РАДМИЛА ВАСИЋ

СНС СЕ КРИЈЕ ИЗА ГОРДАНЕ ЧОМИЋ

Докле ће владајућа „СНС елита“, заједно са СПС-ом и СПАС-ом (Шапићем) обмањивати јавност да Закон о истополним заједницама нису претходно подржали и унапред договорили са Горданом Чомић, која је у Владу доведена да буде параван за лицемерну и веома лукаву политику коју води Александар Вучић? Зашто се усвајање Закона о истополним заједницама спроводи на један агресиван начин без уважавања мишљења друге стране? Зашто Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог предлаже законе који су у супротности са Уставом Републике Србије? Зашто су намештена истраживања да су грађани за истополне заједнице, односно зашто грађане о томе не питате на референдуму? Зашто председник СНС-а не изађе и јавно каже својим члановима и бирачима да Закон о истополним заједницама предлаже он а не Гордана Чомић! И да ће народни посланици СНС изгласати овај закон на звонце!? И да ће после тога рећи да је то урадио бивши режим, тј. министар који је кадар бивше власти!...

Мирослав Маравић

ДНЕВНИК ФИЗИКАЛЦА У КРУГУ ДВОЈКЕ, ЈЕСЕЊИ СТОСЛОВ 2019. (73-90)(14)

...Екуменисте који темељно негирају значај подвига, Зизијуласа и његове следбенике, замишљам као неке шефове на градилишту – зидаре ослобођене (радикалније међу њима као: слободне зидаре) – који се на осамнаести спрат возе лифтом, безбедно и лако, чаврљајући успут о којечему, да би затим тамо засели и, уз кафицу и цигарицу, најзад отпочели филозофирање о „заједници Свете Тројице“ и „превазиђености етике и подвига“, продајући ту заслађену нихилистичку бајку као некакву нечувену мудрост до које, отприлике, „ни Свети Оци нису могли да досегну“. Православни старци су, међутим, као савршени физикалци – или неслободни зидари – који добровољно и бесплатно (а не као ми, несавршени физикалци, за плату!) пешаче степеницама до осамнаестог спрата и, задобивши тако истинско смирење, кад се домогну врха, приклањају главу Божјим заповестима, Божјој вољи, Светом Православљу онаквом какво су примили кроз векове од Светих отаца, и, уместо да филозофирају, захваљују Светој Тројици у Јединоме Богу!

СИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ УЖИВО 2021.

На Велику суботу, верни се у великим групама окупљају у цркви Светог Гроба, јер на тај дан са небеса силази Благодатни огањ и пали ватру у кандилима ове цркве. Тако у једном од многих водича посвећених Васкрсу у Светој Земљи читамо: „Хришћанско чудо Благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему можете читати још у изворима који потичу из 8. века. Чудо се одиграва у цркви Светог Гроба, која за милионе верника представља најсветије место на земљи. Црква Светог Гроба је, сама по себи, тајанствено место. Богослови, историчари и археолози сматрају да црква обухвата и Голготу, брдашце на којем је разапет Господ Исус Христос, исто као и „нови гроб, недалеко од Голготе, који је примио Његово мртво тело, као што читамо у Јеванђељима. Најзад, хришћани верују да је Господ управо на том месту васкрсао из мртвих.

Ћелије абортираног фетуса и вакцине: став Руске Православне Цркве

Председник патријарашке комисије РПЦ за питања породице, заштите мајчинства и детињства, свештеник Фјодор Лукјанов, изјавио је да се у Руској Православној Цркви коришћене ћелијских линија за производњу имунолошких препарата, ако су те линије пореклом и из ембриoналних ткива, сматра недопустивим.

СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

БЕСЕДА О ВЕЛИКОМ ГРЕХУ НЕПОШТОВАЊА РОДИТЕЉА

Згрчен човек не гледа у небо него у земљу. Беше тако у оно време једна жена згрчена. Осамнаест пуних година глава њена беше спојена с коленима њеним, те могаше гледати само прашину земну, и црве у прашини, и удисати прашину и сваки смрад од земље. Сажали се на њу Христос и викну јој: Жено опроштена си од болести своје и метну на њу руке и одмах се исправи и слављаше Бога (Лк. 13, 2).

СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

БЕСЕДА О ЗАДОВОЉЕЊУ СА ОНИМ ШТО НАМ ЈЕ НАЈНУЖНИЈЕ

А кад имамо храну и одећу, будимо задовољни (I Тим. 6, 8)

Апостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили. Кад су имали храну и одећу, они су били задовољни. Чак и кад се дешавало да нису имали ни храну ни одећу, они су били задовољни. Јер њихово задовољство није притицало споља него је извирало изнутра. Њихово задовољство није било тако јевтино као задовољство животињско, него скупље, много скупље и ређе.