Одељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.
Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.
МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ...Без обзира молили се ми много или мало, треба да памтимо да су тренуци молитве – најважнији тренуци у нашем животу и ни на који начин не треба то време, те тренутке заменити нечим другим. И само тада, када човек све црквено, све што се тиче Бога и Цркве, стави на прво место, тек онда он може да живи и делује као истинито чадо Цркве, као прави православни хришћанин, и само тада ће код њега, како је говорио о. Јован Кронштатски, ''све доћи на своје место''...
ЖАН КЛОД ЛАРШЕ
Жан Клод Ларше рођен је 1949. године у градићу Бадонвилер на североистоку Француске, у римокатоличкој породици. Године 1971. постаје православни хришћанин, а духовник му је јеромонах Сергије (Шевич), код кога су се исповедали Николај Берђајев, Владимир Лоски, иконописац монах Григорије (Круг). Од 1973. до 1979. продубљује свој православни опит сусретима са Светим Јустином Ћелијским, старцем Софронијем (Сахаровим), Светим Пајсијем Светогорцем и ученицима старца Јосифа Исихасте, попут стараца Харалампија, Јефрема Катунакијског и Јефрема Филотејског (сада Аризонског).
СВ. ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
Колико се више људи удаљавају од природног, једноставног живота, и уваљују се у луксуз, толико се увећава и њихова напетост . И колико се више удаљују од Бога, природно је да ни у чему не налазе мира. Зато се и врте забринути, чак и око месеца - као каиш мотора око лудог точка, зато што цела наша планета не може више да смести сву њихову забринутост.

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски