Блажени Теофан Полтавски: Слово на рођење Јована Крститеља

АРХИЕП. ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ

СЛОВО НА РОЂЕЊЕ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

Ако вас мрзи свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас. Јн.15:18

Не само живот светог Јована Претече, кога данас празнујемо, већ и сва историја хришћанства нам на најубедљивији начин доказују праведност ових речи нашег Спаситеља. Како се само појавило хришћанство у свету, њега је сусрела мржња света – прво јудејског, а затим и паганског. Своју верност Христу први хришћани су запечатили крвљу многобројних мученика. На темељу обилно обагреном крвљу мученика, подигнуто је било величанствено здање првог хришћанства. Затим је јудејски и пагански свет био побеђен, али не и уништен. Он је наставио да постоји и у недрима самог хришћанства, макар и у преображеном виду.

Ако хоћете да се убедите у праведност реченог, погледајте летописе хришанства. Ко је тако често међу хришћанима побуђивао непријатељства, раздоре, смутње, прогоне неретко најбољих од хришћана, трудио се да угаси светилнике вере? Ко је напунио хришћанство мученицима, који су пострадали од људи, који су се такође називали хришћанима? Ко је живот Атанасија Великог претворио у странствовање изгнаника? Ко није дао мирног дана у животу Василија Великог и Григорија Богослова? Ко је заточио Златоуста? Ко је био узрок тога што су многи светитељи бежали из хришћанских градова и били безбеднији у пустињи, међу зверима? Зар не овај свет, иако је био побеђен у своје време силом вере Христове (1. Јн.5:4), али не и уништен, који је и даље наставио да живи у недрима самог хришћанства, и да ненавиди оне, који су заиста Христови, али не само по имену, или се макар делатно труде да буду такви.

И што се више ближи своме крају ток живота овог света, то се са већом силом пројављује мржња света према истинитим следбеницима Христовим. У зори нове историје, није ли та мржња света ка Христу и истинитом хришћанству залила крвљу скоро све државе Запада, у којима се у име умишљене и лажне грађанске слободе, потискивала истинита хришћанска слобода? А у само последње време, није ли та мржња света према Христу и хришћанима, разрушила јединствену хришћанску државу те врсте – руску, и залила крвљу широке равнице земље руске? И зар ми, изгнаници у расејању, нисмо жртве те мржње света према нашој Родини^[1]?

Али, ако смо ми и постали жртве овога света, нећемо се самозаваравати. Нећемо мислити да смо само због тога ми сами потпуно страни том духу и његовој мржњи према свему хришћанском! Ако се он и не пројави у грубом виду чистог антихришћанства, зар не постоји у суптилнијем, преображеном виду? Посматрање живота овог света, на жалост, показује да на тај начин, свет заиста постоји и међу нама. У самој ствари.

Ако би неко од нас, ко се по свом друштвеном положају налази пред очима света, потпуно предао позиву хришћанског духа, и решио да одбаци сваку представу, весеље, забаву, да троши имање само на сиромашне, да се само веже за храм Божији, зар неће свет свог бегунца прогањати оштрим погледима? Зар неће усмерити на њега стреле свог оштроумља? Зар се неће наћи људи, који ће чак и посумњати у здрав разум таквог човека, само зато што се он не прилагођава свету и његовим нездравим схватањима и неправим правилима?

Није тешко хришћанском благоразумију да осуди уметност, која је некада била награђена у лицу Иродијаде, одсеченом главом проповедника покајања и целомудрија, која је већ по том подсећању непријатна за мислећег хришћанина. Зашто на поприште те уметности тако често иду хришћани и хришћанке? Не ради осуде, већ ради оправдања многих од њих, можемо да претпоставимо да они то раде не из љубави према тој уметности, колико из страха да их свет не казни презрењем због презирања закона овога света.

Хришћанине! Не бој се мржње света према теби, ма у чему да се пројављује! Стреле овога света, усмерене против тебе, су у ствари, по речима Псалмопевца, стреле младенаца (Пс.63:8). Те стреле могу да ране само слабе у вери и никад не могу да нанесу штету тврдом хришћанину, који је обучен у ум Христов. Бој се нечег другог! Бој се да не постанеш роб овог света! Бој се тога да, плашећи се тога да не будеш одбачен од света, не дођеш до тога да будеш одбачен од Бога! Јер, по речима Спаситеља, нико не може да служи двојици господара (Мт. 6:24). А пријатељство са овим светом, по речима апостола, јесте непријатељство са Богом (Јак.4:4). Амин.

Произнешено 24 јуна 1923 г. у Варни.