МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

2. НЕДЕЉА ВЕЛИКОГ ПОСТА - СВ. ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ

По црквеном уставу, друге недеље Великог поста Православна црква, осим празновања недељног дана, сећа се још једног од великих јерараха и проповедника чистог Православља, светог Григорија Паламе који је био архиепископ града Солуна, другачије званог Тесалоники.

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА СИНАКСАР НА СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

У чeтpдeceти дан по Рождеству донесе Пресвета Дјева свог Божанског Сина у храм Јерусалимски, да Га сходно Закону посвети Богу и себе очисти (3 Мојс. 12, 2-7; 2 Мојс. 13, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсија. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана кћи Фануилова.

МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

3. НЕДЕЉА ВЕЛИКОГ ПОСТА: КРСТ ГОСПОДЊИ

... Данас често говоре да у наше време нема чуда, да су она била само у прошлости... Али ево, сасвим недавно, пред најкрвавијом годином сверуског развала, десило се једно чудо, које нам је испричао очевидац, чудо у  коме се јавно пројавила животворна и спасоносна сила Крсног знамења. Један свештеник је ушао у гостионицу где су, поред њега, били и други људи. Свима су послужили ручак. И када су се сабрали око тог стола, свештеник је, као пастир Цркве, рекао: ''Браћо, хајде да прво станемо на молитву. Помолимо се пре јела''.

ПОУКЕ СВ. СЕРАФИМА САРОВСКОГ

Поштовани читаоци, пошто је данас празник св. Серафима Саровског, доносимо избор из његових непролазних поука.

5. ДЕЦЕМБАР

ЖИТИЈЕ И ПОДВИЗИ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ САВЕ ОСВЕЋЕНОГ

ПРЕПОДОБНИ Сава родио се у тридесет првој години царовања грчког цара Теодосија Млађег[1], у области Кападокијској, у селу званом Муталаска, близу Кесарије.[2] То село беше незнатно, али рођењем Саве у њему оно постаде знаменитије од Арматема, у коме одрасте божанствени пророк Самуило.[3] Родитељи блаженога Саве беху Јован и Софија, људи високог порекла и побожни. Када детету беше пет година, они отпутоваше у Александрију,[4] јер Јован бејаше на царској служби и имађаше висок војнички чин. Но по Божјем промислу Сава би остављен са родитељским имањем код брата његове мајке. Али пошто Ермијева жена беше зла и свадљива, дете је много патило од ње, и најзад оде к брату свога оца Григорију, који живљаше у другом селу званом Сканда.[5] Услед тога се изроди непријатељство између Савиног стрица и ујака. Родитељи Савини остадоше дуго у Александрији, а Ермије и Григорије се свађаху међу собом, и сваки је од њих хтео не толико да дете држи код себе колико да се користи имањем његовог оца. Блажени пак дечачић Сава, још одмалена врло паметан, видећи раздор и свађу између ујака и стрица, одрече се свеколиког имања и оде у манастир Флавијанов,[6] удаљен од Мулаласке четири километра, и прими монашки ангелски лик у својој осмој години.

О. СЕРАФИМ РОУЗ

НА НАШИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА ЈЕ ПРОТИВЗАКОНИТО ПРОПОВЕДАТИ ИСТИНУ

Након што је јуна 1961. године магистрирао оријенталне језике, девет година након уласка у академски свет, Јуџин Роуз (касније отац Серафим) доноси за многе изненађујућу одлуку – напушта универзитет. Није желео да ради на докторату нити да тражи запослење на универзитету, које би, својим знањем и квалитетима, сигурно задобио. Оваква вест била је непријатно изненађење за околину која није разумела Јуџинове тежње, а пре свега за породицу, којој је у облику писма, уместо личним путем, саопштио разлоге одласка са универзитета...