Победа у Великом отаџбинском рату - Божије чудо

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: ПОБЕДА У ВЕЛИКОМ ОТАЏБИНСКОМ РАТУ – ТО ЈЕ БОЖИЈЕ ЧУДО

„Несумњиво је да се тај дан, 6. мај 1945. године, Божијом вољом поклопио са Васкрсом и да је од стране целог нашег народа био доживљен као Дан победе“, – истакао је Свјатјејши Патријарх Кирил у својој беседи након богослужења на дан празновања Светог великомученика Георгија Победоносца 6. маја 2015. г. на Поклоној гори.

„Знамо и то да је 9. маја била потписана капитулација Немачке. Ниједан народ није на олтар победе принео 27 милиона живота. И данас се тих 27 милиона обраћа небесима за правду када неко покушава да украде њихов подвиг и њихову победу. Ми никада нећемо заборавити да је управо наш народ сломио кичму страшном непријатељу, пред којим је устукнула цела Западна Европа и који је био сломљен само захваљујући храбрости и жртвама 27 милиона људи, иако нас је вишеструко превазилазио по војној снази, организацији и међународној подршци“.

„Победа у Великом отаџбинском рату – то је Божије чудо. Довољно је замислити да је буквално на само неколико километара од места где ми стојимо био непријатељ и да није успео да уђе у Москву. Исти онај непријатељ који је покорио сву Европу и који је био савршено наоружан и обучен! Наравно, ми се поклањамо пред подвигом наших војника и целог народа који је стао у заштиту Москве и читаве Русије. Са људске тачке гледишта, немогуће је до краја објаснити ту победу. И Црква, која гледа на историју човечанства кроз призму религиозне перцепције живота, сведочи о томе да је победа у Великом отаџбинском рату била чудо Божије. Међутим, чуда се никад не дешавају тек тако. Никада се то чудо не би догодило да нису милиони људских живота дати за победу, да се цео наш народ није напрегао, дајући последње атоме снаге како би победио непријатеља. И милошћу Божијом ми смо га победили.

И уопште није случајно што je рат завршeн на Васкрс и на празник Светог великомученика и Победоносца Георгија. Како предивно ми тог светитеља називамо, не само великомучеником већ и Победоносцем, оним који доноси победу. Не само зато што је он извојевао победу над злом, победу над својим мучитељима почетком 4. века, будући мучен по наредби цара Диоклецијана, последњег римског цара који је прогонио хришћане, већ и због тога што се за његово име везују многе победе. И предивно је што се на грбу Москве налази његов лик.

Верујемо да се и победа у Великом отаџбинском рату самим тим десила његовим молитвама за многострадални народ наш, који је током прве половине 20. века прошао страшним путевима крвопролића, грађанских сукоба, револуција и ратова. Народ који је тако брижно чувао веру, ту веру је наизглед потпуно изгубио, и требало се препустити тим опаким громовима рата, како би православна вера на тренутак васкрсла у срцима људи. Многи војници су ишли у бој са именом Божијим. Колико њих је у униформи носило 90-и Псалам, који су пажљиво ушивале у војничке блузе њихове мајке, жене и сестре! Наш народ је побеђивао молитвом и вером. И ту жртву, и ту молитву Господ није могао одбити, и невидљиво је Георгије Победоносац на свом белом коњу заједно са нашом војском ушао у побеђени Берлин.

И сваки пут када ми обављамо богослужење у овом храму на Поклоној гори, која је толико повезана са нашим победама – и 1812. г. над Наполеоном, и 1945. г. над другим освајачима – ми се посебно молимо Господу и Светом великомученику Георгију да не напусте нашу отаџбину, и да наш народ никада не напусти веру отаца, већ да, ослањајући се на њу, узраста духовно и постане непобедив“ – нагласио је Свјатјејши Патријарх.

Са руског Наташа Јефтић

Извор: Православие.ру