ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

ПИТАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ КАЛЕНДАРА

Међу оним узроцима који су започели жалосне поделе унутар Православне Цркве у овом веку, један од најозбиљнијих је било неканонско усвајање грегоријанског календара од стране Константинопољске цркве и још неколико других цркава. До данашњег дана су словенске цркве одбијале да следе овај пример а протестни глас унутар грчке цркве је био толико јак да је црква новог календара била присиљена да преузме улогу прогонитеља великог броја свештеника и верних који су остали одани православној традицији...

СВЕШТЕНИ САБОР СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАР

ПАПСКИ КАЛЕНДАР ЈЕ АНАТЕМИСАН!

Напомињемо овде да је нови календар анатемисан 1583. у Цариграду, 1587. исто у Цариграду а 1593. осмим каноном тога сабора у Цариграду  ''искључује се свако из цркве ко би се дрзнуо да прихвати папски календар''.

Поштовани читаоци, празнујемо други по значају хришћански празник - Божић, није на одмет да се подсетимо како су наши стари, србски подвижници благочашћа, у јединству са Свима Светима, расуђивали по питању календара, који се, како знамо, ломи управо по питању празновања непокретних празника - на првом месту Божића, јер је одлукама Првог васељенског сабора одлучено када се Пасха има празновати па у ту светињу нико не сме да дирне јер би потпао под осуду Сабора.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

16. ГОДИШЊИЦА ОД УБИСТВА НЕБОЈШЕ М. КРСТИЋА

На Ваведење Пресвете Богородице 2017. навршило се шеснаест година од убиства Небојше М. Крстића, србског писца и државотворца, који је погинуо у подметнутој саобраћајној несрећи. Тим поводом, објављујем интервју који сам са Крстићем водио 1994. године за крагујевачке „Погледе“. Актуелан је и данас.

ПОЗИВ НА МОЛИТВУ ЗА ОЦЕ КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКЕ ЛАВРЕ И ДРУГИХ УКРАЈИНСКИХ ЦРКАВА И МАНАСТИРА

Поштовани читаоци, као реакција на текст који смо објавили: Мирослав Павловић: Забрана УПЦ и отимање Кијево-Печерске лавре као знак времена, добили смо коментар од једног кијевског свештеника, који је рекао да су монаси Лавре, њих око 150 на броју, још увек тамо и да се држе. Такође, он је предложио да се молимо за њих, (као и за сво свештенство и монаштво Украјине, које је прогоњено данас, прим.ПП). Ради се о великим светињама као што је Почајевска лавра, Светогорска лавра, као и мноштво других манастира и цркава. Не заборавимо да је Предање које у огромној већини држе наши оци у Украјини, најчистије словенско Предање, које је држао и наш св. Владика Николај. Зато и јесу на удару. Ко може нека чита Исусову молитву за њих, ко може, нека уради поклона колико може, ко може нека чита Оче наш, или неки акатист, важно је да будемо у молитвеном јединству и да их молитвено подржавамо! Свети Кијево-Печерски оци, молите Бога за све оце, матере и све православне у Малорусији!

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ

ЗАБРАНА УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И ОТИМАЊЕ КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКЕ ЛАВРЕ КАО ЗНАК ВРЕМЕНА

„Он је лажа и отац лажи, и човекоубица од искони“. (Јн.8:44)

„Екуменски менталитет је заснован на верској равнодушности и задовољству собом, материјалном изобиљу и бездушном интернационализму.“ - Св. Серафим Роуз - (Царски пут).

„Пожурите на дело Господње, јер већ је касније него што мислите“ - Св. Серафим Роуз

Повод за писање овог текста је коначно отимање Кијево-Печерске лавре од стране расколника из тзв. ПЦУ, као и званична законска „забрана“ Украјинске Православне Цркве (УПЦ), изгласана у украјинској Ради, а по налогу „украјинског“ председника, јеврејина Зеленског, пре пар недеља. Из Лавре је већ исељено монаштво, игуман-владика Павле је био у притвору (а затим је хитно оперисан јер је имао срчани удар, и даље је у притвору, продужавају му судски процес да би га што дуже држали у притвору), мирјани су склоњени, доста светиња (не зна се колико) је изнешено и „склоњено“ на Запад, у Ватикан, не зна се где. Држава масовно отима храмове Украјинске Православне Цркве, и великим својим делом, она је већ сишла у „подземље“...

БРАНИСЛАВ ЈАКШИЋ

ЗАШТО ПРАВОСЛАВНИ ТРЕБА ДА ПОДРЖАВАЈУ ПАЛЕСТИНЦЕ?

Сведоци смо великог сукоба између Палестинаца и Јевреја у Палестини/ Израелу последњих недеља, који је, Богу хвала, окончан после 11 дана разарања на обе стране. Сукоб је почео када је Израелска власт објавила да ће насилно избацити Палестинце насељене у четврти Шеих Џарах у Источном Јерусалиму, који иначе припада Палестинцима и налази се у близини џамије Ал Акса. Штавише, то насилно исељавање започело је последњих дана Рамазана, муслиманског поста, и кулминирало је у „најсветијој ноћи – Ноћи судбине”, како је зову муслимани, уочи самог празника Бајрам, када престаје пост и слави се сам празник. Значи, на вече, које је пандан нашој Бадњој вечери, када су хиљаде муслимана биле окупљене на молитви у најпоштованијој џамији исламског света после Меке и Медине – Ал Акси у Јерусалиму, израелска полиција је брутално напала људе у кућама и вернике, који су се молили у џамији Ал Акса на ноћној молитви и гађала их сузавцем, шок бомбама, гуменим мецима и привоила их.^[1]  У једном тренутк чак нису дали хитној помоћи Црвеног полумесеца да приђе повређенима и помогну им...