Одељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.
Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.

БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ЊУЈОРШКИ
Света Црква се сутра, прве недеље после Вазнесења Господњег, сећа Светих Отаца, који су се трудили и подвизавали за православље на Првом Васељенском сабору. А јеванђеље, које се данас чита, говори о томе како су апостоли на Галилејском језеру имали чудесни улов рибе после тога што им је Учитељ указао шта треба да раде. Чини се да није одмах јасно зашто се баш то јеванђеље чита када се Црква сећа светих Отаца. Али, треба пре свега памтити да то чудо чудесног улова рибе није било прво, као што знају они који су читали Јеванђеље. Господ је двапут учинио такво чудо – једанпут на самом почетку Свог служења, када је ступио на проповед, а затим после Свог Васкрсења, на самом крају. Оба ова чуда требало је да науче св. апостоле томе да се ни у ком случају не ослањају на своје снаге, већ само да се уздају у помоћ свог Владике Господа.
НОВА КЊИГА„Свет воли своје; њиме се хвале они у којима он ослушкује свој дух.” Свети Игњатије Брјанчанинов
Поштовани читаоци, представљамо вам нову књигу, која даје одговоре на многа савремена морална питања, као што су: шминка, тетоваже, контрацепција, вештачка оплодња, пресађивање органа, телевизија, видео-надзор, блуд и прељуба, содомија, видео-игре, турбо-фолк музика, дуван, дрога, алкохол, брак и породица, пост и молитва, Исповест и Причешће и многа друга. Књига је зборник текстова, које је сабрао богомољац деда Радисав, са благословом србских духовника. Прво издање ове књиге распродато је у врло кратком року, тако да је ово друго издање сада мало проширено и побољшано. Књига је за сваку препоруку јер се бави управо оним гресима, којима многи од нас свакодневно греше, ни сами не знајући то. Она је покушај да се скрене пажња савременог човека да су ове ствари озбиљни греси, због којих се страда, и да се окренемо са стазе погибли и упутимо путем спасења, саветима наших савремених духовника и Светих Отаца. У наставку су изабрани текстови и садржај књиге.
ВИЂЕЊЕ СТАРЦА СОФРОНИЈА, ИГУМАНА МАН. ЊАМЕЦ У РУМУНИЈИ Следеће страшно виђење јасно открива велику корист и спасење које долази од учења из поучних књига, а мржња коју демони имају према њима настаје због тога што ове књиге уништавају њихове замке и планове. Виђење је откривено пре неких стотину година побожном игуману манастира Њамец, који је основао свети Пајсије Величковски.

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски