Одељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.
Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.
ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ (РОУЗ)
Зашто проучавати знаке времена?
Тема овог текста је уочавање, посматрање знакова времена. Пре свега, морамо знати шта у ствари значи фраза “знаци времена“. Овај израз долази директно из Јеванђеља, из речи нашег Спаситеља у Матеју (16:3). Христос говори фарисејима и садукејима који су дошли Њему “ Лице небеско умијете познавати”, тј. знате какво ће време бити; “а знаке времена не можете познати”.

Митрополит Ахалкалачки, Кумурдојски и Карски Николај из Грузијске Православне Цркве објавио је канонизацију јеромонаха Серафима (Роуз), преноси Orthochristian.com . Јерарх Грузијске цркве сматра да је, поред оца Серафима, потребно канонизирати и чувара Монтреалске иконе Богородице, брата Хосеа Муњоза-Кортеза. Ово се чуло 26. фебруара 2023. године, током Свете Литургије, коју је грузијски архијереј служио у цркви Архангела Михаила у својој епархији, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом Форт Уорта Герасимом (Православна Црква у Америци), духовним чедом о. Серафима у манастиру Платина у Калифорнији.
СТАРАЦ ЈОСИФ ИСИХАСТА
Поштовани читаоци, пошто се старац Јосиф Исихаста упокојио на празник Успенија Пресвете Богородице (1959.год.), ми данас објављујемо његово кратко житије, како га је он сам изнео својим духовним чадима. Његовим светим молитвама и нас Господ да помилује!

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски