БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ЊУЈОРШКИ

ТРОЈИЦА

Некада давно је велики светитељ и учитељ Цркве, Свети Григорије Богослов, изговарајући своју надахнуту беседу на празник Свете Тројице, започео речима: „Пятидесятницу празднуем, и Духа пришествие, и предложение обещания, и надежды исполнение“ (Педесетницу празнујемо и Духа долазак, и објаву обећања и наде испуњење.). И даље, у тој надахнутој беседи, он говори: „Дух Святый бе присно, есть и будет, не бе начинаяй, не бе престаяй, Самоблагий, Источник благостыни, Свет и Света податель“ (Дух Свети је увек био, јесте и биће, без почетка, без краја, Неизрециво милостиви, Источник добара, Светлост и Давалац Светлости). Те његове прекрасне, дубоке и поетски лепе речи, света Црква узела је за садржај светлих, радосних, празничних стихира, које смо јуче овде слушали на свеноћном бденију. Те свештене речи припадају Светом Григорију Богослову. И тако, Педесетницу празнујемо и долазак Духа...

СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈА НА ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато. Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предала? Има ли, има ли, такве ластавице?

САОПШТЕЊЕ ПОРОДИЧНОГ САБОРА

Зашто Србија плаче на празник свог великог сина?

Тешко је наћи разумну реч поводом трагедије која је задесила Србију на празник њеног великог сина, светог Николаја Србског. Поготово је то тешко данас, када су плач и молитва много потребнији од било каквих саопштења. Истовремено, свесни смо да се не сме прекидати борба против зла. Управо данас, када је србска просвета доживела свој црни дан, није лицемерно него неопходно подсећати на речи нашег светитеља кога данас прослављамо:

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ НИКОЛАЈА ЧУДОТВОРЦА, архиепископа Мирликијског

СВЕТИТЕЉА Христовог Николаја, великог Чудотворца, брзог помоћника и изврсног посредника пред Богом, одгаји земља Ликијска. Он се родио у граду Патари.[1 ]

Свети Макарије Велики

O нашем васкрсењу

У тугама, у страдањима, у трпљењу, у вери, сакривена су обећања, и слава, и поседовање небеских добара, као што је плод сакривен у баченом у земљу пшеничном зрну, или у дрвету које, када се калеми, подноси извесну повреду или понижење. И тада се показује да одећа има лепоту, и славу и многоструки плод, као што вели и Апостол: „Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство небеско“ (Дап. 14,22). И Господ вели: „Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лк. 21,19). И опет: „У свету ћете имати невољу“ (Јн. 16,33). Јер је потребан труд, ревност, трезвеност, велика пажња, ватреност и истрајност у молитви Господу, да бисмо се могли избавити од жеља за земаљским, да бисмо могли избећи замке и мреже сласти, олује света, налете злих духова, и тачно дознати са каквом су трезвеношћу и живахношћу вере и љубави светитељи још овде стицали небеску ризницу, тј. силу Духа у душама својим, која је залог Царства. Јер, блажени Апостол Павле, изражавајући се о тој небеској ризници, тј. о благодати Духа, и описујући прекомерне невоље, и у исто време показујући шта сваки треба да иште и шта да стекне, вели: „Јер, знамо да, када се земаљска наша кућа тела разори, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима“ ( 2 Кор. 5,1).

СИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

Хришћанско чудо Благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему можете читати још у изворима који потичу из 8. века.