Протa Димитрије Смирнов: Човек не може истовремено да буде хришћанин и блудник

ПРОТА ДИМИТРИЈЕ СМИРНОВ

ЧОВЕК НЕ МОЖЕ ИСТОВРЕМЕНО ДА БУДЕ ХРИШЋАНИН И, ЖИВЕЋИ У ВАНБРАЧНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ - БЛУДНИК

Ствари срца и породице спадају у област деликатног. Људи који постављају таква питања не кажу увек како се зову, али ова тема занима многе људе. Замолили смо председника Патријарашке комисије за питања породице, заштиту мајки и деце, протојереја Димитрија Смирнова, да одговори на њих...

О ванбрачном животу и венчању

— Оче Димитрије једно од честих питања гласи: зашто је за венчање обавезна регистрација у општини?

— Зато што општина издаје доказ о томе да сте муж и жена. Раније, кад је Црква била државна, свештеник је сам регистровао брак. А данас су функције подељене: држава издаје извод из матичне књиге рођених, а црква венчава.

— А да ли је грех живети без регистрације? Чак и у љубави и слози?

— А зашто онда не отићи у општину? Обично је разлог један: да би људи лакше могли да се растану ако се нешто деси. Брак означава заједничку својину, заједничка права на имовину. То је одговорност. Ако је људи избегавају то значи да нису породица, већ само привремено живе заједно. «Данас ми одговара да живим с тобом, а сутра ћемо видети.»

— Да ли одбијате да причестите људе који живе у таквој заједници?

— Строго говорећи, овакав човек треба да изађе из храма после возгласа «Двери, двери!» По канонима он нема права да присуствује најважнијем делу литургије. Зато што чини блудни грех и самим тим је ван Цркве. Али данас га нико неће извести из храма, нека стоји. Али му се не може дозволити да се исповеди, да се миропомаже. Ако хоћеш да постанеш члан Цркве – поштуј правила. Човек не може истовремено да буде и блудник и хришћанин.

— А ако утаји да живи с неким невенчано?

— То је потпуно бесмислено. Па не долазите у храм зато што вас је неко натерао, већ због своје душе, код Бога, а не код свештеника. Бога не можеш да превариш. Ако је ваш савез чврст – ступите у брак и венчајте се. Ако није – престаните да блудничите. И онда ће вам бити отворен пут ка Цркви.

Шта се сме пре свадбе, а шта не

— Девојка пита: шта сме да дозволи веренику пре брака?

— Много тога: да води искрене разговоре, да пише стихове, да поклања цвеће, да пише песме, да стоји испод прозора, да се брине, да воли.

— А да се љуби?

— Боље не. Нека се мало стрпи.

— А ако моли, вуче на кауч, вређа се и прети да ће да оде?

— Треба му објаснити: «Мили, ја сам из другачије породице. Ако си ме заволео и ако ми нудиш брак, ја разматрам понуду. И ако пристанем одредићемо датум венчања. Али нисам нисам сигурна да ћу рећи «да», зато што ако почињеш од кревета, тешко да ћеш ми одговарати.»

— А ако он каже: још нисам спреман да се женим, али сам луд за тобом…

— Онда – збогом. И ако оде – хвала Богу.

— Али девојка га воли. И попушта надајући се да ће се односи касније средити.

— Узалудно се нада. Који глупак ће се оженити оном која му ионако припада? Годинама ће је правити будалом. Рећи ће да треба да уштеди новац за раскошну свадбу, да се обогати, да купи кућу… Јер, шта ће му проблеми? Поред је млада, лепа, волим је, и она мене воли, живимо заједно. Све је дивно! И биће тако док не сретнем у метроу другу коју ћу заволети још више…

О интмним стварима

— Да ли верујући брачни пар може да користи средства за контрацепцију?

— По црквеним правилима контрацепција је покушај убиства. И ако је ефикасно деловала, убиство је учињено. Управо тако.

— Али има ситуација кад људи нису у стању да гаје много деце – немају ни снаге, ни средстава…

— Ако православни супружници категорички не желе да имају више деце, имају један поуздан начин који није повезан с грехом – уздржње.

Треба ли се припремaти за породични живот

— Како човек да не погреши кад бира свог пара?

— Треба дуго, најмање годину дана, да упознаје човека с којим намерава да живи. Да му поставља питања: «Хоћемо ли имати иконе у кући?», «Да ли ћемо васпитавати децу у православној вери?» Или: «У који храм идеш?» И ако је одговор «Ни у један» – то је повод за размишљање да ли треба развијати познанство.

— Дешава се да муж солидно зарађује и да жели да види код куће домаћицу и мајку, а жена жели да и она гради каријеру…

— Треба унапред пажљиво осмотрити родитеље своје девојке: какви су односи, како живе. Људи често понављају родитељски модел понашања. Ако младић у глави има један пројекат, а девојка други, биће проблема у изградњи породице. Али је главно да треба да имају заједнички циљ.

— Какав? Свако жели срећу…

— Срећа је стање које се рађа у доброј породици. А циљ православне породице је изградња домаће цркве, где је муж – свештеник, жена је ђакон, односно његов помоћник, а деца су народ Божији који треба привести Христу.

— Младенци обично размишљају о другим стварима.

— Зато на три брака у Русији има два развода. Нестао је заједнички циљ, остале су индивидуалне жеље. Понекад врло једноставне: родила се привлачност – узимају се, охладили су се – развод. Улазе у брак да има «ко да пере». Или се удају да би у кући «мирисало на мушкарца». А онда се муче.

— Да ли породичном животу треба да претходи нека припрема?

— Треба читати духовне књиге о молитви, о самоконтроли, о покајању. И имати на уму да будућност није максимални комфор, већ служење ближњима.

Михаил Устјугов

Са руског: Марина Тодић

Извор: Православие.ру/Крестовски мост