1. Црква благосиља само један брак у животу. Други брак се може имати, по снисхођењу Цркве и по слабости нашој, уколико постоје канонске основе за други брак. Зато се брак мора чувати свим силама човечијим, јер је у њему спасење наше и наших ближњих.
2. За ступање у брак потребан је благослов оба родитеља (и оца и мајке), и младожење и невесте. Без ова четири благослова (уколико су живи родитељи) није могућ дуг и успешан брак. Свето Писмо упозорава: „Благослов очев утврђује дечији дом а материна клетва га раскопава до темеља“. (Сир. 3:9).
3. До ступања у брак треба чувати чедност и невиност јер је то највећи капитал који млади могу унети у брак. Такав брак Бог благосиља изобиљем благодати и добром децом. Ако неко има предбрачне телесне односе, ако је блудник и развратник, имаће великих проблема у браку и са децом, „Јер ће грешни муж имати злу жену, која ће му бити бич за грехе његове“ и обрнуто, по речима св. Јована Златоустог.
4. Децу не треба зачињати у посту или празником, јер се тако навлачи проклетство на потомство. Деца зачета у то време су проблематична, док су деца зачета у време ван постова и празника добра и благословена. Уопште, не треба имати односе у време поста и празником, то је древна црквена заповест.
5. Мајка треба да се исповеда и причешћује у току трудноће јер се тако велика благодат излива на плод. По речима блажене Пелагије Рјазанске: „Ако ти се мајка, док је била трудна, причестила пет-шест пута, могу да те бацају у сваку воду, Господ ће ти помоћи.“.
7. У браку је увек потребно чувати мир и избегавати сваки раздор. То ће се најбоље чинити ако се поштује Богом установљени поредак послушности: Отац мора бити послушан Богу у заповестима Његовим; жена треба да слуша мужа, по речима апостола: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа. Јер је муж глава жени као што је и Христос глава Цркви“ (Еф. 5:22); деца треба да слушају оба родитеља и млађа деца треба да слушају старију. „Жене, покоравајте се својим мужевима, као што доликује у Господу. Мужеви, љубите жене ваше и не срдите се на њих. Дјецо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу. Очеви, не раздражујте дјеце ваше, да не клону духом.“ (Кол. 3:18-21.
8. Јако је корисно да цела породица, нарочито муж и жена, заједно читају молитве ујутро и увече. Тако их Бог чува од разних искушења и сједињује их у јединомислију и духовној љубави, коју не познају они које сједињују само телесне везе. Посећивање недељне Литургије и богослужења је духовна основа брака и јака заштита Божија од свих искушења овога живота. Пост, молитва, исповест и Причешће су духовни штит, оклоп и оружије хришћанина у овом свету, без којих није могуће победити у борби за спасење. Требало би да цела породица учествује у Светим тајнама у току сваког поста.
9. У животу увек треба ставити духовно изнад материјалног, духовну корист изнад материјалне, јер се пренебрегавањем духовних закона навлачи проклетство и на себе и на потомство и онда нема никакве користи од материјалних добара, ако се прво не испоштују духовни закони. Највеће благо на овом свету је задобијање благодати Духа Светог у наше душе и то је разлог зашто постојимо и ми и наше породице на овом свету.
10. Породица је највећа светиња која постоји, она је „домаћа Црква“ (Кол.4:15) и зато су недопустиви греси против ње: прељуба, чедоморство, раскид брака без канонске основе, напуштање деце... „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, Којега имате од Бога и нисте своји?“ (1. Кор. 6:19). „Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко уништава храм Божији, Бог ће њега уништити; јер је храм Божији свет а то сте ви“. (1. Кор. 3:16).
Сваки од ових грехова повлачи тешку казну Божију на оног који то чини а најпре на децу и супружнике прељубника, чедоморки и чедомораца, која се потом разбољевају или крећу погрешним путем.
ЧУВАЈМО СВЕТИЊУ БРАКА КАО ЗЕНИЦУ ОКА И ОНДА ЋЕ НАМ У СВЕМУ ПОМАГАТИ ГОСПОД БОГ!

Жене, будите покорне својим мужевима као Господу, јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела. И као што је црква покорна Христу, тако и жене својим мужевима да буду у свему покорне. Мужеви, љубите своје жене као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу, да је освети, очистивши је купањем водним, речју, да је метне преда се славну цркву, која нема мрље ни мане, или такога чега, него да буде света и беспрекорна...Али и ви, сваки да љуби онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји свога мужа. Ефесцима, 5, 22-33