Учимо црквенословенски...
Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:
Владимир Димитријевић: Дејан Петар Златановић, заточник слободе златне
Владимир Димитријевић
Дејан Петар Златановић, заточник слободе златне
Режим човека са посебним потребама ( од којих је једна да стално буде жртва атентата ) опет хапси наводне атентаторе – који од оружја имају само слободну мисао и речи. Да чујемо професора др Дејана Мировића: “Издајник Александар Вучић је у свом делиријуму ухапсио моје пријатеље и патриоте Дејана Петра Златановића и Дамњана Кнежевића. Никакво кривично дело нити насиље нису они починили.“
Ту је и Бошко Обрадовић:“Хапшење новинара Дејана Златановића, уредника Србин инфо, Дамњана Кнежевића и других организатора синоћњег протеста, знак је слабости владајућег режима који жели да угуши истину о француско-немачком споразуму о признању лажне државе Косово. Тражим њихово хитно пуштање на слободу.“ Ту је и глас Ђорђа Вукадиновића:„Сувише смо често претходних година гледали безбројне режимске манипулације и лажне узбуне са разним „атентатима“ и „државним ударима“, да би се могла прогутати ова најновија патка. Али и независно од тога: Дејан Златановић није извршио никакво кривично дело и мора бити ослобођен.“
То је рекло и Удружење новинара Србије, а ту су и многи други гласови, међу којима се истиче глас Миодрага Зарковића, још једног витеза српског новинарства.
Морам и сам, по налогу савести, рећи своју реч о Златановићу, смелом и одлучном борцу за слободно новинарство у Србији. Ко га зна, зна га као човека који већ годинама у условима окупације води борбу да се у овој земљи чује реч која не припада окупационом медијском систему. Где год је побуна за правду и истину у Србији, ту је и Златановић. Свугде и свагда – против коронократске полицијске државе, против тровача из Рио Тинта, против хоминтерновско – гејстаповског режима, и увек за Косово и Метохију у Србији. На улици, са народом, у нади да нисмо пали и поражени.
Златановић је оличење новинарске честитости у часу кад огроман број лажних новинара за бедне паре и роштиљ – привилегије подржава режим српске пропасти, на чијем челу се налази хуманоид маскиран у патриоту. Ти новинари, који сваки дан причају исту лаж ( најбољи је хуманоид на власти, највидовитији, најјачи, најлепши, има ли таквог „ у свијет“?) нанели су, трбуха својих ради, огромну штету овом народу и држави, и то им никад неће бити заборављено. А Дејан, који је, својом српском вером, у исти мах и прави светосавски и светолазаревски Петар ( Стена) никад није престао да говори истину и пламса за правду, без које нема Завета и Слободе.
Такви бране Косово и Метохију.
Али, не бринимо – Косово и Метохија су Света Земља, коју Бог брани и чува. Косово и Метохија су Јерусалим и Света Гора, и непријатељ их неће отети – осим ако није крај света. Као што и Русија не може бити побеђена, осим ако није крај света. А ако је крај света, онда ће Бог допустити антихристу и његовим хордама да три и по године владају на земљи, и тада ће доћи у сили и слави Својој да суди и заувек раздвоји добро од зла. Тада треба бити на страни Бога Правде, Коме пева српска химна.
Дејан Петар Златановић је, већ сада, на страни Бога српске химне, а на чијој страни је хуманоид маскиран у патриоту нека он сам размишља, без обзира на орден Светог Саве који је, сад је сасвим очито, добио за лаж и превару маскиране у патриотизам.
Брате Дејане, остани и даље Петар српске борбе!
С Тобом смо!
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски