ПРОФ.ДР ДЕЈАН МИРОВИЋ
Александар Вучић је 27. фебруара 2023. године де јуре признао "Косово". Изјавом датом око 20. 15 часова по српском времену након састанка са Куртијем, Борељом и Лајчаком да пристаје на " имплементацију" француско-немачког плана, он је то недвосмислено урадио јер је основ тог плана, јасно и директно - признање територијалног интегритета Косова (више пута се истиче у тексту). Територијални интегритет је основно начело међународног јавног права,изнад права на самоопредељење и гарантовано је у Повељи УН ( уставу међународне заједнице) и Завршном акту КЕБС који гарантује неповредивост граница у Европи.
Вучићева изјава о прихватању „имплементације“ француско - немачког плана је сада званичан став Србије, односно од вечери 27. фебруара обавезује Србију према члану 7 Бечке конвенције о уговорном праву и пресуди Сталног суда међународне правде у случају Ихелен када је Норвешка изгубила Гренланд због сличне изјаве њеног министра иностраних послова. Минимализовање овог чина, медијске доскочице типа “рекао је али није потписао“ и „прво ЗСО па онда све остало“и слична надриправна тумачења која треба да сакрију опортунизам у супростављању као и саучешништво у издаји, су већ виђени након Бриселског и Вашингтонског споразума који су имали катастрофалне последице у пракси.Оваква надриправна тумачења демантује Борељева изјава дата после Вучића да су се“ Курти и Вучић сложили око текста плана“.
Вучићева изјава од 27. фебруара о прихватању имплементације француско-немачког плана , није само кривично дело велеиздаје из члана 306 КЗ већ и задњи чин државног удара који је он започео 2013. закључивањем Бриселског споразума.Упркос члану 123 Устава,Закону о закључивању међународних уговора и Закону о спољним пословима ,Вучића нико никада није овластио да преговара о француско-немачком плану ,ни влада ни Народна скупштина.,Он план није чак ни обелоданио Народној скупштини 2 -3 фебруара.
Такође у складу са општеприхваћеном дефиницијом Ханса Келзена свако мењање устава ван утрђене процедуре ( у Србији 2/3 већина у Народној скупштини и већина на референдуму ) је државни удар посебно када се ради о тако значајно промени као што је одрицање од 15 % територије.Зато је обавезујућа изјава Вучића о прихватању територијалног интегритета Косова или имплементације француско-немачког плана, не само велеиздаја већ и државни удар и означава црни дан у српској историји.
Да би апсурд и национална срамота били још већи, Вучић је ово урадио не због претњи санкцијама и ратом већ због личних разлога који су јасни свакоме ко прати транскрипте са суђења банди Беливука. Хапшења и физичка тортура над противницима француско-немачког плана као у случају Дејана Петра Златановића и Дамњана Кнежевића 15 фебруара као и забрана демонстрација против француско-немачког плана 24 фебруара, само показују да је постојао умишљај код Александра Вучића уочи извршења кривичних дела велеиздаје и државног удара почињењених 27. фебруара у Бриселу.
Проф.др Дејан Мировић
(НСПМ)
http://www.nspm.rs/hronika/dejan-mirovic-aleksandar-vucic-je-27.-februara-u-20-i-15-casova-de-jure-priznao-kosovo-njegova-izjava-o-prihvatanju-implementacije-francusko-nemackog-plana-je-sada-zvanican-stav-srbije.html?alphabet=c#yvComment280626

"ЕВРОПСКИ ПРЕДЛОГ СПОРАЗУМА О НОРМАЛИЗАЦИЈИ ОДНОСА ИЗМЕЂУ КОСОВА И СРБИЈЕ"
Дијалог Београда и Приштине: Предлог ЕУ – Споразум о нормализацији односа између Косова и Србије
Уговорне стране,
Свесни своје одговорности за очување мира,
Посвећени доприносу плодоносној регионалној сарадњи и безбедности у Европи и превазилажењу наслеђа прошлости,
Свесни да су неповредивост граница и поштовање територијалног интегритета и суверенитета и заштита националних мањина основни услов за мир,
Полазећи од историјских чињеница и не доводећи у питање различита гледишта Страна о основним питањима, укључујући и статусна питања,
У жељи да створе услове за сарадњу између Страна у корист народа,
Договорили су се како следи:
Члан 1
Странке ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на бази једнаких права.
Обе стране ће међусобно признати релевантна документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, таблице возила и царинске печате.
Члан 2
Обе стране ће се руководити сврхом и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење и заштити људских права и недискриминације.
Члан 3
У складу са Повељом Уједињених нација, стране ће све међусобне спорове решавати само мирним средствима и уздржаће се од претње или употребе силе.
Члан 4
Странке полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународној сфери или деловати у њено име.
Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.
Члан 5
Обе стране ће подржати њихове тежње да постану чланице Европске уније.
Члан 6
Иако овај основни споразум представља важан корак у нормализацији, обе стране ће наставити процес дијалога који води ЕУ новим замахом, што ће довести до правно обавезујућег, свеобухватног споразума за нормализацију односа.
Стране су сагласне да ће у будућности продубљивати сарадњу у областима привреде, науке и технологије, саобраћаја и повезаности, односа у правосуђу и провођењу закона, поште и телекомуникација, здравства, културе, вере, спорта, заштите животне средине, несталих лица. и друге области. слично кроз постизање конкретних споразума
Члан 7
Обострано се залаже за постизање конкретних аранжмана, у складу са релевантним инструментима Савета Европе и коришћењем постојећих европских искустава, како би се обезбедио одговарајући ниво самоуправе за српску заједницу на Косову и могућност пружања услуга на Косову. Косово. неке специфичне области, укључујући могућност финансијске помоћи Србије и директне канале комуникације између српске заједнице и Владе Косова.
Странке ће формализовати статус Српске православне цркве на Косову и обезбедити висок ниво заштите српског верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европским моделима.
Члан 8
Странке ће разменити сталне мисије. Они ће се налазити у седишту дотичне владе.
Практична питања у вези са распоређивањем мисија биће обрађена посебно.
Члан 9
Обострано је констатована посвећеност ЕУ и других донатора да креирају посебан пакет финансијске помоћи за заједничке пројекте странака за економски развој, повезаност, зелену транзицију и друге кључне области.
Члан 10
Стране ће успоставити заједничку комисију, којом ће председавати ЕУ, која ће пратити спровођење овог споразума.
Обе стране потврђују своје обавезе за спровођење свих претходних споразума.
Члан 11
Обе стране се обавезују да ће поштовати Мапа пута за имплементацију приложену овом споразуму.
(eeas.europa.eu)

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски