
Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и обмануће многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да мења Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове ''типике'' приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу... Читај даље
АРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ
Само неколико људи данас зна да је Православна Црква ништа мање него Црква, која је сачувала неупрљана, изворна учења Исуса Христа, она учења која су предавана свакој следећем покољењу верујућих. Ова учења су дошла кроз векове, од Светих Апостола, објашњена и пажљиво протумачена од стране њихових законитих наследника (њихових ученика и Светих Отаца), предана и сачувана неискривљеним у нашој Источној Цркви, која се сама способна да докаже своје право да се назове "Православна Црква".
АРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ
„Ово је Апостолска вера, ово је вера Отаца, ово је Православна вера – потврда васељенске вере!“
Драга браћо и сестре у Господу, данас ћете чути ове свечане и значајне речи у Молебану, коју је Света Црква установила да се служи на овај дан. Прва недеља Светог и Великог Поста је закључила недељу појачане молитве и аскетског покајања. Сада је Света Црква, желећи да нас охрабри и утеши, установила за нас у првој недељи Великог Поста, у прву Недељу, духовну свечаност, најдражу и најближу нашим срцима, Победу Православља.
АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ
ТЕШКЕ БОЛЕСТИ ДОБА
...Сви они, како „мистици" тако и „рационалисти", заборављају једно, и то најважније: да Христово учење и спасоносна вера у Христа нису философија заснована на претпоставкама човечијег ума, него богооткривена истина коју је, по Његовим речима, Он донео од свог Оца небеског (Јн 8:26, 40), да то, дакле, није мудровање него дух и живот (Јн 6:63), и да се, стога, схвата верујућим срцем, а не умом. Божанствене истине не треба да „промозгавамо" него да их, просветљујући и загревајући њима своје срце, оваплоћујемо у свом животу - живимо њима, да осећамо дубоко, побожно поштовање према њима, не усуђујући се да их било како „анализирамо" и „рационализујемо" својим малим умом, него да њима духовно напајамо своје душе...

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски