Христiанское чтенiе

optinskistarciОдељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.

Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.

Житије св. Кирила и Методија

Објављено 23 мај 2026
kiril metodiiЖИТИЈЕ И ТРУДОВИ ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ МЕТОДИЈА И КОНСТАНТИНА, У МОНАШТВУ КИРИЛА, УЧИТЕЉА И ПРОСВЕТИТЕЉА СЛОВЕНСКИХ

У време иконоборних царева грчких Лава Јерменина[1], Михаила Травла[2] или Балба, и затим сина Михаилова Теофила[3], живљаше у граду Солуну високородан и богат човек Лав, војнога звања, у чину стотника. Супруга му се зваше Марија. Они родише ова два светила свету и просветитеља словенских земаља: Методија и Константина, у монаштву названог Кирил. Методије беше старији Константин млађи.

Опширније...
 

Никола Јоцић: У славу и част о. Серафима Роуза

Објављено 21 мај 2026

serafim rouz ikonaНИКОЛА ЈОЦИЋ

У СЛАВУ И ЧАСТ СВ. СЕРАФИМА РОУЗА

Ових дана православним светом одјекнула је вест да се РПЦЗ припрема да канонизује о. Серафима Роуза. Још није обављена канонизација али је 5. маја ове, 2026.г. комисија РПЦЗ по новом календару, добила задатак да то припреми (https://www.synod.com/synod/eng2026/20260511_ensynodalcommission.html , https://sputnikportal.rs/20260507/rpc-u-minhenu-pokrenula-proces-kanonizacije-jeromonaha-serafima-rouza-1198923921.html ).

Опширније...
 

Св. Владика Николај: Омилија на Вазнесење Господње

Објављено 20 мај 2026

nikolaj1

СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈА НА ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато. Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предала? Има ли, има ли, такве ластавице?

Опширније...
 

Житије св. великомученика Георгија Победоносца

Објављено 06 мај 2026
georgije
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ СЛАВНОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА ПОБЕДОНОСЦА

Засевши на престо римскога царства безбожни Диоклецијан[1] се веома стараше за погано идолослужење. Нарочито је много поштовао Аполона[2] као неког тобожњег предсказивача, јер је у мртвом кипу Аполоновом обитовао демон, који је давао одговоре питачима, лажно пророкујући о будућности, пошто се пророштва његова не збиваху.

Опширније...
 

Свети Макарије Велики: O нашем васкрсењу

Објављено 12 април 2026

makarije-veliki-2aСвети Макарије Велики

O нашем васкрсењу

У тугама, у страдањима, у трпљењу, у вери, сакривена су обећања, и слава, и поседовање небеских добара, као што је плод сакривен у баченом у земљу пшеничном зрну, или у дрвету које, када се калеми, подноси извесну повреду или понижење. И тада се показује да одећа има лепоту, и славу и многоструки плод, као што вели и Апостол: „Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство небеско“ (Дап. 14,22). И Господ вели: „Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лк. 21,19). И опет: „У свету ћете имати невољу“ (Јн. 16,33). Јер је потребан труд, ревност, трезвеност, велика пажња, ватреност и истрајност у молитви Господу, да бисмо се могли избавити од жеља за земаљским, да бисмо могли избећи замке и мреже сласти, олује света, налете злих духова, и тачно дознати са каквом су трезвеношћу и живахношћу вере и љубави светитељи још овде стицали небеску ризницу, тј. силу Духа у душама својим, која је залог Царства. Јер, блажени Апостол Павле, изражавајући се о тој небеској ризници, тј. о благодати Духа, и описујући прекомерне невоље, и у исто време показујући шта сваки треба да иште и шта да стекне, вели: „Јер, знамо да, када се земаљска наша кућа тела разори, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима“ ( 2 Кор. 5,1).

Опширније...
 

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Објављено 12 април 2026
vaskrsm
СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ

Стихови: Христос сам сиђе да се бори с адом, и изиђе с обилним пленом победе.

На свету и велику недељу Пасхе празнујемо најживоносније васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Опширније...
 

Пасхални канон св. Јована Дамаскина

Објављено 12 април 2026
vaskrsrublevmПАСХАЛНИ КАНОН

Поштовани читаоци, поздрављамо вас радосним васкршњим поздравом: Христос воскресе! Као мали допринос васкршњој радости која ће нас, несумњиво, обасјавати у наредним недељама, доносимо текст Пасхалног канона из Васкршњег јутрења, који је написао св. Јован Дамаскин, на црквенословенском језику, као и изванредно извођење овог канона по византијском (светогорском) напеву и чувеном древно-руском Знаменом напеву братије Валаамског манастира, на црквенословенском и грчком језику, као и Часове Пасхе, који се читају уместо молитвеног правила и Часова у току Светле Седмице, до суботе, укључујући и суботу ујутро. Уживајте!

Опширније...
 

Блаж. Филарет Исповедник: Шта је Пасхални канон?

Објављено 12 април 2026

vaskrsrublevmБЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК

ШТА ЈЕ ТО ПАСХАЛНИ КАНОН?

Међу службама које се редовно врше, постоји свакодневна служба која се зове „јутрења“. У тој јутарњој служби, један од главних делова је „канон“. У том канону први део нас увек подсећа на чудесни излазак Јевреја из Египта, када су по сувом прешли Црвено море, руковођени великим пророком, боговидцем, својим вождом - Мојсијем. Они су ишли из те поробљене земље, из Египта, у Земљу обећану. То се помиње на свакој јутрењи, али вероватно се највеличанственије тога сећамо на јутрењи Светле Пасхалне ноћи, Светлог Христовог Васкрсења, када појемо торжествено и радосно: „От смерти бо к жизни и от земли к небеси Христос Бог нас приведе“. Подобно томе како је Мојсије извео свој народ из земље робовања у драгоцену Обећану земљу, тако ће и Христос Спаситељ спасти Свој изабрани народ, повешће у своје време, свет у вечно Царство „от смерти к жизни и от земли к небеси“.

Опширније...
 

Силазак Благодатног огња на Велику суботу

Објављено 11 април 2026
blagogonmСИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

Хришћанско чудо Благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему можете читати још у изворима који потичу из 8. века.

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - Велика субота

Објављено 11 април 2026
raspecem
СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ СУБОТУ

Стихови:

Узалуд гроб чуваш, стражо:гробница неће задржати Живот Самобитни.

На свету и велику суботу празнујемо боготелесно погребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у ад, којим је људски род, избављен од погибељи, прешао у вечни живот.

Опширније...
 

О мукама Христовим - Шта је Христос претрпео на Велики Петак

Објављено 10 април 2026

skidanje s krsta6

О МУКАМА ХРИСТОВИМ

Чланак говори о томе шта је све Исус доживео од Великог Четвртка увече па до погреба. Текст преписан из старе руске књиге "Великое Зерцало"... Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим и при томе је горко плакао. Једном јавио му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства....

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - Велики петак

Објављено 10 април 2026
raspece8
ЦРКВЕНО-ПОУЧНА ЧИТАЊА У СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК
СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ БЕСЕДА 85. НА ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ

Тада му попљуваше лице и удараху Га;а други га бијаху по образима, говорећи:Прореци нам, Христе, ко те удари?... (Мт. 26,67 и 68).

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - четвртак

Објављено 09 април 2026
pricesceapostolamСИНАКСАР НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

Стихови на свето прање ногу ученицима:

На вечери пере ноге ученицима Бог, чија је нога некада навече Едемом ходила.

Стихови на Тајну вечеру: Двојака вечера се поставља: Пасха законита, и Пасха нова - крв и тело Господње.

Стихови на чудесну молитву: Молиш се Христе, и на лицу страхота: зној као капље крви, молитвом хваташ непријатеља да смрт заиста уништиш.

Стихови на издајство: Зашто вам требаху ножеви, зашто коље, варалице народа, против Онога који је хтео да умре ради спасења света?

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - среда

Објављено 08 април 2026
raspecemСИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРЕДУ

Стихови: Жена помаза Христово тело миром, и тако претече Никодимову смирну и алоју.

На свету и велику среду свети оци су заповедиди да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања.

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - уторак

Објављено 07 април 2026
raspecemСИНАКСАР НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ УТОРАК

Стихови:

Велики уторак опомиње на десет девојака које сведоче о победи (суду) непоткупљивог Господа. На свети и велики уторак чинимо спомен на (јеванђелску) причу о десет девојака.

Опширније...
 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски