни руски Цар, доносимо вам његово кратко житије, пророчанства и најважније поуке везане за чување светог Предања Православне Цркве. Нарочито зато што је он један број година провео у Србији, у манастиру Петковица код Шапца, као и у ман. Савина код Херцег Новог. Његовим молитвама и нас грешне Бог да помилује!
ФЈОДОР МИХАИЛОВИЧ ДОСТОЈЕВСКИ
Деца су чудан свет — она се привиђају и сањају. Уочи кићења јелке и на само вече уочи Божића, стално сам сретао на улици, једног малишана који није имао више од шест–седам година. По страшном мразу био је одевен готово као лети, само му је грло било умотано неким старим шалом — значи, неко га је ипак спремао и слао. Он је ишао »са испруженом руком«; то је технички термин — који значи просити милостињу. Тај израз су измислили сами малишани. А таквих као он има много. Мотају се по вашем путу и плачно говоре неке научене речи. Овај, међутим, није кукао, већ је говорио некако наивно и невично ми гледајући са поверењем у очи — а то значи тек је почињао да се бави прошењем...

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски