СВ. ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

БЕСЕДА У ВРЕМЕ ПОСТА И МОЛИТВЕ

...Благодарећи посту и уздржању, спољашњи човек копни, а сразмерно томе колико он копни, унутрашњи човек се обнавља, као што каже апостол. Неко је рекао да препун желудац не рађа истанчани ум; према томе, сразмерно томе уколико човек бива истанчанији услед поста и уздржања, утолико истанчанији бива и његов ум. На тај начин се све што је прекрасно и добро успешно окончава и савршава. Пост и уздржање су двоструке зидине, и онај који живи унутар њих наслађује се великим спокојством, као да се налази унутар Јерусалима, пошто "Јерусалим" у преводу означава "мир"...

АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ

СВАКЕ НОВЕ ГОДИНЕ

Сасвим је различита психологија нас православних хришћана и људи овога века, макар они понекад називали себе „хришћанима“ па чак и „православнима“. Они упорно верују у некакав „прогрес човечанства“ или у „Царство Божије на земљи“, успостављање општег благостања и добробити, када ће сама смрт тобоже бити побеђена и људи вечно живети на земљи и несметано уживати у свему. И све ово упркос свакодневној мрачно-злослутној очигледности, која сведочи о нечем сасвим другом и која би, чини се, требало да потпуно разбије свакојаке сличне фантастичне илузије и пусте снове. Али они тврдоглаво верују или хоће да приморају себе да верују да човечанство очекује некакав „златни век“ и зато тако весело дочекују сваку наступајућу Нову годину, спремни да је празнују чак и два пута: и по новом и по старом календару.

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

БЕСЕДА 53 - О КОРИСТИ ОД ЧИТАЊА СВЕТОГ ПИСМА

...А ми, ако будемо изучавали брижљиво Свето Писмо, а не које-како, доћи ћемо до могућности да достигнемо своје спасење. Ако се будемо постојано удубљивали у његове поуке, дознаћемо и праве догмате и шта је врлински живот. Иако би неко био крајње својеглав, и лењ, и иако раније није имао никакве користи од слушања Писма – ипак ће имати у своје време неку корист, иако не толико осетну, али ће је неизоставно добити! Ако неко ко долази у мироварницу и седи тамо неко време, и невољно се прожима миомирисом, а много више онај који долази у цркву. Као што се од нерада рађа лењост, тако се од активног делања рађа марљивост. Зато, иако би ти био испуњен безбројним мноштвом грехова, иако би ти био и нечист, - не избегавај овдашње сабрање. Но, каква је корист од тога што ја слушам, али не испуњавам оно што чујем? Није мали добитак ни ово – признати себе достојним сажаљења...

СПОЉАШЊИ ИЗГЛЕД И ПОНАШАЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Радуј се Благодатна!

Пречиста Дева Марија је свој земаљски живот завршила у средовечним годинама. О спољашњем изгледу Деве Марије су сачувани извештаји у историјским описивањима Св. Епифанија и Никифора Калиста: У свему Она беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је потребно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање; са сваким човеком је водила одговарајући разговор, не смејући се, не узбуђујући се, и не гневећи се. Раста је била средњег; боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног; коса јој била светло смеђа и мало златаста; поглед јасан и проницљив; очи су бојом својом подсећале на зреле маслинке; обрве повијене, тамне; нос не кратак; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, већ мало подуже; руке и прсти подугачки.

Отац огромне породице – сећање на старца Јефрема (Мораитиса)

Старац Јефрем Филотејски или, како се обично назива, Аризонски, уснуо је у Господу. Био је последњи преживели ученик великог Светог Јосифа Исихасте, а у плодове његовог живота спадају готово двадесет манастира у Америци и Канади и стотине хиљада људи преобраћених и ојачаних у вери широм света...

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

БЕСЕДА О СВ. АПОСТОЛУ ПАВЛУ

Шта је то човек, какво је благородство наше природе и за какву је врлину способно ово биће, – више од свих људи показао је на себи Павле. Од оног времена, када је постао апостол, па до сада он громким гласом оправдава Господа насупрот свих, који Га осуђују за такво устројавање нас, подстиче на врлину, затвара бестидна уста хулитеља и показује, да између анђела и људи није велика раздаљина, ако ми само усхтемо да будемо пажљиви према самима себи. Он није добио неку другу природу, није имао другачију душу, није живео у другом свету, него је био васпитан на истој оваквој земљи, под истим оваквим законима и обичајима, и превазишао је све људе, од њиховог постања. А где су они, који говоре, да је врлина тешка, а порок лак? Павле тврди супротно њима: јер наша пролазна мала невоља, каже он, припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе (2 Кор. 4, 17). А ако су лаке невоље, онда су тим већа – унутрашња задовољства.