О браку и породичном животу (3)

СВЕТА ЦАРИЦА АЛЕКСАНДРА

О БРАКУ И ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ (3)

Неке жене размишљају само о романтичним идеалима и занемарују своје свакодневне обавезе и тиме не учвршћују своју породичну срећу. Често се дешава да је узрок уништене најснажније љубави: неред, немар и лоше вођење домаћинства.

 

- - -

Жена је обдарена саосећањем, деликатношћу и способношћу да инспирише. Ово чини да она постаје у извесном смислу Христов посланик с мисијом да олакша људске патње и тугу.

- - -

Главна обавеза сваке жене је уређење и вођење домаћинства. Она мора бити великодушна и доброг срца. Жена чије срце не дотиче призор несреће, која не жури да помогне кад је то у њеној моћи лишена је једног од главних женских квалитета, који чине основу женске природе. Права жена дели с мужем бреме његових брига. Ма шта да се мужу догоди у току дана када он долази у свој дом мора доспети у атмосферу љубави.

Други пријатељи га могу изневерити, али женина оданост мора бити постојана. Кад наступа мрак и незгоде опкољавају мужа одане женине очи га гледају као звезде наде које сијају у тами. Кад је потиштен њен осмех му помаже да поново нађе снагу, као што сунчев зрак диже погнути цвет.

- - -

С благословом тихим Неба

Анђели нам слећу

Када, онемевши од туге,

Душа пати.

- - -

Ако је снага мушкарца у знању снага жене је у благости. Небо увек благосиља дом жене која живи ради добра. Одана жена има потпуно поверење у мужа. Она од њега ништа не крије. Не слуша речи усхићености других мушкараца које не може њему да исприча.

Она му поверава свако своје осећање, наду и жељу, сваку радост или муку. Када се осећа разочараном или увређеном она може да доживи искушење да о својој патњи исприча блиским пријатељима. Нема ничег погубнијег како по њене сопствене интересе тако ни попоновно успостављање мира и среће у њеном дому. Недаће на које се жали другима остају као незацељене ране. Мудра жена никоме неће поверити своју тајну несрећу осим своме господару, јер једино он стрпљењем и љубављу може да изглади све размирице и несугласице.

Љубав у жени открива много тога што не виде очи са стране. На њене недостатке она баца вео и преображава чак и њене најпростије црте.

- - -

Исто онолико колико са временом проведеним у раду и бригама нестаје привлачност физичке лепоте све више и више мора да сија душевна лепота долазећи на смену изгубљеној привлачности. Жена увек пре свега мора да се стара о томе да се свиђа мужу, а не још неком. Кад су сами она мора да изгледа још боље, а не да запостави свој изглед зато што је нико више не види. Уместо да буде живахна и привлачнаа у друштву, акад остане сама да падне у меланхолију и ћути, жена мора да остане весела и привлачна и кад остаје насамо с мужем у свом тихом дому. И муж и жена морају једно другом да дају све најбоље од себе. Њена ватрена заинтересованост за све његове послове и њен мудри савет по било ком питању дају мужу снагу за испуњавање његових свакодневних обавеза и чине га храбрим за сваку битку. А мудрост и снагу који су јој потребни за испуњавање светих обавеза супруге жена може да нађе само у обраћању Богу.

- - -

Нема ничег снажнијег од осећања које нас обузима када на рукама држимо своју децу. Њихова беспомоћност дира у нашим срцима племените струне. За нас је њихова невиност снага, која нас чисти. Кад је у кући новорођенче брак као да се поново рађа. Дете зближава брачни пар као никад раније. У срцима родитеља оживљавају струне које су дотада ћутале. Пред младе родитеље постављају се нови циљеви, појављују се нове жеље.

Живот одмах добија нови и дубљи смисао.

Њиховим рукама је поверено свето бреме, бесмртни живот који они треба да сачувају и ово у родитељима изазива осећање одговорности, тера их да се замисле. “Ја”више није центар света. Они имају нови циљ ради којег треба живети, циљ који је довољно велик да испуни цео њихов живот.

 

“Деца су апостоли Бога,

Које нам дан за даном

Он шаље да би нам говорила

О љубави, миру и нади!”

 

Наравно, с децом се појављује маса брига и напора, и због тога има људи који напојаву деце гледају као на несрећу. Међутим, тако на децу гледају само хладни егоисти.

- - -

Ах, у шта би се свет претворио за нас

Када би деца из њега нестала,

Потпуна би празнина била иза нас,

А пред нас би само сенка смрти стала.

Од каквог је лишће значаја за дрво?

И светлост и ваздух преко њега,

У слатки нежни сок претвара се прво,

И у стабло иде хранећи га.

Као лишће у том гају,

Овоме су свету деца; њиховим очима

Ми гледамо на лепоту,

Коју небеса нам дају.

 

Велика је ствар преузети на себе одговорност за ове нежне младе животе, који светмогу обогатити лепотом, радошћу и снагом, али који лако могу и да се упропасте; великоје дело неговати их, формирати њихов карактер – ево о чему треба да размишљаш кад уређујеш свој дом. То мора бити дом у којем ће деца расти ради истинитог и племенитог живота, ради Бога.

 - - -

 Никаква блага света не могу човеку да замене губитак блага, које се ни са чим неможе упоредити – његове рођене деце. Нешто Бог даје често, а нешто само једном.

 Пролазе и поново се враћају годишња доба, цвета ново цвеће, али младост никад недолази два пута. Само једном се даје детињство са свим његовим могућностима. Оно што можете да учините да бисте га улепшали чините брзо.

 

-Наставиће се -