Царски дани у Јекатеринбуршкој Митрополији (фото, видео)

ЦАРСКИ ДАНИ У ЈЕКАТЕРИНБУРШКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

Ових дана Руска Православна Црква, руски ходочасници и православни широм васељене обележавају покајно-радосне''Царске дане''.

 

 

 

           30. априла 1918 године, воз у коме се налазила заточена Царска породица, стигао је у Јекатеринбург. Овде су царски заточеници бољшевика били предани у руке ''Уралсовјета'' и смештени у дому Ипатјева. Св. Царска породица је провела у свом последњем земном боравишту 78 дана.

Ове године, на путу доласка св. Царских Мученика у уралску престоницу, савршен је чин обележавања три храма у част Пресвете Богородице. Тај догађај се одиграо на пролеће, у време доласка Сверуског крсног хода ''Под звездом Богородице'' у Јекатеринбуршку епархију.

А уочи 3./16. јула, хиљаде житеља и гостију Јекатеринбурга прошли су Крсним ходом по градским улицама, у спомен на 95 година од дана дана Цареубиства, идући путем  доласка св.Царске породице у уралску престоницу.

            Молитвени ход, предвођен јерарсима Руске Православне Цркве, после молебна је кренуо са старе железничке станице, где је положен камен за храм у част иконе Божије Мајке ''Валамска''.

Уз пут се Крсном ходу присаједињавало мноштво житеља и ходочасника који су дошли да овде одпразнују Царске дане. Заједно са њима су ишли су и крстоходци, који су прешли пут дугачак неколико хиљада километара из Петрограда, учесници многодневних молитвених ходова из Перма, Тобољска и других градова. Долазак су возглављивале литијске заставе и иконе угодника Божијих донешене на уралску земљу из целе Русије.

Даље се Крсни ход зауставио на још два места где су положени камени за изградњу храма у част иконе Мајке Божије ''Порт-Артурске'' и ''Державне'', у чији ће темељ бити уграђени и камени који имају неке везе са животом св. Царске породице, нпр. камен из Пскова са места одречења св. цара Николаја од престола или камен из Царског села, где се цар молио. На том месту био је савршен Архијерејски молебан.

Затим се многољудна поворка упутила ка Храму на Крви, око кога се са сваким часом увећавала количина ходочасника који су стизали на вечерњу службу. Храм на Крви поздравио је долазак Крсног хода звоњавом звона.

            4./17.7. Божанствену Литургију на месту убиства св. Царске породице, заједно са митрополитом Кирилом, служило је још 6 архијереја и око 150 свештенослужитеља. На ту Литургију из Ташкента је специјално допутовао бивши архијереј Јекатеринбуршке епархије, митрополит Викентије. Литургију су служили у посебном шатору за ту намену, како би што више људи могло да се истовремено моли.

               Ради причешћа Часним Даровима, свештеници су изнели неколико десетина сасуда. Причешћивали су народ како на два спрата Храма на Крви, тако и на улици.

             Одмах после Литургије, архијереји, свештеници и верни народ су кренули молитвеним (крсним) ходом – литијом до Ганине Јаме, где су бољшевици уништавали остатке Царских Страстотрпаца (Мученика). По разним проценама, у литији је учествовало од 50.000 до 200.000 људи.

   

            Река људи који су учествовали у покајном Крсном ходу протегао са неколико километара. Сам пут од Храма на Крви до манастира Светих Царских Мученика износи 21км.

Извор: Добротворни фонд Ника, Јекатеринбурша епархија, Православни ТВ канал Сојуз, приредила Православнаја породица

http://nika-fond.ru/%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%8F%D1%82%D0%B8%D1%8F/

http://ekaterinburg-eparhia.ru/index.php/component/content/article/9-news/148-tsarskie-dni-i-krestnyj-khod-v-noch-s-16-na-17-iyulya

http://tv-soyuz.ru/programms/at903