Одељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.
Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.
Упокојио се у Господу старац Јефрем Аризонски (Филотејски)
У недељу око 6:00 часова по средњеевропском времену упокојио се знаменити светогорски старац Јефрем. Велики савремени подвижник, проигумaн светогорског манастира Филотеј, старац Јефрем Филотејски (у свету Јоанис Мораитис) се родио 24. јуна 1928. године у граду Волос (Грчка). Са 19 година се одрекао света и преселио на Свету Гору Атос, поставши послушник светог старца Јосифа Исихасте, безмолвника и пустињака. Величина личности и дела Старца Јефрема достојна су његовог духовног оца. Обновио је обитељ Филотеј на Атосу, а после тога је за кратко време на Америчком континенту основао деветнаест манастира који су постали духовна оаза за Американце жедне благодати Божије. Преминуо је у обитељи Светог Антонија у Аризони (САД) коју је сам основао вршећи непрестану молитву за своја духовна чеда и спасење целог света.
МИТР. ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ...Тако да, ми треба да памтимо да сви мали греси који ишчезавају из нашег памћења, то јест који се сливају у једну неодређену свест о грешности (''наравно, ми смо грешни, али можда и нисмо тако много''), сви ти греси су за нашу душу страшан терет и погубиће је, ако је у овом животу не ослободимо од њих, јер после смрти покајања нема. Када човек то схвати, када осети тежину својих грехова, онда се он устремљује од греховног живота ка добром хришћанском животу - ако се само реши на тај преокрет за који је, како је говорио велики старац, потребан само трен, да би се човек решио и преокренуо се...
ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСАНДАР ШАРГУНОВ
...Пут до Неба је узак за све, и капије које воде ка животу су праве. Лакше је камили, каже Исус, проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије. Неки верују да Он говори о капијама у Јерусалиму, познатим под именом „очи игле“ због своје ускости. Камила не може да прође кроз њу док је натоварена. Дакле, богат човек не може да се успне на Небо све док не пожели да исплати терет земаљског богатства и приклони се правилима смирене вере. Други сматрају да није случајно што се реч „камила“ на грчком подудара са речју „конопац“. Богати човек у поређењу са сиромашним човеком је попут дебелог конопа у поређењу са танким концем. Неће проћи кроз око игле све док се не раздели на одвојене нити. Тако би требало да се богаташ ослободи свог богатства како би нит по нит могла проћи кроз око игле...

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски