Архиеп. Теофан Полтавски: Слово на дан Рођења пресвете Богородице

АРХИЕПИСКОП ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ

Слово на дан Рођења пресвете Богородице

...У то дуго време, благослов, којим нас је Бог Отац благословио у Христу... у небесима, будући да нас је Он изабрао у Њему пре стварања света (Еф.1:3–4), као муњеносни облак, лебдео је над земљом. Међутим, тајно дејство Провиђења је тражило у роду људском и припремало Благословену међу женама, која би могла Својом чистотом да ту божанску муњу привуче, прими, смести и задржи без опасности да буде спаљена огњем Божанства, и да на такав начин, суштаствено кроз Себе присвоји целом човечанству Хростов благослов. И, на крају, Оно је нашло ову жељену Дјеву, и кроз Њу је извршена тајна Боговаплоћења и тајна спасења људског рода...

 

...Отныне будут ублажать Меня все роды

(Од сада ће Mе хвалити сви нараштаји)

Лк.1:48

 

Кад је лукави кушач успео да прелести наше прародитеље у Рају и да разруши њихово рајско блаженство, тада је у лицу наших прародитеља сво човечанство, тог истог трена је пало под смртну осуду. Смрт, која је раније најављивана као упозорење, сада опуномоћена од стране самог Божанског правосуђа да влада над људским родом, почела је да напада човека по траговима греха. Али, онда је милосрдни у самом правосуђу Господ, зауставио смрт и благоизволео да у умирућем и већ нестајућем човечанству, посеје ново семе живота и спасења.

На чудесан начин, у речима осуде, Он је делимично сакрио тајну помиловања, кад је осуђеном кушачу објавио: „...И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. (Пост.3:15).“ То јест: ти, злобни душе, машташ да ћеш, прелестивши жену као најслабији део човечанства, и кроз њу увукавши у преступ и Адама, имати цео људски род као твог вечног роба.

Не! Од тобом побеђених људи, устаће против тебе борба, устанак и рат. Он ће се наставити кроз њихово потомство. На крају, Онај, Који се до времена сакрива под тајанственим именом Семена Жене, Он ће ти сатрти главу, коначно те победити, уништити твоју власт, која је област греха и власт смрти и, као последицу тога, вратиће човечанству изгубљену светост и живот, заштићен од смрти.

Дакле, Божја одлука о победоносном Семену Жене, то јест о рођењу Христа Спаситеља од Дјеве, била је објављена од Самог Бога још у рају. Али, ако је то било објављено још у првим данима света, зашто није испуњено током тако много векова?

Не смем да припишем себи способност да дам на то потпуни одговор. Ко је познао ум Господњи? (Рим. 11:34). Ипак можемо да кажемо без околишења, да није у Богу разлог спорости. Брзо иде реч Његова (Пс.147:4). Он је рекао и учињено је, Он је наредио – и појавило се (Пс.32:9)... Код Вечног је све увек спремно, за Свемогућег је увек све могуће. Твар чека по неопходности, зато што се креће у одређеним круговима времена, које не може да убрза. У слободној твари нема спремности да прими Божје дејство, кад у њеној вољи нема сагласности са вољом Божијом.

Нарочито је тешко устројити ову спремност у палој и разрушеној твари, коју треба обнављати и поново саздавати. Слово Божије о Спаситељу света, као муња, бљеснуло је над човечанством у првим минутима греховног помрачења и више пута је просијавало у откровењима после тога. Али греховни мрак је наставио да притиска и векови и хиљаде година су морали да прођу пре него што је Слово заиста постало плот (Јн.1:14) и Бог се јавио у плоти (1 Тим.3:16).

У то дуго време, благослов, којим нас је Бог Отац благословио у Христу... у небесима, будући да нас је Он изабрао у Њему пре стварања света (Еф.1:3–4), као муњеносни облак, лебдео је над земљом. Међутим, тајно дејство Провиђења је тражило у роду људском и припремало Благословену међу женама, која би могла Својом чистотом да ту божанску муњу привуче, прими, смести и задржи без опасности да буде спаљена огњем Божанства, и да на такав начин, суштаствено кроз Себе присвоји целом човечанству Хростов благослов. И, на крају, Оно је нашло ову жељену Дјеву, и кроз Њу је извршена тајна Боговаплоћења и тајна спасења људског рода.

Браћо, хришћани! Данас чак и међу верујућима има оних, који не виде никакав смисао у старозаветној историји. И због тога они одричу и саму богонадахнутост Старог Завета. О њима се може рећи следеће: они заиста не знају шта раде! Не знају! Стари Завет има дубоки смисао. Од вечности је сакривени Савет Божији предодредио да се људски род спасе кроз Боговаплоћење. Али само то Боговаплоћење није се могло другачије извршити него под условом да се у људском роду нађе Света и Пречиста Дјева, која би била достојна да послужи тајни Боговаплоћења.

Управо ради тог циља је Највиша Премудрост Божија изабрала јеврејски народ, издвојила га од других народа и чистила га разним искушењима. Иако у својој већини Израиљ, по речима апостола, није добио оно што је тражио тј. изабрани су добили а други су се расрдили (Рим.11:7), али Промисао Божији је достигао Свој циљ: међу изабранима, као крај старозаветне историје, нашла се, коначно, Та жељена Дјева, од Које се оваплотио ради нашег спасења Јединородни Син Божији.

Пресвета Дјева је највиши цвет и плод Старог Завета и смисао истинског празника: „Рождество Твое, Богородице Дево, радость возвести всей вселенней: из Тебе бо возсия Солнце правды Христос Бог наш, и разрушив клятву, даде благословение, и упразднив смерть, дарова нам живот вечный“ (тропар).

Чистую славно почтим, людие, Богородицу, огнь Божества приимшую во чреве неопально.

(Рождество Твоје, Богородице Дјево, радост објави целој васељени: јер из Тебе засија Сунце правде Христос Бог наш, и разрушивши клетву, даде нам благослов, и уништивши смрт, даде нам живот вечни“ (тропар).

Чисту Богородицу славно поштујмо, народе, као ону која је примила у утробу Своју огањ Божанства, не спаливши је. Амин.

Извор: Архиепископ Теофан Полтавски: Житије, проповеди, писма, Православна породица-Рукумија, 2021. Београд.