МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ  ВОЗНЕСЕНСКИ

ПРЕД БОЖИЋ

Сасвим се приближио велики, радосни празник – Божић, од кога нас сада дели само један – сутрашњи дан. Како су дирљиве оне свештене успомене које смо сачували још од нашег детињства. Оне прилике, они догађаји који су окружавали радосни догађај – оваплоћење на земљи Сина Божијег. Црква се њих и сећа у ове дане. Сећа се онога што се десило пре две хиљаде година: у ове дане праведни Јосиф са Преблагословеном Дјевом иде ка Витлејему, јер је у то време био попис и они су требали да иду тамо јер су били из рода Давидова.

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

БЕСЕДА 53 - О КОРИСТИ ОД ЧИТАЊА СВЕТОГ ПИСМА

...А ми, ако будемо изучавали брижљиво Свето Писмо, а не које-како, доћи ћемо до могућности да достигнемо своје спасење. Ако се будемо постојано удубљивали у његове поуке, дознаћемо и праве догмате и шта је врлински живот. Иако би неко био крајње својеглав, и лењ, и иако раније није имао никакве користи од слушања Писма – ипак ће имати у своје време неку корист, иако не толико осетну, али ће је неизоставно добити! Ако неко ко долази у мироварницу и седи тамо неко време, и невољно се прожима миомирисом, а много више онај који долази у цркву. Као што се од нерада рађа лењост, тако се од активног делања рађа марљивост. Зато, иако би ти био испуњен безбројним мноштвом грехова, иако би ти био и нечист, - не избегавај овдашње сабрање. Но, каква је корист од тога што ја слушам, али не испуњавам оно што чујем? Није мали добитак ни ово – признати себе достојним сажаљења...

СПОЉАШЊИ ИЗГЛЕД И ПОНАШАЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Радуј се Благодатна!

Пречиста Дева Марија је свој земаљски живот завршила у средовечним годинама. О спољашњем изгледу Деве Марије су сачувани извештаји у историјским описивањима Св. Епифанија и Никифора Калиста: У свему Она беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је потребно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање; са сваким човеком је водила одговарајући разговор, не смејући се, не узбуђујући се, и не гневећи се. Раста је била средњег; боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног; коса јој била светло смеђа и мало златаста; поглед јасан и проницљив; очи су бојом својом подсећале на зреле маслинке; обрве повијене, тамне; нос не кратак; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, већ мало подуже; руке и прсти подугачки.

Отац огромне породице – сећање на старца Јефрема (Мораитиса)

Старац Јефрем Филотејски или, како се обично назива, Аризонски, уснуо је у Господу. Био је последњи преживели ученик великог Светог Јосифа Исихасте, а у плодове његовог живота спадају готово двадесет манастира у Америци и Канади и стотине хиљада људи преобраћених и ојачаних у вери широм света...

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

БЕСЕДА О СВ. АПОСТОЛУ ПАВЛУ

Шта је то човек, какво је благородство наше природе и за какву је врлину способно ово биће, – више од свих људи показао је на себи Павле. Од оног времена, када је постао апостол, па до сада он громким гласом оправдава Господа насупрот свих, који Га осуђују за такво устројавање нас, подстиче на врлину, затвара бестидна уста хулитеља и показује, да између анђела и људи није велика раздаљина, ако ми само усхтемо да будемо пажљиви према самима себи. Он није добио неку другу природу, није имао другачију душу, није живео у другом свету, него је био васпитан на истој оваквој земљи, под истим оваквим законима и обичајима, и превазишао је све људе, од њиховог постања. А где су они, који говоре, да је врлина тешка, а порок лак? Павле тврди супротно њима: јер наша пролазна мала невоља, каже он, припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе (2 Кор. 4, 17). А ако су лаке невоље, онда су тим већа – унутрашња задовољства.

БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ЊУЈОРШКИ

НЕДЕЉА 1. ПО ДУХОВИМА: СВИХ СВЕТИХ

Данашњим недељним даном, Православна Црква као да затвара, завршава тај нарочити богослужбено-црквени период, који је почеo давно, пре више од сто дана, када је читано Јеванђеље о митару и фарисеју, а Црква први пут ове године запевала песму покајања: „Покаяния отверзи ми двери, Жизнодавче“ (Покајања отвори ми двери, Животодавче.). Завршавајући тај период, који обухвата целу трећину године, света Црква празнује успомену свих светих Божијих угодника. Како су нам указивали Свети Оци, она тиме као да одговара Христу Спаситељу за све што Је Он учинио за нас и наше спасење: јавио Се на земљи оваплотивши се, учио је, чудотворио, исцељивао, пострадао, васкрсао, вазнео Се са славом и на крају нам послао Духа Светог. И ево, Црква коју Је Он основао, руковођена Духом Светим, приноси Му, као неки одговор, овај безбројни збор угодника Божијих. Ми знамо хиљаде и десетине хиљада њих, али ни из далека не знамо све. Било је много великих угодника, који су нам непознати и чија имена ми чак и не знамо...