Поштовани читаоци, због великог поштовања према светом старцу Николају Гурјанову и његовој подвижничкој жртви за спас свих православних, скупили смо на једном месту неколико документарних филмова о овом светом старцу. На жалост, не можемо их превести, али и само посматрање и слушање ово благодатног старца доноси благодатну утеху. Да подсетимо: свети старац Николај Гурјанов био је рођак свете Царске породице Романов. Он је и један од главних покретача молитвеног поштовања њихове великомученичке и искупитељске жртве за Руски народ крајем XX века. Осим тога, био је један од покретача побожног молитвеног поштовања оклеветаног Григорија Распућина, верног друга свете Царске породице, као и светог Цара Ивана Грозног. Све ове кадрове можете видети у овим филмовима. Стараца Кирил Павлов је сматрао оца Николаја Гурјанова за новог светог Серафима Саровског земље руске а патријарх Алексије II га је отворено називао стубом руског стараштва. Осим што је био велики молитвеник за руски народ, о. Николај је био и тајни, катакомбни епископ у схими - Нектарије, што је на једном снимку потврдио речима: "Ја сам архијереј". Погледајте...
Поштовани читаоци, у наставку су акатист и канон светом старцу Николају Псковојезерском (Гурјанову), на црквенословенском, руским писмом, са иконама...
СХИМОНАХИЊА НИКОЛАЈА
„Без истинитог покајања нема истинитог прослављања. Господ неће даровати Русији Цара, све док се искрено не покајемо за то што смо допустили да иноверци облате и ритуално убију Царску породицу. Мора доћи до духовног освешћења. Господ ће даровати Русији Цара само после дубоког свеопштег покајања... Света Русија никада није умрла и неће умрети! Ако не буде Цара, неће бити ни Русије! Русија мора да схвати да је ''Без Бога ни преко прага, а без Цара као без оца''''
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски