Учимо црквенословенски...

Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:

molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

Торжество Православија: Низ јерараха одбио да потпише документа на Критском сабору

Објављено 30 јун 2016
kritsaborНИЗ УЧЕСНИКА КРИТСКОГ САБОРА ЈЕ ОДБИО ДА ПОТПИШЕ ДОКУМЕНТА

Грчки медији су саопштили да је неколико јерарха одбило да потпише документа по завршетку рада «Светог и Великог Сабора», преноси портал Agionoros.ru.

Међу онима који нису потписали текст «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света», који је изазвао најоштрију полемику, у грчким медијима се наводе митрополити Лимасолски Атанасије, Морфски Неофит, Амафунтски Николај, Лидарски Епифаније, Напуљски Порфирије (Кипарска Православна Црква), Бачки епископ Иринеј (Српска Православна Црква) и Невпактски митропополит Јеротеј (Грчка Православна Црква). Последњи је изразио своје неслагање с текстовима «Мисија Православне Цркве у савременом свету» и «Тајна брака и препреке за њу».

kritsabor

Раније је саопштено да је међу онима који су одбили да потпишу текст «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» био Константинопољски митрополит Василије, али је владика јавно демантовао ове публикације. Остали јерарси за сада нису потврдили и нису оповргли одбијање да потпишу саборна документа. Изузетак представља Морфски митрополит Неофит који је на званичном сајту своје епархије потврдио да је одбио да потпише текст «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света».

У декларацији упућеној учесницима на Критском Сабору документ је окарактерисао као «догматски нејасан» и назвао га је плодом «дипломатских компромиса». Навевши низ цитата преподобних Пајсија Светогорца и Порфирија Кавсокалвита, стараца Софронија (Сахарова) и Јакова (Цаликиса) и других савремених подвижника владика је истакао да се документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» разилази с њиховим учењем и да недовољно јасно говори о томе да је Православна Црква једини носилац пуноће истине.

Занимљиво је да публикација усвојених документа на званичном сајту сабора не дозвољава да се тачно схвати да ли је овај или онај његов учесник потписао конкретан документ или не. Испод сваког документа објављеног у електронском виду налазе се имена свих без изузетка чланова делегације, што наводи на мисао да су сви потписници докумената. Међутим, горе наведене информације то демантују. Скенирани потписи докумената, као и они сами, у сваком од формата који се користе у раду медија, нису приказани.

Оригинали потписа нису приказани ни на једном ресурсу у медијима где су објављена усвојена документа. Ова чињеница сама по себи ствара веома двосмислену ситуацију.

Атина, 29. јун 2016. г.

Са руског Марина Тодић

29 / 06 / 2016

http://www.pravoslavie.ru/srpska/94154.htm

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски