Учимо црквенословенски...

Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:

molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

Литија на недељу Православља 2022

Објављено 12 март 2022

Litija2021 2

ЛИТИЈА НА НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА 2022.
ОД СВЕТОТРОЈИЧКЕ ЦРКВЕ У ЗЕМУНУ ДО ЦРКВЕ СВ. МАРКА У 14.

КРСНИ ХОД – молитвени ход, је молитва у покретној цркви где је сам небески свод купола. Крсни ход- литије  су  Православни Хришћани  чинили увек и свуда када је било потребно. Посебно је значајно да се молитвени ход верног народа и свештенства чини током страшних катастрофа, националних сукоба,  у време ратова, када непријатељ напада, када се појаве разорне смртоносне болести, заразе, пандемије, итд. Кад се узда у Господа и свим срцем  воли Господ Бог, народ и сва Његова творевина, онда верни Богу чине и Крсни ход!!! ОРГАНИЗАТОРИ: ПОКРЕТ СВЕТОСАВЉЕ, КРСТОНОСЦИ И САВЕЗ ПРАВОСЛАВНИХ ЖЕНА Видимо се у КРСНОМ ХОДУ 28.2./13. марта у 14ч. испред Светотројичине цркве у Земуну да достојно прославимо Недељу ПОБЕДЕ ПРАВОСЛАВЉА.

 

 krsni-hod-22

 Погледајте како је то изгледало раније...

                                                                

ЛИТИЈА ПОРОДИЧНОГ ЈЕДИНСТВА 2021.

 фОТО: Наталија Наташа, https://www.facebook.com/100002884814172/posts/3951448628294592/

 

 Litija2021 3

Litija2021 7

Litija2021 8

Litija2021 9

Litija2021 2

Litija2021 4

Litija2021 10

Litija2021 11

Litija2021 12

Litija2021 13

Litija2021 14

Litija2021 15

 

Litija2021 17

Litija2021 18

Litija2021 19

 

Litija2021 21

Litija2021 22

 

Litija2021 25

Litija2021 23

Крај и Богу слава!

 

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски