ИБЕН ТРАНХОЛМ
...Још од шездесетих година двадесетог века, модерне мајке су подизале своје синове да буду као жене, намећући им женске вредности као што су прихватање кућних послова, учећи их да буду брижни, да имају разумевања и пажње и да се потчињавају свим женским прохтевима. То је произвело генерацију меких, несигурних мушкараца који су изгубили додир са својом мушком природом, идентитетом и снагом…
Након инцидената сексуалног напаствовања у Келну, у Немачкој, током прославе нове године које су извршиле муслиманске избеглице над немачким женама, феминистичка апологетика је стекла нову енергију у европским дебатама.
Стручњаци и политичари уверавају јавност да ће се од мушкараца избеглица који тренутно јуришају кроз капије Европе са Блиског Истока, Северне Африке и Централне Азије захтевати да науче да су западне жене независне и сексуално слободне. Такви аргументи су међутим очигледно преслаби да би имали икакав утицај на представнике мушке културе одређених избегличких група.
За те појединце, јаке европске жене су „лаке“ и лаке жртве; они имају поштовања само према јаким мушкарцима – а јаких мушкараца нема баш много на тлу Европе.
Недостатак мушкости у европској култури показује своје импотентно лице политичког и културног хаоса који ескалира заједно са растућом емиграцијом.
Уместо једностраног фокуса на наметање либералних феминистичких вредности муслиманским мушкарцима, можда би било много корисније за Европљане да размотре да ли би феминистички рат против мушкости могао бити главни узрок слабости Европске културе – овакве слабе и беспомоћне насупрот култури имиграната и избеглица. Иронија је у томе да тај вакуум који је феминизам створио – значи да жене постају жртве једне агресивне мушке културе.
Недавна анкета спроведена од стране Pew Research Centre показује да је број младих мушкараца у САД који желе да се ожене пао на најнижи икад забележени ниво.
УПОЗОРЕЊЕ: Видео може извазвати узнемиреност код неких особа, видео гледате на сопстеву одговорност
Амерички аутор Сузана Венкер (Suzanne Venker) тврди да је узрок томе свеобухватни културолошки утицај феминизма. Венкерова износи да мушкарци објашњавају свој недостатак жеље за женидбом запажањем да „жене више нису жене“ – феминизам је програмирао жене да виде мушкарца као непријатеља. Као резултат тога, мушкарци су проглашени вишком у пост-модерној Западној култури. Жени више није потребан мушкарац као онај ко је обезбеђује, као заштитник или као отац њене деце; анонимни донатор семена може обавити посао прављења бебе ако жена тако изабере.
Још од шездесетих година двадесетог века, модерне мајке су подизале своје синове да буду као жене, намећући им женске вредности као што су прихватање кућних послова, учећи их да буду брижни, да имају разумевања и пажње и да се потчињавају свим женским прохтевима. То је произвело генерацију меких, несигурних мушкараца који су изгубили додир са својом мушком природом, идентитетом и снагом.
Такође, данас пуно дечака одраста без оца у кући и они немају мушки узор понашања. Просечан модерни западни мушкарац је феминизиран, без знања и поседовања мушких врлина попут храбрости, одлучности, самопожртвованости, праведности, уздржљивости, самопоуздања, самодисциплине и части. Он нема осећај за право изражавање мушкости. Феминизам презире и одбацује те врлине и то је имало дубоко штетан утицај на европску културу – „злостављану жену“ онемоћалог континента.
Холанђани у мини-сукњама протестују против сексуалног насиља емиграната (Фото: Ruptly)
Масовна феминизација културе је имала главни утицај на политику. Владајућа идеологија западне либералне демократије је секуларни хуманизам који је изразито женски по свом карактеру. Политика, посебно када се примени на емигранте је мајчински загрљај доброте и претеране попустљивости. Може се то изразити и као наивност, слабост и снисходљивост. Док избегличка криза доживљава ерупцију и преплављује Европу, њени политички лидери – предвођени немачком канцеларком Ангелом Меркел – поступају као стидљиве коке носиље а не као јаки мушкарци одговорни за заштиту своје земље од инвазије.
Заиста, дански полицајци су виђени како се играју на аутопутевима са избегличком децом, уместо да раде свој посао и спроводе закон. Њих су медији величали као хероје. Они су се понашали као жене са меким срцима а не као мушкарци који су дужни да заштите своју земљу и владавину права.
Камила Пагила, (Camille Pagilla), самопрокламовани „феминистички дисидент“, је то овако описала у новинама Дејли Мејл (Daily Mail): „Целокупна данашња елита у финансијама, политици и тако даље, није служила војни рок, можда само њих неколико. То се више не сматра престижним. То је рецепт за катастрофу… Ти људи не размишљају на војнички начин, зато међу њима постоји илузија да су људи у основи добри, људи су у основи фини, ако смо љубазни и добронамерни према свима и они ће такође бити љубазни. Они дословце немају никакав доживљај зла или криминала.“ Према Пагили, резултати су свима очито видљиви у тренутној дисфункцији у Вашингтону где политичарима „недостају практичне вештине анализе и конструктивности.“
Конкретно, проблем је што европски политички лидери немају војно порекло, за разлику од лидера из прошлости попут Рузвелта, де Гола и Черчила. Из тог разлога им недостаје основно разумевање за одбрану своје културе, своје земље и њених изворних вредности. Они се понижавају и оправдавају, лаковерни су и брижни до тачке у којој њихова политика постаје озбиљно штетна за популацију коју би требало да штите.
Женски приступ прети да баци друштво у хаос и отворени колапс јер су владавина закона и његово спровођење потиснути у други план у односу на брижност, разумевање и укључење у друштво. Недостатак мушких врлина погађа друштво и политички систем. Недостатак мушких врлина је основни узрок проблема са емиграцијом.
Овај сукоб са исламом, који је култура у којој доминирају мушкарци, открива жалосне недостатке постмодерне феминистичке културе, која нема снагу да се одбрани од доминантно мушке културе. Брутално насиље над женама током дочека Нове Године у Келну застрашујуће нас подсећа на тај контраст; мушка агресија је стала на чврсто тло а женске вредности су беспомоћне и не могу да се одупру.
У овом тренутку, Европа личи на жену која дозвољава себи да буде претучена и злостављана од стране свог мужа. Попут многих злостављаних жена, она покушава да прикрије насиље свог мужа, да га оправда и враћа му се времена на време.
Истовремено, емиграција је неизбежна у глобализованом свету. Ако Европа жели да преживи доба масовних миграција, мора да се догоди мушка револуција. Та револуција ће бити једнако важна као и битка за женска права шездесетих година двадесетог века. Од животне важности за Западног мушкарца је да схвати ту потребу и започне изградњу социјалних, културних и политичких вредности заснованих на мушким врлинама, како би одбранио вредности на којима Европа почива.
Autor: Ибен Транхолм (Iben Thranholm)
О Аутору: Ибер Транхолм истражује политичке и друштвене догађаје са фокусом на њихов религиозни аспект, значај и моралне последице. Она је једна од најчитанијих данских колумниста у вези тих ствари. Транхолмова је бивши уредник и радио водитељ на данској радио-дифузној корпорацији (Danish Broadcasting Corporation – DR), где је правила програм религијских вести који је поставио нови стандард религијских анализа у редакцији. Интензивно је путовала по Средњем истоку, Италији, Сједињеним Државама и Русији ради обављања истраживања и интервјуа. Награђивана је за своја истраживања у данском медијском извештавању поводом верских питања.
Извор: rt.com
Фото: Getty images.com
Превод: Ненад Генералски, Православна породица, јануар 2016.
Небрига о деци је најтежи од свих грехова, у њему је крајњи степен зла.
Св. Теофан Затворник.
Највећа животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво.
Кад пропадне породица, пропашће и свет.
Св. Пајсије Светогорац.
Вера, поштење, послушност и трпљење, то је укратко био типик сваког србског дома.
Св. Владика Николај
МОЛИТВА ПРЕП. АНАТОЛИЈА ОПТИНСКОГ ЗА ИЗБАВЉЕЊЕ ОД АНТИХРИСТА
Избави ме, Господе, од обмана богомрског и злога антихриста, чији је долазак близу и заклони ме од замки његових у скривеној пустињи спасења Твога.
Дај ми, Господе, снагу и храброст чврстог исповедања Твога Светог Имена - да не одступим од Тебе због страха ђаволскога и да се не одрекнем Тебе - Спаситеља и Искупитеља мога, нити твоје Свете Цркве.
Но дај ми Господе плач и сузе због грехова мојих, и поштеди ме у часу Страшнога Суда Твојега. Амин.
"Дух сергијанског легализма и компромиса са духом овога света влада данас, посвуда у православној Цркви. Међутим, ми смо призвани да упркос овоме будемо војници Христови."
Отац Серафим Роуз
НОВА КЊИГА:
АРХИЕП. ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ -
ДУХОВНИК ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ
Блажена Пелагија Рјазанска: Житије и поуке
Наш видео канал:
Препоручујемо:

Календар за 2021. - 100 год. Руске Заграничне Цркве