Одељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.
Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.
МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ
У једној из такозваних паримија или старозаветних читања, које се читају уочи великих празника на свеноћном бденију, налазе се речи: "Премудрость созда себе дом и утверди столпов седмь" (Премудрост сазда себи дом и утврди стубова седам). Св. Оци и учитељи Цркве говоре нам да се те речи могу схватити као непосредно пророчанско указање на седам Васељенских сабора који су били ти стубови на којима је основано наше хришћанско благочешће.
Ове речи, узете из Свештене књиге Апокалипсе (Откривење), у наше време, у наше многоскорбне, лукаве, саблазнима испуњене дане, имају нарочито важно значење. Оне нам напомињу о том драгоценом духовном богатству, које поседујемо ми, чада Православне Цркве.
...При овом дирљивом призору свети Јован се удиви састрадавању Михаила архангела. Анђео му рече: "Знај Јоване, пријатељу Божји, да се чудо које си ти видео, понавља сваке године 6. септембра (19.) на дан празновања у част архангела Михаила, јер га је Свевидећи Бог одредио за вођу небеске војске због велике победе коју је он извојевао над силама сатане"...
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски