Променила се улога оца у Србији: Без ауторитета руши се породица

ВАЖНОСТ ОЧИНСТВА: БЕЗ АУТОРИТЕТА РУШИ СЕ ПОРОДИЦА

Испред куће са великим прозорима отац висок скоро до димњака, мајка нешто нижа, до почетка крова. Следе деца по старешинству – једно другом до ушију. Овако је некада изгледао типичан дечји цртеж породице. Данас малишани све чешће цртају себе доминантнијим од родитеља. Понекад мајка надвиси и децу и мужа. Ова слика вероватно најречитије говори о промени улоге тате у савременом друштву, коју многи сматрају рушењем очевог ауторитета.

 

Томе су, посебно у Србији, допринели многи фактори. Дотадашњи хранитељи породица масовно су остајали без посла или су радили за цркавицу, док су неки други око њих возили „мерцедесе“. У помереном систему вредности постајали су обесхрабрени и престајали да буду идоли својим потомцима. Неки су пали у депресију, а неки чак себи одузели и живот. Други су отишли у алкохол, дрогу, па и агресивност. Та иста породица постала им је крива што не могу о њој да брину. Деца и жена били су огледало њиховог неуспеха које је требало разбити.

У неким породицама улогу хранитеља преузеле су жене. Већина патријархалних балканских мужева, посебно у унутрашњости, није се у томе баш најбоље снашла, па су остали ни тамо ни овамо: нису били ни ловци који увече доносе дивљач, ни домаћице које кувају и мењају малишанима пелене. То је постао један од разлога за разводе бракова.

Грубе процене показују да у Србији има око 700.000 очева, од чега је сваки десети самохрани. Око 100.000 разведених тата не виђа своју децу. Ипак, сваки други отац такође не плаћа алиментацију. Општи је утисак да се велики број није снашао у транзицији из патријархалног у неолибарални модел друштва.

Лични угао

Када причам о промењеној улози оца, имам дилему да ли да о томе говорим с позиције родитеља или с позиције социолога – каже Љубиша Деспотовић. – Редовни сам професор и научни саветник, а ипак не знам да ли ћу сутра моћи да издржавам породицу и вратим кредит у „швајцарцима“. А супруга је остала без посла. Још тужније је што моја судбина није ни по чему посебна, јер тако живи већина људи која зарађује сопственим радом.

– Отац има задатак да пружи атмосферу сигурности у средини у којој дете расте. Као носилац друштвених норми он „уводи“ дете у систем у коме постоје одређена правила, чиме подстиче његов правилан емоционални и интелектуални развој. Истраживања показују да деца која расту без оца, али и она чији очеви не врше адекватно своју функцију, касније имају проблема у понашању и са прихватањем правила и граница. Све веће повлачење очева из своје улоге и препуштање задатака женама резултира код деце различитим врстама зависности, ризичним сексуалним понашањем, кршењем закона, депресијом и асоцијалним понашањем – објашњава Дејан Вишекруна из Удружења „Тата“.

Детету је, истичу у овом удружењу, потребан отац чија реч има тежину, који има став, али се и сам понаша у складу са њим, дајући добар модел. Ипак, најважније је да дете осети да је безусловно вољено. Оцу није тешко да као неко ко је велик и снажан у дечјим очима успостави ауторитет. Али, греше они очеви који се одричу свог ауторитета у корист мајке (што је све чешћи случај), као и они који инсистирају на свом ауторитету као једином. Тиме урушавају ауторитет мајке, учитељице, тренера, и отежавају детету социјализацију.

Како изгледа савремено друштво у коме је отац на маргини?

Статистика са сајта Удружења „Тата“ показује како функционише друштво у ком је улога оца маргинализована:

* 43% деце САД одраста без оца

* 90% одбегле деце су из породица без оца

* 80% силоватеља и људи са проблемима у контроли беса долазе из породица без оца * 71% тинејџерки које затрудне су из породица без оца

* 75% адолесцената у центрима за одвикавање су без оца

* 70% малолетника у поправним домовима су одрасли без оца

* 85% младих у затворима су одрасли без оца

Отац је раније био недоступан, било је срамота да покаже емоције према жени и малишанима, био је онај који застрашује (мајке су смиривале децу речима: „Ако не престанете рећи ћу све тати„). Околности су се промениле, жене данас раде, мушкарци су приморани да учествују у подели кућних послова, присуствују порођајима и све више деле бригу о деци. Уз добре стране, промењен социјални контекст доноси и лоше. Логопед и психотерапеут под супервизијом Тања Папић сматра да је генерално срушен ауторитет – не само оца, већ и учитеља, професора, стручњака… А кад нема никаквог ауторитета, све се полако урушава:

– Деци је битно да постоји ауторитет који ће постављати границе и одређивати правила. Само са јасним границама она се осећају сигурно. Данас малишани, међутим, често заузимају позиције које им не припадају, а родитељи се осећају несигурно јер им спољна средина стално сугерише да не раде довољно, не учествују довољно, не улажу себе довољно…

Љубиша Деспотовић, социолог политике, верује да је ауторитет оца свуда срушен јер је разорена институција саме породице, чији је он донедавно био стуб. Велики удео у томе имају економски разлози. Са губитком економске функције, отац губи и улогу заштитника, супруга, васпитача…

– Руши се и његова родна позиција. Укида се статус оца и мајке, и уводи термин „родитељ“. Геј бракови су изједначени са хетеросексуалним, али чак и у њима се неко од партнера идентификује са улогом мајке, али нико са улогом оца. Последице су: разорена породица и брачни односи, раст социјалне патологије (у дестабилизованим породицама расте насиље) радикална дехуманизација односа, отуђење, усамљене и несигурне јединке…

Глобализација почиње с рушењем породице, а завршава са рушењем националних држава, сматра овај социолог.

Извор: Новости

Фото: http://krozmojuprizmu.wordpress.com/2013/05/25/procenjivanje-decijih-crteza/