Учимо црквенословенски...

Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:

molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

Још три митрополита Грчке Цркве не учествују у „Великом сабору“

Објављено 15 март 2016
grckacrkvaЈОШ ТРИ МИТРОПОЛИТА ГРЧКЕ ЦРКВЕ НЕ УЧЕСТВУЈУ У ''ВЕЛИКОМ СВЕТОМ САБОРУ''

Након Симеона, митрополита Нове Смирне, још три митрополита Грчке Православне Цркве су одбила чланство у делегацији ГПЦ која треба да учествује на „Свеправославном сабору“ на грчком острву Крит.

 

Подсетимо се на разлоге митрополита Симеона да не учествује на планираном сабору:

„Не може се сматрати Свеправославним онај сабор на коме не учествују сви епископи, већ само поглавари Помесних Цркава, макар и са импозантним делегацијама“, - пише митрополит Симеон.

„Смањивањем броја епископа који учествују на Сабору, умањује се и ауторитет Сабора, и он се не може сматрати Светим и Великим Сабором“, - наставио је он.

Преосвећени такође указује да је немогуће да право гласа немају епископи, већ само Цркве – што је догађај који је у супротности са Православљем, коме је својствена демократија.  Предстојећи Сабор неопходно је окарактерисати ка „проширени представнички Синкасис-Сабрање поглавара и јерархије“. Митрополит Симеон је критиковао докуменат „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“, указујући на замршеност његове терминологије и појмова, као и његову неприхватљивост.

Од учешћа у делегацији Грчке Цркве за „Свеправославни сабор“ одустали су: митрополит фтиотидски г. Николај, због неслагања са начином избора представника, и митрополити манијски Хризостом и кесарианијски Данило, из разлога сопствене савести. Оштар и негативан однос према учешћу на сабору има митрополит пирејски Серафим. Поменути митрополити су с правом изразили свој став према форми учешћа на „Свеправославном сабору“: „Ми нисмо марионете“.

grckacrkva

На последњем заседању Светог Синода Грчке Православне Цркве биле су изречене и критичке примедбе на два документа „Свеправославног сабора“ – „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“ и „Мисија Православне Цркве у савременом свету“. Митрополит киринијски је нагласио да се стиче утисак да „ми признајемо постојање других цркава“. Он је даље скренуо пажњу на чињеницу да је употреба неких термина у време дијалога – једна ствар, али да је нешто сасвим друго када се исти користе у документима глобалног значаја, који треба да се сматрају за „свете“.

Говорећи о истом документу, митрополит месогејски Николај је приметио да је у њему садржан „двоструки смисао, што изазива забуну“. „То је неразумно, али још увек је могуће излечење“, - рекао је митрополит Николај, указујући да докуменат „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“ тежи да изједначи Православну Цркву са осталим хришћанима, тврдећи да је Православна Црква „Једна, Света и Саборна...“, истовремено говорећи о неопходности постојања других хрришћана.

Осим тога, поводом документа о „Мисији Православне Цркве...“, митрополит Николај је указао на то да се у њему не помиње унијатство, док је у савременом свету неопходно „потврђивати веру, а не Цркву као институцију“. „У току су прогони“, и људи имају потпуно право да знају шта се догађа – да је вера прогоњена.

„Крећемо се ка уједињавању раздељених и раздељивању уједињених“, - рекао је митрополит кифирски г. Серафим.

Према истим изворима, није искључено да ће после Васкрса бити сазвано ново заседање Светог Синода Грчке Цркве, ради разматрања одобрених докумената за „Свеправославни сабор“, на које је дато мноштво примедби и алтернативних предлога.

Редакција „Православног Апологета“ по материјалу са: http://orthodoxia.info/

Превод и приређивање: „Борба за веру“

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски