Нације које не поштују очеве су осуђене на изумирање

АНДРЕЈ КОЧЕНОВ

НАЦИЈЕ КОЈЕ НЕ ПОШТУЈУ ОЧЕВЕ ОСУЂЕНЕ СУ НА ИЗУМИРАЊЕ

26. јула 2014 године у Владивостоку од Покровског Саборног Храма је почела сверуска акција: мототрка „Очеви Русије за многодетну породицу“, коју је организовао Фонд Андреја Првозваног (ФАП), Центар националне славе (ЦНС), сверуски програм „Светост материнства“ и сибирски клуб мотоциклиста Димитрија Донског уз подршку мотоклубова Русије. Акција је завршена 11. септембра у Москви молебаном у Храму Христа Спаситеља.

Маршрута је ишла кроз 6 федералних округа, 26 покрајина и областних градова и 24 епархије. Православни мотоциклисти су прешли више од 15.000 километара. Индиректно је у акцији учествовало више од 50.000 људи, а о њој је било обавештено око 25.000 људи. Вожња мотоцикала је претходила отварању Међународног форума „Многодетна породица и будућност човечанства“ који је одржан у главном граду Русије од 10-11 септембра...

О томе како православни мотоциклисти бране традиционалне породичне вредности пре трке говорио је руководилац клуба мотоциклиста Димитрија Донског, отац петоро деце, Андреј Коченов, који се налази на челу краснојарског филијала ФАП и ЦНС.

Руководилац Клуба сибирских мотоциклиста Димитрија Донског Андреј Коченов у дому-интернату за децу инвалиде у Кургану. Фото Вера Талајева.

 

- Андреј Јурјевич, какав је циљ мототрке ''Очеви Русије за многодетну породицу''? 

- Као што се говори у руској пословици, „ породица без оца је као кућа без крова “. Наш циљ је да привучемо пажњу друштва на тему одговорности очева као главне основе института породице, да пробудимо у друштвеном сазнању бригу о томе да данас очеви не представљају више главу породице, ауторитет за жену и децу. Трком по земљи у којој је безоцовштина постала норма и да као огроман ваљак може да удави нацију, ми хоћемо да подсетимо мушкарце да је бити отац смисао живота, то је огромна срећа и огромна одговорност за судбину своје деце, за то какви ће људи они постати. По речима оца Сергеја Рижова, духовника акције, наш задатак је да васпитамо праве мушкарце, главе породица, на које се можемо ослонити. Улога мушкарца и оца у руској породици захтева као никада пре веома велику пажњу. Она је већ одавно ударна вест. Према речима психолога 28% жена којима су они давали консултације су се одлучиле на абортус због тога што отац одбија да одговара за жену и за своје дете. Колико често ми чијемо из уста детета: „ Ја немам тату, никада га нисам видео “.

За мене је најтеже  погледати у очи деци коју су одбацили родитељи. Буде ми веома непријатно и стидим се за све одрасле, за такозваног лошег тату или маму. Зашто тако бива? Шта чека таквог човека? Какав ће бити кад порасте и шта му можемо рећи сада? Да ли је потребно дати деци много пажње да би она била срећна? Верујте ми, не тако много, као што неки сматрају. Просто их треба волети. Не постоје туђа деца. О томе мора да зна сваки одрастао човек који на свом путу среће оне којима су посебно потребна љубав и подршка.

- Како се родила идеја акције?

- Бавећи се реализацијом програма „ Светост материнства “ ми нисмо могли а да не дођемо до теме одговорности очева. То се десило на природан начин као што је тема о развоју породице. Све почиње од породице где се неприметно код човека поставља фундамент. Греше они који сматрају да је за васпитање нормалног човека потребан некакав посебан програм, много новца и времена. Наш лични животни пример је оно што је потребно нашој деци, управо то они наслеђују од нас.

 

Цела покољења у Русији су васпитале жене и то се мора променити. Са феминистичким друштвом нема будућности.

 

Данас многе девојке не могу да се удају, да нађу достојне мужеве, који ће преузети на себе одговорност за породицу, који неће одбацивати своју децу. Цела покољења у Русији су васпитале жене и то се мора променити. Са феминистичким друштвом нема будућности, зато што је многодетна породица могућа само уколико је потпуна.

- У чему се разликује прошлогодишња мототрка од садашње?

- Пре свега обимом и маршрутом. Ако смо током прве мото-трке по Сибиру и Уралу прошли 10 градова, сада наша маршрута пролази од Владивостока до Москве. Посетићемо војне делове руске армије и флоте, војне школе, кадетске корпусе, као и дечије домове, склоништа и поправне домове за малолетне. По могућности ћемо учествовати и на радничким, спортским, концертним и играчким конкурсима. У неформалној ситуацији ћемо разговарати са дечација, младићима и мушкарцима. „Мушки разговор“ ће бити о вредности улоге очева и одговорности за породицу, децу и Отаџбину. Међу учесницима ће бити познати мушкарци-очеви, у том смислу и Хероји Русије и Совјетског Савеза који су се остварили у професионалном и породичном животу, који су прошли школу мужества(храбрости), херојски, суров и тежак пут. Ти сусрети су посебно важни за дечаке који расту без очева. Они не виде пред собом пример достојног мушкарца и ретко ко од њих машта да буде налик на пилота, подморничара, рудара, космонаута који су за разлику од звезда са екрана престали да буду објекат пажње.

Протојереј Сергеј Рижов на богослужењу на којем су присуствовали мотоциклисти

 

- Реците ми, молим вас, о прошлогодишњој акцији

- Прошлогодишња мототрка је постала нека врста репетиције садашње сверуске акције. Прошле године смо прошли маршрутом Краснојарск-Кемерово-Новосибирск-Јурга-Томск-Омск- Тјумењ-Кургањ-Челабињск-Јекатеринбург. Акција је почела 1. јуна, на Међународни дан заштите деце, а завршила се 12. јуна, на Дан Русије. У сваком граду смо се трудили да учествујемо и у Божественој Литургији и у молебанима пред иконом „ 14.000 беба, убијених у Витлејему “, са делићима њихових моштију. Са иконом Светих Витлејемских мученика, заштитника беба убијених у стомаку, ми смо прошли цео пут. Мототрком ми говоримо „ НЕ “ аботрусима, позивамо све да се замисле над питањем: шта очекује државу која уништава своју децу, своју будућност? Наилазили смо и на подршку возача камиона далеких маршрута на бензинским пумпама и код других људи.

Мототрка је почела у Краснојарску молебаном у храму Јована Претече, одакле је отац Сергеј Рижов пратио колону до самог Јекатеринбурга.

 

Ујутру 2 јуна у Маријинску Камеровске области је почео снег, температура се спустила до -20⁰. Нас су врло гостопримљиво дочекали становници града међу којима је био председник Асоцијације мотоклубова Сибира, Андреј Григорјев из клуба „ Cerberus “. После молебана у Знаменском катедралном сабору града Кемерово имали смо сусрет са омладином у згради епархијалне управе.

Са иконом 14 000 беба убијених у Витлејему

 

- А који град вам је остао у најлепшем сећању?

- Посебно значење за програм „ Светост материнства “ има Јурга. Овде је саграђен јединствени храм, посвећен у част првих мученика за Христа – 14.000 беба, убијених у Витлејему. Настојник храма је јеромонах Сергеј Гимбатов. После акатиста светим Витлејемским мученицима, отац Георгиј Шљагин је испричао парохијанима о томе да је акција „ Очеви Русије за многодетну породицу “ крик очајања, изазван савременим стањем породице. Према његовим речима, чак и бајке и цртани филмови праве од деце било кога само не будуће маме и тате. Узгред, негде 10 км до Јурге видели смо банер „ Деца су наша будућност “, а на самом улазу у град нас је дочекало та сама „ будућност“- група деце на моторима. Јурга има око 82.000 становника. Два велика мотоциклистичка клуба сву бајкерску сезону активно организују разна дешавања и фестивале.

- Који градови најактивније сарађују са вама у сверуском програму „Светост материнства“?

- Томск активно ради на пројекту „ Ти ниси сама “ који је посвећен борби са демографском кризом. Последњих година у Русији је спашено више од 9.000 деце. Неки од њих ће ускоро поћи у школу. Они представљају највећу срећу за родитеље који без њих више не могу да замисле свој живот. У Томску су молебани светим Витлејемским мученицима обављени у Богојављенском катедралном сабору и Знаменском храму. Настојнику овога храма, протејеру Николају Јаскову смо поклонили икону светих Витлејемских беба-мученика, осликану специјално за овај храм  са делићима њихових светих моштију. Ради се о томе да  се парохијани храма заједно са главним акушером-гинекологом града Татјаном Анатољевној Чернобај воде акцију против абортуса. Они су долазили у Краснојарск да пренесу своја искуства у консултацији пре самог абортуса.

После молебана светим Витлејемским младенцима - мученицима у Богојављенском катедралном сабору

 

- Андреј Јурјевич, али једном мото-трком проблем абортуса не можете решити...

- Наравно. Због тога руководиоци програма „ Светост материнства “, на челу са вице-председником ФАП и ЦНС, Наталијом Викторовном Јакуњин, потписују споразуме са председницима региона и у оквиру тих споразума у области здравствене заштите води се акција о профилактици абортуса. Исти споразум је, на пример,  потписан са губернатором Омске области. У Омску смо после молебана у Успенском катедралном сабору као дар поклонили бисту Димитрија Донског, небеског Заштитника нашег мотоклуба ¹, митрополиту Омском и Таврическом Владимиру.

- Да ли су се за време мототрке дешавале ванредне ситуације?

- У Тјумену чланови мотоклуба „ Liferoad “ на челу са Владимиром Графом су вратили у трку наш покварени мотоцикл. Да би у будућем техника добро радила, пред молебаном у Свето-Тројицком мушком мaнастиру, архиепископ Тобољскиј и Тјуменскиј Димитрије ју је освештао. Узгред, управо је он рукоположио оца Сергеја Рижова после његовог завршетка Тобољске духовне семинарије. Тада отац није знао да ће имати 11 деце, а сада говори да је то највеће богатство и највећа срећа у његовом животу. А колико је домске деце лишено породице, лишено очинског васпитања! Припремајући прву акцију „Очеви Русије за многодетну породицу“ ми смо одлучили да прво посетимо дечије домове.

Мотоциклисти у дечијој болници

 

- А кога сте од деце запамтили?

- Добро се сећам Василија, симпатичног и веома радосног дечака, инвалида од рођења, његове необично добре очи и велико срце. Са својих десет година он је први пут сео на мотоцикл, о чему је одавно маштао, али је био уверен да му се машта неће остварити. Његовој срећи није било краја и нама нису биле потребне речи, ми смо се просто возили у круг око дечијег дома и нисмо желели да се зауставимо.

У Заураљу бајкери Кургана су нам организовали невероватан дочек. На пет разних места огроман број волонтера нас је бучно поздрављао држећи плакате „ Отац – то звучи поносно “. После молебана светим благоверним књажевима Петру и Февронији посетили смо кургањски дечији дом, испричали смо деци о акцији и провозали их на мотоциклима. У Јургамишком рејону становници села Кипељ су се клањали пред иконом светих Витлејемских беба, а деца из дечијег дома су се такође возила са нама, фотографисала се и пробала наше кожне јакне. Сећам се сусрета са децом из поправног дома за малолетнике.

- Да ли има и жена међу бајкерима?

- Наравно. У Чељабинску на сусрет са нама је дошла са својом млађом ћерком Ина Голованова, мајка троје деце. Она је рекла да љубав према мотоциклизму учвршћује њихову породицу, да је то начин живота њеног мужа и ње. Муж Ине је по занимању програмер. Деца, по њеним речима, имају довољно љубави и говорећи уопште њена деца се разликују од друге деце само што имају мотоцикл.

Уствари мотоциклисти су зрели мушкарци и многодетни очеви чији је циљ да сачувају генофонд Русије.

Отац Сергеј, настојник чељабинског Свето-Васиљевског храма, је рекао да неки људи због нечега схватају бајкере као ''анђеле пакла'' и питају се како је могућ савез покрета бајкера и хришћанства. Уствари мотоциклисти су зрели мушкарци и многодетни очеви чији је циљ да сачувају генофонд Русије. Иако председник чељабинског клуба „ Wings “, Андреј Бесмертниј, има само сина и ћерку, он сматра да у породици мора бити много деце.

Старт акције 2013 године. Фото Сергеј Рижов

 

- Где се завршила прошлогодишња мототрка?

- У Јекатеринбургу². Овде је као знак покајања у греху детоубиства саграђена јединствена у земљи Капела дечијих душа подигнута у част Витлејемских беба. Она се налази на територији храма Преображења Господњег, у коме смо ми разговарали са митрополитом Јекатеринбуршким и Верхотурским Кирилом. Дан пре нашег доласка у град је стигао и ковчег са деловима моштију светог кнеза Владимира, Крститеља Кијевске Русије. Наравно, ми смо се поклонили тој светињи. Представници локалних медија су показали велики интересе за акцију, питавши нас и оца Сергеја Рижкова о њеним плановима³.

Наравно тачка маршруте је био и Храм на крви, саграђен на месту убиства породице последњег руског императора и то није случајно. Свети царски мученици Николај II и Александра Фјодоровна су имали петоро деце. То јест то је била права православна породица.

Сматра се да је управо од убиства Помазаника Божијег и његове невине деце почео трећи светски рат- рат са нерођеним бебама. Абортуси су залили многе државе света крвљу, од које се без свеопштег покајања нећемо спасти.

- Сада у се  регионима Русије сакупљају потписи за слављење Дана Оца као општеруског празника

- Слажем се са тим. Због тога је идеја да се подржи одговорност очева сада врло потребна. Ми планирамо да пошаљемо писмо Владимиру Путину са молбом да се у Русији уведе (прославља) Дан Оца - општеруски празник који би привукао пажњу друштва на проблем одговорности очева. Сада се у регионима Русије сакупљају потписи за увођење тог празника. Књига потписа ће проћи кроз 25 градова и у септембу ће бити на столу Председника Русије као израз друштвеног мњења о неопходности увођења празника, кога можемо да обележавамо 25 октобра, на дан рођења светог благоверног књаза Димитрија Донског. Ми ћемо се обратити и Влади Русије са предлогом да следећу годину прогласи Годином Очева.

Америчка госпођица Дот изражавајући захвалност свом оцу, а кроз њега и свим брижним очевима, је била иницијатор увођења празника Дан оца, који се први пут обележио 19 јуна 1910 године у САД. Њена мајка је умрла при порођају, оставивши мужу на васпитање шесторо деце. Данас се Дан оца који се обично обележава треће недеље јуна званично празнује у око 50 држава света. У католичким земљама, као што су Шпанија и Италија, Дан оца је 19 марта, на дан светог Јосифа.

- У Русији Дан оца није званични празник, али у неким субјектима РФ он је утврђен као  регионални. Сваке године се прославља у Архангелској, Владимирској, Волгоградској, Вологодској, Магаданској, Уљановској области, у Алтајском крају, Републици Саха (Јакутија), и Јамало-Ненецком аутономном округу. У Москви је празновање Дана Оца први пут одржано 2012 године у Јекатеринском парку.

Константин Љесник. Фотографију је дао ресурсни центар „ Породица Димитрија Солунског “

 

Са иницијативом да се у Русији уведе Дан оца на Средњем Уралу је иступио инвалид у инвалидским колицима Константин Љесник, отац троје деце. Сазнавши да је у Јекатеринбургу у току скупљање потписа за подршку празника, Љесник је постао иницијатор оснивања Клуба одговорних очева. Идеја је била реализована уз подршку настојника храма села Косулино протојереја Александра Дубасова, оца петоро деце⁴. Узгред, тешко болесни отац, Константин Љесник, је сам васпитао четворо деце. Многодетни отац Константин Љесник сматра да су одговорни мушкарци достојни сопственог празника.

- А да ли сте ви из многодетне породице? Ко су ваши родитељи?

- Мој отац, Јуриј Васиљевич Коченов, је после хаварије у производњи у 30 година постао инвалид 1-е групе, остао је без ока. Годину дана је лежао парализован и прикован за болничку постељу, али је нашао у себи снагу и устао побеђујући бол. Скоро 30 година је радио на тешкој техници, тешким камионима и багерима, док није поставио сву децу на ноге. Мама, Љубов Фједоровна, са децом на рукама и младим мужем-инвалидом, док је могла, радила је пет послова, стално је нешто радила без одмора, остајући верном женом своме мужу. Уколико их ви упитате да ли су они срећни, они то питање неће разумети зато што смо њиховом срећом и смислом живота увек били и јесмо ми, петоро њихове деце. Ја сам срећан човек зато што су ми моји родитељи дали пример истините храбрости и хероизма. Они нису ратовали, нису чинили подвиге, нису добили некакве високе државне награде, нису заузимали висока места у друштву, никада нису имали новца, никакво богатство нису уштедели, нису путовали. Море су видели само на екрану телевизора. Знају само за једно место на земљи где су провели цео свој живот - Сибир. Они су просто радили и цео живот су без остатка давали и дају нам и до данас се бринући за нас. Мој отац је својим примером у мени формирао мушки карактер. Сада, осећајући одговорност пред својих петоро деце, ја се увек упоређујем са оцем и питам се јесам ли све учинио за децу и породицу, која сам им добра дао.

Јуриј Васиљевич и Љубов Фјодоровна Коченови. Фото Андреја Коченова.

 

- Али вас не брине само ваша породица, већ и руска породица као таква?

 

Породица мора да стекне Богом дан њен облик постојања - патријахални и многодетни. Нема другог пута.

 

- Да, ја све време хоћу да кажем: „ Очеви, хајте да погледамо у себе, и нека сваки од нас постави себи питање: да ли смо ми, као наши преци, заштита и ослонац за своје породице, своју децу?“.   Породица мора да стекне Богом дан њен облик постојања-патријахални и многодетни. Нема другог пута. И ако неко на Западу силази са ума, изврћући установљене Богом норме, нека то ради без нас. И Русија и руска породица имају свој пут! Ето чему је посвећена сверуска акција „Очеви Русије за многодетну породицу“, ево какве појмове ми уносимо у то, то је оно за шта се боримо! Ми ћемо обавезно победити! Улога оца у овој борби је главна. А народ који је изгубио очинску љубав, нације код којих нема поштовања оца су осуђене на изумирање, тачно као што  и породица у којој отац није заштитник, а син не поштује оца, није породица и није род.

- Набројте, молим вас, партнере данашње акције.

- Нас су подржали Руска Православна Црква, некомерцијална друштвена организација Ресурсни центар „ Породица Димитрија Солунског“, Министарство одбране РФ, Комитет ГД за питања породице, жена и деце, обједињења мотоциклиста Русије, ДОО „ Ромакс “, регионалне друштвене организације, омладински добровољни покрети. Акција је добила благослов Светог Патријарха Московског и целе Русије Кирила, као и подршку министра одбране Русије Сергеја Шојгу.

Крст који су положили мотоциклисти на месту будућег Храма

 

- Реците нешто о вашем мотоклубу

- Наш клуб се налази веома далеко од западних традиција бајкерског покрета, који је за мене лично сасвим стран јер неретко је то отворени бес (демон). Сећајући се и поштујући нашу велику историју, ми се поносимо тиме што наш клуб, јединствени у Русији, носи име светог књаза Димитрија Донског. Иако се за друштво руских мотоциклиста овакав назив сматра врло чудним и необичним, нечим новим. И хвала Богу! И то,наравно, није случајно, јер како назовеш брод тако ће он и запловити. Свети књаз Димитрије је поседовао све карактеристике правог руског човека са великим словом. Државник, заштитник своје земље, храбри војник који се на бојишту никада није крио иза леђа својих ратника, праведни владар кога је народ волео због честитости, простоте и отворености. И он је био веран муж и прекрасан отац 12 деце. У наше мутно време  то је достојни пример за угледање. Димитрије Донски је и покровитељ акције „ Очеви Русије за многодетну породицу “. У 25 катедралних сабора Русије ће се одржати молебани за срећу руске породице пред иконама светих благоверних књажева Димитрија Донског и Јевросиније Московске. По завршетку молебана глава региона или неко друго одговорно лице предаће учесницима акције заставу са грбом региона и са оваквим, на пример, натписом: „Очеви Тјуменске области за многодетну породицу“. Све заставе ћемо послати у Москву, у Државни Кремљевски дворац на Међународни форум “Многодетна породица и будућност човечанства“. Током трке биће постављени крстови на местима изградње будућих храмова и капела са именима Димитрија Донског и Јевросинје Московске, молитвеника за породице.

- Зашто се баш овим светитељима ви обраћате за помоћ?

- Понављам да ће мототрка бити у оквиру сверуског програма „ Светост материнства “, чији је руководилац вице-председник ФАП и ЦНС, Наталија Викторовна Јакуњина. Небески покровитељи програма су преподобна књегиња Јевросинија Московска и њен супруг-благоверни књаз Димитрије Донски. Свети супрузи су дали веома добар пример праве супружничке и родитељске љубави⁵.

Како је један од циљева мототрке заштита живота детета од тренутка зачетка, а једна од парола мотоциклиста је «Очеви Русије против абортуса » , покровитељи акције су постале свете Витлејемске бебе - заштитници деце, убијених у утроби мајке. Скоро се одржао велики крсни ход са иконом Витлејемских беба⁶.

 

 

- Андреј Јурјевич, зашто су се православни бајкери одлучили да се боре за поновно враћање породичних вредности у Русију?

- « Бајкер » је лепа реч. Она је постала свакодневна, али ја више волим да називам себе руским мотоциклистом. Ја волим бицикле, али немам времена да се просто само тако возим, и због тога мешам пријатно са корисним. Традиционални бајкерски клубови света и Русије су увек тежили ка независности и слободи, и то је добро. Али, сама слобода греха и слобода од греха су различите ствари! Шта ми хоћемо и каквом Господу ми служимо? За православног човека одговор је очевидан.

Руски мотоциклисти морају да имају своје традиције  и оне се, хвала Богу, и формирају у многим мотоклубовима Русије. Једној од таквих традиција мора бити и социјално служење људима, просто - добра дела милосрђа, која морају да помогну Отаџбини. Мотоциклисти су посебна сорта народа. Уверен сам - да смо се родили у Древној Руси, скоро сваки од нас могао би да буде добар војник само на коњу. Другим речима мотоциклисти су данас само трансформирани војник-коњаник. Потребно је имати посебне мушке квалитете да би се возило на мотору, уколико томе прилазимо озбиљно, а не само да седнемо на мотор и поломимо главу. И сама клупска униформа делимично подсећа на оклопе древног руског војника, чинећи свакога мушкарца муженственијим. Због тога смо и изабрали такав облик акције као што је мототрка. Ја ни једном нисам видео бајкера нетрадиционалне оријентације. А само то већ о многоме говори. Мотоциклист су нормални мушкарци који по правилу имају срећне и потпуне породице. Многодетност је могућа само у нормалној, званичној, чврстој и верујућој породици. Треба да схватимо да је наша будућност у нашим рукама. Ако ми, мушкарци, не преузмемо одговорност за жене и децу , Русије неће бити за 30 година.

- Сама акција садржи само мототрку или и нека друга дешавања?

- Мототрка ће бити најраспрострањеније дешавање акције «Очеви Русије за многодетну породицу». Она садржи и неколико сверуских конкурса: «Породица и будућност Русије» за новинаре федералних и регионалних медија РФ у номинацијама штампаних медија, радио, телевизије, интернет СМИ⁷; литерарни конкурс «Отац-Очинство-Отачаство (Отаџбина)», чији су радови победника ушли у истоимену књигу⁸; други ауторски конкурси⁹.

У Владивостоку, Јекатеринбургу, Пскову и Санкт-Петербургу на отвореним концертним местима одржавају се веома масовни културни догађаји, музички фестивали на којима учествују познати очеви и породични колективи, у том смислу имамо фестивал патриотске песме «Стабилна породица - стабилна држава». У многим градовима који се налазе на маршрути мототрке поделићемо више од милион флајера и буклета «Кодекс мушкарца и оца», «Бити и мушкарац и отац», организоваћемо омладинске акције «Ја сам за живот», «Цвеће Русије мамама», фестивале породичног биоскопа, сађење дрвећа у «Алеји очева». У плану су нам акције «Да ли си спреман да постанеш отац?», «Очеви, ви сте ослонац Русије». Детаљније о догађајима у сваком граду може се видети на сајтовима http://mkdd.ru/; http://kfcnsr.ru/ и на страницама друштвених мрежа.

- Шта ви очекујете од мототрке?

- Надам се да ћемо дати јак подстицај за озбиљан посао у решавању проблема који су везани за очинство. Током акције ћемо чути мишљења очева, њихову позицију за најосетљивије проблеме, покренућемо неколико важних законодавних иницијатива. Надамо се да ће ускоро Дан Оца постати општеруски празник. Позивамо све којима је блиска наша православна вера и култура да узму учешће у акцији «Очеви Русије за многодетну породицу». Пожелео бих свима да имају Божију помоћ у заштити породичних вредности.

Са Андрејем Коченовим разговарала је Ирина Ахундова

Фото из архива Краснојарског филијала ЦНС

30 јула 2014 године

[1] http://www.biletomsk.ru/news/society/31641_motoprobeg-ottsy-rossii-za-mnogodetnuyu-semyu-prosledoval-cherez-omsk/

[2] http://www.e1.ru/news/spool/news_id-389629.html

[3] См: ТК «Союз»: http://vk.com/video-52337699_165637445

[4] http://www.ural.aif.ru/society/1185816

[5] http://www.sm.cnsr.ru/ru/news/org/sem_ej_sil_na_rossiya/

[6] Крестный ход с иконой Вифлеемских младенцев прошел по городам и станицам Шахтинской епархии (http://www.sm.cnsr.ru/)

[7] http://www.cnsr.ru/projects.php

[8] http://kfcnsr.ru/konkursy/vserossijskij-literaturnyj-konkurs.html

[9] http://kfcnsr.ru/konkursy

Извор: Православие.ру

Превод: Душка Здравковић, Православна породица, мај 2015.