Лик православне Жене

ЛИК ПРАВОСЛАВНЕ ЖЕНЕ

Нека за жену не постоји ништа драгоценије од њеног мужа, а за мужа нека не постоји ништа пожељније од његове жене. У томе је и чврстина живота свих нас, да би жена била једнодушна са мужем; на овоме се држи цео свет. - Светитељ Јован Златоусти

Лик православне Жене је једина опасна претња гламуру западног света. Сви други женски ликови пре или касније обавезно нестају, а православни лик Жене постоји већ две хиљаде година, зато што сама Мајка Божија стоји за њим. Место које припада жени је њена породица. То је њен олтар, њена светиња, циљна тачка свих њених напора. Са једне стране је то рутински, неприметни посао којим се сви служе и кога нико не цени, а са друге стране то је тачка света око које се све окреће. Жена-мајка, жена-домаћица, жена-вољена супруга - је биће које држи цео свет на свом длану...

Лик православне Жене...

Жена не сме да има грубе особине, већ мора имати „правилну“ слабост, благост, и посебно - нежност. Без нежности нема женствености. Творац је уложио у жену посебан брилијант и посебну лепоту - нежност.

Нежност, благост, топлина - то је све што је потребно сваком мушкарцу. Нежност највише од свега васпитава и преображава мушкарце у њиховим односима са супротним полом. Нежност жене преображава и узвишује мужа, чинећи га јачим и снисходљивим. Само нежна жена може бити велика жена.

Нежност жене се мора испољавати у свему: у благим речима, у топлим погледима, у добрим осмесима, у нежним загрљајима, у саосећању, у добрим помислима.

Нежни додири жене, нежни погледи жене су топлота и радост које је Господ послао са небеса преко Свог дивног и слабог саздања, жене, јаком мушкарцу, да он не би постао груб и равнодушан ка свему заиста прекрасном и савршеном, које је Бог створио на земљи.

О поштовању међу супрузима. Свети Пајсије Светогорац

Бог је све премудро распоредио. Мушкарцу је доделио једне особине, жени друге, да би му се повиновала. Јер ако би Бог дао такву храброст жени, онда породица не би могла да опстане.

У Епиру су причали причу о једној жени која је била страх и трепет у целом округу! Носила је дугачку белу кошуљу и за појасом је увек имала јатаган. Разбојници су је узели код себе! Замислите само-жена у разбојничкој банди! Једном је она дошла у забачено село које се налазило на неколико сати хода од њеног села да узме једног њиховог момка и ожени га са својом ћерком. Пошто је младић почео да се јогуни, она га је ухватила, ставила га на леђа и понела у своје село!

Овакви су случајеви ипак изузеци од правила. Пробај, позови жене у војску и састави од њих женску чету. А затим узми десетак дечкића у униформи извиђача и замоли их да их издалека извиде наше ратнице. Одмах ће сва чета збрисати! Помислиће да непријатељ напада!

Муж, говори Свето Писмо, „је глава жени“. то јест Бог је одредио да муж има власт над женом. Власт жене над мужем је вређање Бога. У почетку је Бог створио Адама који је рекао о жени: „Сада ето кост од мојих кости и тело од мог тела“. Жена, говори Јеванђеље, мора да се боји мужа - то јест мора да га поштује. А муж мора да воли жену. У љубави постоји поштовање. У поштовању постоји љубав. То што ја волим, ја истовремено и поштујем. То што ја поштујем, ја и волим. То јест љубав и поштовање нису различите ствари, већ једна.

Ипак људи беже од те Божије хармоније и не разумеју смисао јеванђелских речи. Тако муж нетачно тумачећи Јеванђеље говори жени: „Мораш да ме се бојиш!“ Баш је чудан човек, да се она тебе бојала, не би се ни удала за тебе! А неке жене говоре своје: „А зашто жена мора да се боји мужа? Не, тако нешто не могу да прихватим. Каква је то религија? Дискриминација!“ Али, погледај шта говори Свето Писмо: „Почетак премудрости је страх Господњи“. Страх Божији је поштовање ка Богу, побожност, духовна скромност. Тај страх те доводи до побожног  трепета, да је то нешто свето.

Та једнакост са мушкарцима ка којој теже неке жене, може бити оправдана само до одређене границе. Данас жене раде и учествују у гласању једнако као мушкарци. Због тога су се оне заразиле некаквим нездравим духом и мисле да су једнаке са мушкарцима (у свему).

Наравно, душе мушкараца и жена су једнаке. Али, ако муж не воли жену, а жена не поштује мужа, онда ће се у породици појавити неслога. У ранија времена се сматрало веома лошим ако се жена супростављала мужу. А сада се појавио нагли, распуштени дух. Како је тада било лепо! Био сам познаник једног пара. Мушкарац је био ниски неупадљиви човек, а жена-висока, стасита!

Она је сама лагано истоварала са кола 100 кг жита! Једном је један радник, такође веома стасит, почео да јој се удвара и она је ухвативши га бацила га неколико метара на страну, као шибицу! Али, да сте ви само видели какву је послушност та жена имала ка своме мужу, како га је само поштовала! На овај начин породица бива чврста, стабилна. А другачије и не би могла да опстане.

Извор: „Породица и брак“

Превод: Душка Здравковић, Православна породица, фебруар 2019.