САБОР СВЕТОГ АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА АРХАНГЕЛА 

и осталих Бестелесних Сила Небеских
ПОБОЖНО празновати Сабор светих Ангела света Црква је примила предањем богонадахнутих Отаца, одбацивши незнабожачко поштовање ангела, измишљено од јеретика и идолопоклоника. Јер још у Старом Завету, када људи одступише од Бога, Саздатеља свога, почеше се клањати створењима Божијим и делима руку својих, правећи идоле по прилици видљиве твари, од онога што је горе на небу или доле на земљи (2 Мојс. 20, 4). Тада људи, сматрајући да сунце, месец и звезде имају душу живу, приношаху им жртве као боговима; исто тако приношаху жртве и ангелима као боговима. О томе се каже у књизи о Царевима: „кађаху Ваалу, сунцу и месецу и звездама и свој војсци небеској“,[1] тојест ангелима, јер они и јесу небеска војска, као што је речено у Еванђељу; и уједанпут се појави с ангелом мноштво војника небеских (Лк. 2, 13). Такво неправилно поштовање ангела било је веома распрострањено у доба светих апостола...

Житије св. апостола и јеванђелисте Луке

Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спасоносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед.

СТАРАЦ ЈОСИФ ИСИХАСТА

АКО СИ ПАО, УСТАНИ!

Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: ''Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам''. Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете, наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше, и да би их укрепио.

АРХИЕПИСКОП ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ

Слово на УСПЕЊЕ пресвете Богородице

...Погледај, душо хришћанска, на овај свештени образ духовног ћутања, који ти Јеванђеље представља у лицу Богоматере и, колико год можеш, подражавај га! Наиђеш ли на нешто несхватљиво у вери – не жури да будеш љубопитљив и да прекословиш, већ у ћутању пази на реч вере док ти Сам Господ не открије тајне непојмљивог. Приметиш ли у речима или делима твог ближњег нешто чудно, и, како се теби учини, неправилно – не жури да га разобличиш и осудиш, већ се обуци у спасоносно ћутање и за тебе и за њега, остављајући праведни суд Господу, који зна све што је сакривено (1Кор.4:5)...

СТАРАЦ ЈОСИФ ИСИХАСТА

ЧИТАВ МОЈ ЖИВОТ ЈЕ МУЧЕНИШТВО

Поштовани читаоци, пошто се старац Јосиф Исихаста упокојио на празник Успенија Пресвете Богородице (1959.год.), ми данас објављујемо његово кратко житије, како га је он сам изнео својим духовним чадима. Његовим светим молитвама и нас Господ да помилује!

ЖИТИЈА СВЕТИХ

УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (15. АВГУСТ)

По извршењу спасења рода људског Господом Христом и вазнесењу Његовом па небо, пречиста и преблагословена Дјева Марија, Мати Божија, посредница нашега спасења, поживе доста дуго међу првим хришћанима. И радоваше се Она великом духовном радошћу распрострањењу Цркве Христове по свој васељени и ширењу славе Сина и Бога свог. И још за време живота свог на земљи она очима својим виде остварење речи својих да ће је сви нараштаји називати блаженом (Лк. 1, 48), јер хришћани, славећи свуда Христа Бога, прослављаху и Његову Пречисту Матер која тада још живљаше на земљи.