Св. Серафим Роуз: Изреке 1

Објављено 23 јун 2023

seraphim5СВ. СЕРАФИМ РОУЗ

ИЗРЕКЕ (1)

"Атеизам, прави 'егзистенцијални' атеизам, који гори мржњом према према наизглед неправедном и немилосрдном Богу, је стање духа; то је покушај хватања у коштац са истинитим Богом... Ниче, називајући себе Антихристом, тиме је доказао своју глад за Христом."

- Серафим Роуз, Нихилизам: Корен револуције у Савременом добу

 

"Зашто се истина, наизглед, некима открива а некима не? Да ли постоји посебан орган који прима Божја откровења? Да, али ми га обично затворимо и не дамо му да се отвори: Божје откровење се пројављује у срцу које воли."

- Серафим Роуз, Божје откровење човековом срцу

 

" Све је у животу пролазно - само Бог остаје, само се за Њега вреди борити. Имамо избор: да следимо стазу овога света, друштва које нас окружује, и тако останемо далеко од Бога; или да изаберемо пут живота, да изаберемо Бога који нас призива и за којим чезне наше срце."

- Серафим Роуз

 

" Шта је заправо ова 'мутација', ' нови човек'? Човек без корена који је раскинуо са прошлошћу уништеном Нихилизмом, сиров материјал за сваки демагошки сан; 'слободан мислилац' и скептик, затворен само за истину, а 'отворен' за свако интелектуално помодарство јер сам нема интелектуалну основу; 'трагалац' за новим откривењима спреман да поверује у све што је ново, јер је угушио у себи праву веру; прави планове и експериментише, обожавајући 'чињенице', јер је истину напустио, посматрајући свет као огромну лабораторију где сам слободно одлучује шта је ' могуће'; независан човек, умишљено понизан, у тражењу својих 'права', а ипак пун гордости очекује да све добије јер у свету нема ауторитета који било шта забрањује; човек тренутка, без савести и вредности, те тако у милости најјачег ' потстрека', ' побуњеник' који мрзи свако уздржање и ауторитет, јер је сам себи једини бог; 'човек масе', овај нови варварин, крајње сведен и 'једноставан', способан само за најосновније идеје, ипак презире сваког ко сагледава и указује на више ствари и истинску сложеност живота."

- Серафим Роуз, Нихилизам: Корен револуције у Савременом добу

 

"Власт је поуздана док год је по Богу и Његовој вољи; ово свакако није опис либералне власти. По Либералима не влада Бог него човек. Бог је ' уставни монарх' чија је власт пренета на народ а улога искључиво церемонијална. Либерал верује у Бога са истим реторичком жаром којим верује у живот вечни. Власт заснована на таквој вери не разликује се у суштини од власти засноване на неверју, и колико год да још задржава стабилност неминовно води у правцу анархије."

- Серафим Роуз

 

" Када се преобраћење догоди, процес откровења тече једноставно - човек је у скорби и пати и онда му се некако отвори други свет. Што више патите и наилазите на тешкоће и више 'очајнички' трагате за Богом, утолико ће вам Он пре стићи у помоћ, откриће вам се и показати излаз..."

- Серафим Роуз, Божје Откровење људском срцу

 

"Ми који смо примили сву пуноту Хришћанства, дужни смо да радимо на себи, да пратимо знаке времена, и да се радујемо, као што Св. апостол Павле стално говори:"Радујте се свагда у Господу, и опет велим: Радујте се!"(Филип.4:4). Радујемо се зато што имамо нешто што смрт и сва исквареност овога света не могу одузети од нас а то је вечно царство Исуса Христа."

- Серафим Роуз

 

"Сада је извесно да се радозналост слично пожуди никада не може окончати и задовољити; човек је створен за нешто више од тога. Створен је да узраста изнад радозналости и пожуде у љубав, и кроз љубав да стигне до Истине."

- Серафим Роуз, Нихилизам: корен Револуције у Савременом добу

 

"Основна идеја прогреса да је садашњост заснована на прошлости, да ће будуће генерације надмашити наша постигнућа и да ће се човек увек кретати напред - очигледно негира постојање апсолутне стварности. Све је постало релативно, попут Хјумовог субјективизма. Човеков тренутни положај је остављен будућим генерацијама да га унапреде. Људи ипак схватају да је ово философија непрекидне промене, непрекидног кретања. Онда душа постаје узнемирена.Осећа да нема мир и да није безбедна."

- Серафим Роуз, Постање, Стварање и Први човек: Православни хришћанин

 

"Само спознајом ( која је веома ретка у данашње време) да постоји откривена Истина изван сваког искуства, може се осветлити простор окултног и препознати његова права природа и тако направити разлика између Неба и Поднебесја."

- Серафим Роуз, Душа после смрти

 

" Ми који живимо у свету тешко разумемо постојање духовног све док не стигнемо тамо. То је процес који почиње сада, у овом животу, али се окончава тек у вечности када ћемо се срести 'лицем у лице' са оним што сад тек назиремо кроз затамњена стакла."

- Серафим Роуз, Душа после смрти

 

"За нас Хришћане Бог је незамислив, несхватљив, неописив, нематеријалан, као што каже св. Василије Велики."

- Серафим Роуз, Православље и религија будућности

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски