НЕВИДЉИВА ОБИТЕЉКада је 1918. Дивјејевски манастир требало да се региструје као привредно друштво, део монахиња га је напустио. Остале су наставиле да врше своја послушањa, без обзира на притиске власти. 1927.год. Дивјејевски манастир је коначно затворен и неколико монахиња на челу са игуманијом Александром (Траковском), нашле су се у Мурому. Тако је настало „Муромско Дивјејево“. Монахиње су спасле од одузимања дивјејевске светиње: икону „Умилење“ и личне ствари преподобног Серафима Саровског. Оне су постале центар и стуб тајног монашког живота. Ма шта да су у свету радиле дивјејевске монахиње: као рачуновође, медицинске сестре, водичи, преводиоци, ма каква искушења да су морале да претрпе (хапшења, затворе, логоре), „оне су своју тугу сакриле негде дубоко-дубоко и живеле као и раније.
ЗАУСТАВИТИ ХИБРИДНУ АГРЕСИЈУ НАТО ЗЕМАЉА ПРОТИВ БЕЛОРУСИЈЕПоштовани читаоци, поводом догађања у братској нам Белорусији, преносимо неколико одличних аналитичких текстова са сајта "Балканска Геополитика", који бацају другачије светло на ове догађаје, од оног који се могу прочитати у водећим медијима...
ВЕРА ВЕЧНА, ВЕРА СЛАВНА! – ПОЈУ ТРИ НАЈВЕЋЕ УКРАЈИНСКЕ ЛАВРЕ: КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКА, ПОЧАЈЕВСКА И СВЈАТОГОРСКА
Поштовани читаоци, на Дан Крштења Русије (15/28.7.) монаси три највеће украјинске лавре, које су и једна од најсветијих места у читавом Православљу: Кијево-Печерска, Почајевска и Свјатогорска, отпевали су песму светог Владике Николаја „Вера вечна, вера славна“, која је јако популарна и у Русији и Украјини, и Белорусији. На жалост, код нас је св Владика Николај некако заборављен. Али зато су ту наша руска браћа да нас на то подсете... Погледајте!

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски