ЗОРАН ЧВОРОВИЋ, ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

ЛАИЦИ, КЛИРИЦИ И СВЕТО ПРЕДАЊЕ – СРПСКА ЦРКВА ПРЕД ИЗАЗОВИМА АДОГМАТИЗМА

...У житију светог пустињака Агатона стоји и ово: „Неколико браће је једном посетило Авву Агатона, јер су чули да поседује велику духовну тананост. Желећи да га искушају и да виде да ли ће се наљутити, питали су га: „Јеси ли ти Агатон? Чули смо о теби да си ти неморалан и горд.“ Он одговори: „Да, тако је.“ Онда му они опет рекоше: „Јеси ли ти Агатон који воли да клевеће друге?“ „Ја сам тај“, одговори он. Посетиоци онда по трећи пут упиташе: „Јеси ли ти јеретик Агатон?“ На ово он одговори: „Ја нисам јеретик.“ После овог одговора, они га упиташе да им објасни: „Зашто си, када смо те оптуживали за све оне ствари признавао, а ниси хтео да издржиш оптужбу да си јеретик?“ Авва им одговори: „Прве оптужбе сам прихватио јер су чиниле добро мојој души, али не и оптужба да сам јеретик, јер јерес одваја од Бога.“ Чувши тај одговор, посетиоци се задивише и одоше, богатији у својој души...

СВ. ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

О ОДНОСУ ПРЕМА ЕПИСКОПАТУ У СПЦ

...Сматрам за потребно да на овом месту поменуту аномалију у односима између неких претпостављених и потчињених овако јасно подвучем и противу ње пред живом црквом на овај начин протествујем. Чланови цркве имају и права и дужности да будним оком прате рад својих духовних вођа и да га у случају потребе критикују. Зашто бежати од контроле ако се је савесно радило? Чему служи облак мистерије око онога, што једнога дана мора да буде груба јава? У тој тајанственој атмосфери покадкада ничу и најглупље хипотезе, које испуњују предрасудом и оштре гњевом противу оних, чији ауторитет у Цркви мора остати неокрњен. Све ово копа амбис неповерења између вођа и вођених и на тај начин омета успех главне ствари, која је једино оправдање даљег постојања Цркве у нашем народу...

МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

ПИСМО ПАТР. АТИНАГОРИ ПОВОДОМ САЗИВА ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

...Намера Васељенског престола да сазове Велики Сабор од представника свих Православних Цркава, под одређеним условима би заиста могла да буде радостан догађај. Али не изазива свако сазивање Сабора радост и није сваки Велики Сабор, ма колико да је на њему било представника аутокефалних Цркава, био удостојен признања Цркве као онај који изражава њен истински глас веран апостолском и светоотачком предању. Да би био такав, сваки Сабор треба да буде у потпуној сагласности са свим претходно одржаним Васељенским Саборима. Рекло би се да је на Ефеском Сабору, под председавањем Диоскора, представника Цркава било сасвим довољно, па ипак је тај Сабор у историју Цркве ушао са жалосним називом "Разбојнички"...

ПИСМО МИТРОПОЛИТА ФИЛАРЕТА ПАТРИЈАРХУ АТИНАГОРИ ПОВОДОМ САМОВОЉНОГ СКИДАЊА АНАТЕМЕ СА РИМОКАТОЛИЦИЗМА 1965.ГОД.

Поштовани читаоци, на дан Торжества православља, понављамо његово писмо патријарху Цариградском Атинагори, претходнику данашњег патријарха Вартоломеја, који је још 1965., као и његов наследник на Цариградском трону, предњачио не само у кршењима канона, већ и православних догмата. У светлу најновијег грубог кршења канона од стране патр. Вартоломеја по питању Украјинске цркве, корисно је прочитати какво је православно учење о црквеној саборности, и какве последице може имати самовољно доношење одлука, на шта га је митр. Филарет упозоравао.

ПРОФ. ДР. ЗДРАВКО ПЕНО

ОБРАЋАЊЕ НАУЧНО-НАСТАВНОМ ВИЈЕЋУ ПБФ "СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ" У ФОЧИ

Поштовани читаоци, од читаоца смо недавно добили ово исповедничко писмо проф.др. Здравка Пена на тему зближавања СПЦ и Ватикана, на тему фамозне заједничке прославе Васкрса ове године, у чију смо припрему ушли овим Великим постом, на тему уопште екуменистичке апостасије која се јавља у СПЦ, долазила она из Ватикана или Истамбула, како правилно проф. Пено назива тзв. "Цариградску" катедру, која је одавно изгубила својства и Цариграда и Константинопоља, а задобила нека друга, неправославна својства. Писмо обилује изузетно вредним савременим и историјским чињеницама које се не смеју пренебрегнути при било каквом размишљању на тему "сарадње" СПЦ и Ватикана. Прочитајте... 

ИВАН САВИЋ

ЦРКВЕНО ДЕЛО О. СИМЕОНА РУКУМИЈСКОГ

Ових дана православну заједницу потресају изјаве јеромонаха Симеона из м. Рукумије поводом могућег црквено-судског поступка, који може бити покренут против њега због тога што је, како сазнајемо из његове беседе (ОВДЕ) исповедао монаштво у Шумадијској епархији, без благослова надлежног епископа. Све ово се дешава после неколико објава видео снимака (ОВДЕ) на којима он разоблучава погубну праксу модерниста-новотараца, који причешћују народ честицама извађеним на проскомидији за живе и упокојене, а не од Агнеца и његовог дела НИ КА, који је предвиђен за причешће верника, који једино и постаје Тело Христово.