Јованка Симић

Степинац је знао да су у Јасеновцу живу децу бацали у ватру и креч!

Пронађен аутентичан немачки досије о усташким страшним злочинима у НДХ над Србима и Јеврејима. Сведок је кардиналу почетком 1942. године детаљно писао о усташким зверствима... После овог открића, надамо се да ће сваки "богословски" и "екуменски дијалог" СПЦ са католицима, са "светим оцем Папом", сваки напор "комисије о Алојзију Степинцу", бити прекинут, док се јавно не покају и не затраже опроштај од србског народа, а не од Бога, како су лукаво урадили у Грчкој, где је папа тражио опроштај од Бога - за злочине, ако их је било, а не од Грка! Зато што је њихов клирик знао и подржавао злочине над најмање 800.000 Срба у Јасеновцу. Ако се папа, са хрватским клиром, не покаје и не затражи опроштај, значи да су исти као и Степинац, а са таквима нема разговора, као што заповеда апостол, а камоли да тај непомјаник дође у Србију!

МИЛИСАВ МАРКОВИЋ

ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО Р. ЂУЈИЋ ((27.2.1907.-11.9.1999.)

11. Септембра 1999. године, преселио се у Небеску Србију Четнички Bојвода Момчило Р. Ђујић, командант ''Динарске Четничке Дивизије'', оснивач и доживотни председник ''Покрета Српских Четника Равне Горе'' у емиграцији. Нека му Господ подари Рајско насеље у Hебеској Србији. Вечна му слава и хвала.

БЛАЖЕНИ СЕРАФИМ РОУЗ

ЗНАЦИ КРАЈА ВРЕМЕНА

Вечерас бих желео да говорим о теми која је веома битна за наше време: о крају свету, а посебно о знацима који се испуњују у наше време, а који указују на крај света. У многим временима у прошлости тема краја света је избијала у средиште пажње. Уствари, сва се та времена могу назвати "апокалиптичким" временима. Сами Апостоли су своје време осећали као "апокалиптичко". На Западу је око 1000. године владало снажно ишчекивање краја. У Русији је у XV веку владало уверење да је крај света близу. И многи људи у нашем времену имају исту свест, да време истиче и да ће се десити нешто заиста велико. То се често повезује са 2000. годином, јер тада долазимо до краја другог миленијума Хришћанства, а миленијум је већ сам по себи велика ствар: две хиљаде година је прошло што неизоставно мора да значи да се приближава некаква страшна криза, и многи људи то осећање изражавају кроз ишчекивање краја света.

Схимонахиња Николаја (Гројан)

Праведни старац Николај Гурјанов о светом благоверном Великомученику - Цару Ивану Многомилостивом и Силном

Предавање на међународној научно-историјској конференцији: „470 година од Помазања на Царство Благоверног Великог Кнеза Ивана Васиљевича Грозног. (Почетак Руског Царства.)“ 29.01.2017.

Питање о Православном Цару-Помазанику, који заједно у симфонији са Црквом врши крсно служење „које задржава“ светско зло и долазак антихриста, у наше време има огромно значење. Данас, ми смо раслабљени и разједињени као никада. Верници данас ишчекују Православног Цара као верног и чврстог заштитника црквеног брода-„спољашњег Епископа Цркве“, способног да уједини здраве снаге свих Помесних Цркава и да очисти Васељенску Цркву од одступника и јереси. „Претња растварања Светог Православља у раније невиђеном уједињавању свих јереси, под чијом маском се скрива лик звери, надвила се над Црквом“ - описао је дух ннашег времена схиепископ Јувеналиј (Тарасов), Курски и Рилски.

СТАРАЦ ЈЕРОСХИМОНАХ САМПСОН

Старац јеросхимонах Сампсон (1898-1979), кога се данас сећамо, као и на дан св. Сампсона Странопримца, представља једну од најсјајнијих звезда на духовном небеском своду друге половине ХХ-ог века, и исповедника новог времена. Он је био непоколебиви стуб исповедања вере Христове и велики учитељ духовног делања у мраку совјетског безбожја, кога нису могли да поколебају стрељање, дугогодишње заточеништво у логору, прогони у Цркви и друга велика страдања. Свети старче Сампсоне, моли Бога о нас!

ЖИТИЈЕ СТАРЦА НИКОЛАЈА ГУРЈАНОВА (1909.-11/24.8.2002.)

Данас је име старца Николаја Гурјанова познато хиљадама људи у Русији и у иностранству. Он је један од највољенијии најпоштованијих духовних наставника Руске Православне Цркве ХХ века, који ју је подржавао у времену јавних гоњења на Православље. Али, некада је све било другачије: баћушка је припадао покољењу исповедника, који су због вере и преданости Богу претрпели притисак власти, затворе, логоре и изгнанство. А после ослобађања је многе године провео потпуно непознат, у раду и молитви на удаљеном рибарском острву. Отац Николај није оставио обимно духовно наслеђе, радове о аскетизму или богословљу али његове кратке речи и просте поуке подједнако дотичу срца „и простих људи“ и „мудраца“. За многе и многе, он је постао човек, од кога је почео њихов пут ка Богу...