УСТАЛЕ И ДОСТОЈНЕ ВЛАДИКЕ АРСЕНИЈЕ НИШКИ И СИЛУАН АУСТРАЛИЈСКИ

АКО ПОВОРКА СРАМА ПРОЂЕ БИЧ БОЖИЈИ УДАРИЋЕ НАШ НАРОД!

Поштовани читаоци, прeносимо и обраћања преосвећених владика Арсенија Нишког и Силуана Аустралијског, поводом Поворке стида и срама нових гадаринских бесомученика, најављене за 4/17.9. у Београду. Послушајте његове беседе!

ВЛАДИКА НИКАНОР БАНАТСКИ

БАЦИЋУ АНАТЕМУ НА ОРГАНИЗАТОРЕ ПОВОРКЕ СРАМА!

Поштовани читаоци, прeносимо обраћање преосвећеног владике Никанора Банатског, поводом најављене Поворке стида и срама, за 4/17.9. у Београду. Овај наш врли архијереј учинио је оно што је светосавска Црква требало да учини још пре неколико година, када су почеле прве јавне промоције содомије на улицама Београда, и када су такве јавне личности уведене у Владу Србије - најавио је бацање анатеме на организаторе и учеснике Поворке срама. Будући да је и Влада Србије један од организатора ове срамне манифестације, као и Град Београд, њиховим одговорним лицима би ваљало да се замисле да ли заиста желе да учествују у томе. Јер није мала ствар бити проклет од Цркве, и то довека. Нарочито што и потомство, по правилу страда од тога... Довољно им је проклетство што учествују у томе, не треба им ваљда још и анатема? Послушајте његову исповедничку беседу!

Никола Милованчев

СПЦ у Македонији под ударом безакоња

...Духовни пастири и верници Српске православне цркве су у тој држави подвргнути шиканирању незамисливом у Европи 21. века: Православној охридској епископији, саставном делу Српске православне цркве није признато право на постојање, не дозвољава се њено регистровање. Република Северна Македонија не поштује одлуку Европског суда за људска права број 3532/07, донесену 2017. године а потврђену априла 2018. године од стране Великог Савета Европског суда за људска права. Политичке структуре Републике Северне Македоније крше елементарна људска права, крше пресуду Европског суда, чак и само право на постојање припадника Српске православне цркве у тој држави! До када, питамо се, ће европске институције да се праве глуве и слепе на то?...

Евсевије Петровић

Владика Николај о „македонском“ (и „црногорском“) питању, у две речи

Ова самозвана и самоодобрена црквена организација цепа јединство свога сопственог народа тиме што је организована по федералним државним јединицама које признају пет националности у Југославији, и то српску, хрватску, словеначку, црногорску и македонску! Зар и један српски свештеник може и сме признати ово цепање свога народа? Не може родољуб-свештеник, већ само издајник. Како може и један српски свештеник да призна географски назив – Црна Гора – за нацију? Јер када Србин из Црне Горе вели за себе да је Црногорац, то је исто као кад и онај из Војводине каже да је Војвођанин, или из Шумадије да је Шумадинац, из Босне Босанац, из Лике Личанин, из Херцеговине Херцеговац итд. Још је тежи случај са признањем „македонске народности“, што може да призна само неки суновраћени свештеник... - Св. Владика Николај

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Аутокефалија и недоумице

Ко се не радује када се у Цркви Христовој, нади човека и човечанства, деси помирење и праштање? Ко се не би радовао да Срби и њихова браћа из Македоније опет буду једно у чаши Тела и Крви Господње? Зар је могуће стављати примедбе на помирење? Ипак, после давања аутокефалности у Скопљу, на дан Светих Кирила и Методија, зачули су се гласови који кажу да ствар није обављена како треба. Пре свега, нико од свештеника и верника СПЦ није знао шта се збива, па је Бранимир Нешић на свом твитер налогу објавио:“Од политичара очекујеш да те обмањују и говоре полуистине, али не и од оних који треба да проповедају истину. Дакле, није Македонцима дата аутономија, већ аутокефалија, и то је велика разлика.“...

Милош Стојковић

Плач Старе Србије – како је „излечен“ македонски раскол

...Прећуткивање Скопља и Душановог завета директно је и кршење идеје водиље обједињавања свих Срба под скут Мајке Цркве као највеће заштите од однарођења Срба и гашења огњишта, а посебно на историјским српским просторима у којима је Немањићка епоха оставила најсјајније бисере српке цивилизације и културе, а чији смо сви ми чувари – кроз помињање и молитву. Душанов завет је свој почетак имао у Скопљу те 1346. године, а кроз бурне векове опстао и до 20. века у доба ослобођења и уједињења Срба и достојног наследника Немањића – витешког краља (тада регента) Александра I Караорђевића – Ујединитеља, који у свом указу од 17. јуна 1920. озакоњује уједињење Српске православне цркве речима: „Ми данас потврђујемо одлуку Св. Архијерејског Сабора Православне цркве… и проглашујемо васпостављање Српске Патријаршије, извршујући тако и други део Душановог завета”...