...Осећајући и знајући да једина постојећа Православна Црква у Украјини, на челу са митрополитом кијевским Онуфријем, храбро и смирено носи свој крст и са надом узлази на Христову и своју Голготу, уверени смо да ће Распети и Васкрсли Господ – због дубоке вере, праштања и љубави према свима, па и према непријатељима по њиховом сопственом избору – дати снаге Својој Цркви да издржи сва страдања која треба и мора да поднесе. Истовремено подижемо свој вапијући глас против ужасне неправде, против државног терора над Црквом у Украјини који „вапије на небо”. Надамо се да ће Цркве и верске заједнице, као и институције и организације којима је стало до мира, правде и каквог-таквог поретка у свету, осудити флагрантно кршење верских права и слобода у Украјини...
Украјинска Православна Црква је, као што је општепознато, једина канонска и законита Православна Црква у Украјини, а уједно и највећа верска организација у тој земљи. Она је призната од свих Православних Цркава у свету, као и од свих инославних Цркава и конфесија, док неканонску, расколничку структуру која, иако назива себе Православном Црквом Украјине, нема ни најосновније атрибуте црквености, признају само четири Православне Цркве, које по броју својих верника чине веома мали проценат у православној васељени. Наравно, и кад би бројчана несразмера била у корист неканонске структуре, тојест на уштрб канонске Цркве, то у онтолошкој равни не би изменило ништа: Црква је Црква, а илегална парасинагога може постати Црква искључиво кроз покајање и канонску процедуру, никако нечијим потезом пера.
Украјинска Православна Црква није никаква „зараћена страна” него жива и делатна Црква Божја у јединству вере и литургијском општењу са Руском Православном Црквом и Православним Црквама уопште. Ратове, праведне и неправедне, воде државе, а не Цркве. Чудовишног је карактера и сâм третман неке Цркве као непријатеља због чињенице да припадници трагично сукобљених страна, уколико су верници, јесу верници једне те исте Цркве. Црква је увек за мир, стално се моли за мир и чини све што може да непријатељство и мржњу међу људима и народима замене пријатељство и љубав. Црква не дели људе на „своје” и „туђе”, „домаће” и „странце”; она се труди да, у име Бога Који је Љубав, воли све и пастирски брине о спасењу душâ и животâ свих којима су братска љубав и помоћ потребне.
Најбољи пример таквог става и понашања даје нам Украјинска Православна Црква – њен првојерарх, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, њен епископат, свештенство, монаштво и верни народ. Због тога Српска Православна Црква са дубоком забринутошћу, тугом и састрадалном братском љубављу гледа „трпљење светих” (Откр. 14, 12; ср. 1, 9) у Украјини, гледа притиске, насиље и прогоне које актуелна украјинска власт врши против канонске Цркве, а тиме и против већине властитих грађана, с обзиром на чињеницу да је реч о највећој верској заједници у земљи. Прогони су кулминирали управо последњих дана насилним отимањем храмова у корист псеудоцрквене расколничке структуре, која има статус својеобразне „државне Цркве” и неформалне инквизиције. Најављен је и предстојећи врхунац терора, верна реприза совјетског гоњења Цркве – изгон двеста педесет монаха и више стотина професорâ и студената теологије из Кијево-печерске лавре, вековног духовног изворишта и средишта Свете Русије (Святая Русь), крстионице источнословенског хришћанства и Православља у савременој Украјини, Русији и Белорусији.
Кијево-печерска лавра са својим светињама није само символ и центар православне Украјине и, шире, „рускога света” (ма како ко тумачио тај термин) него и непресушни живоносни извор духовности васцелога Православља. Штавише, духовно и културно благо Лавре јесте изузетно важан и свима видљив елеменат не само украјинске и сверуске него и светске културне баштине. У светлу ових чињеница, одлука садашњег државног руководства Украјине да митрополита Онуфрија, монашко братство и духовну академију протера из Лавре није друго до синоним ужасавајућег државног терора над Црквом, као и најгрубљег кршења њених основних права, верске слободе и слободе савести уопште. Понашање украјинског државног руководства сведочи да је његов стварни – вероватно и крајњи – циљ брисање историјског памћења и свих трагова изворног Православља у Украјини да би се изменио кôд и историјски идентитет који је Црква мукотрпно изграђивала и чувала у току векова, од светога кнеза Владимира до данас.
Осећајући и знајући да једина постојећа Православна Црква у Украјини, на челу са митрополитом кијевским Онуфријем, храбро и смирено носи свој крст и са надом узлази на Христову и своју Голготу, уверени смо да ће Распети и Васкрсли Господ – због дубоке вере, праштања и љубави према свима, па и према непријатељима по њиховом сопственом избору – дати снаге Својој Цркви да издржи сва страдања која треба и мора да поднесе. Истовремено подижемо свој вапијући глас против ужасне неправде, против државног терора над Црквом у Украјини који „вапије на небо”. Надамо се да ће Цркве и верске заједнице, као и институције и организације којима је стало до мира, правде и каквог-таквог поретка у свету, осудити флагрантно кршење верских права и слобода у Украјини.
Молећи се усрдно Господу за прекид братоубилачког рата у Украјини и за што скорије успостављање благословеног мира у њој, са вером, надом и љубављу ишчекујемо тријумф Крста и Васкрсења Христовога над силама таме, зла и смрти. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје славимо.
Патријарх српски Порфирије,
председник Светог Архијерејског Синода
https://spc.rs/saopstenje-za-javnost-povodom-drzavnog-terora-nad-ukrajinskom-pravoslavnom-crkvom/
Поштовани премијеру,
Пишемо Вам у име многих забринутих православних верника широм Аустралије, поводом отвореног прогона и гажења верских слобода и људских права које се, пред нашим очима, дешава у Светоуспенској Кијево-Печерској лаври, иначе познатој као Кијевско-Печерски манастир у Кијеву, Украјина.
Монасима овог древног манастира, који, као и њихови претходници, вековима пре њих, живе у монашкој самоћи и молитви, државне власти у Кијеву наложиле су да до 29. марта ове године напусте манастир Доње Лавре. Братство, као и остатак Украјинске православне цркве (УПЦ), широм Украјине, прогоњено је од стране државе само зато јер је остало лојално канонском поретку и устројству Свете Православне Цркве.
Разлог овог прогона лежи у томе што УПЦ одбија да се покори политици и постане део државно наметнуте националистичке творевине познате под именом „Православна црква Украјине“.
Прогон монаштва поменуте Лавре је заправо део националистичког пожара политички запаљеног и распириваног од стране украјинске владе у Кијеву. У речима игумана братства, Његовог Високопреосвештенства Митрополита Павла, ослушкујемо вапај монаштва ове Лавре: "Дошли смо у Лавру да свој живот посветимо служењу Богу, молитви, народу. Молимо се за нашу државу, па, стога, молимо и данас, у овим тешким временима, да нас Господ заштити. Ми смо грађани Украјине , и молимо властодршце да се не мешају у послове Цркве. Не тражимо заштиту, већ тражимо само једно: спровођење закона државе. Зато, још једном, тражимо и преклињемо: Оставите монахе у манастиру на миру и пружите им прилику да остваре своју основну мисију – молитву!"
Напомињемо да власти у Кијеву и међународне владе прикривају тежак положај монаштва. Стога, апелујем на Вас, премијера наше демократске и суверене државе Аустралије, да урадите праву ствар и захтевате од власти у Украјини да поштују и бране демократска права, верске слободе и слободе савести, посебно у односу на монаштво у Украјини, Кијеву, Кијево-Печерској лаври и Украјинској Православној Цркви.
С поштовањем,
+Силуан
Епископ аустрталијско-новозеландски
Српске Православне Цркве
Владика зворничко-тузлански Фотије обратио се писмом генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу у којем апелује на заштиту свештенства, монаштва и пастве Украјинске православне цркве и њених светиња, саопштила је Епархија зворничко-тузланска.
"Напомињемо да је монасима Кијевско-печерске лавре у Кијеву наложено од стране државних власти у Кијеву да до 29. марта напусте своју светињу. Од господина Гутереша се очекује да стане у одбрану права и достојанства канонске Украјинске православне цркве и њених прогоњених монаха", наводи се у саопштењу епархије.
Још двојица архијереја Српске православне цркве претходно су позвала државне власти земаља у којима служе као епископи да стану у заштиту верских права свештенства, монаштва и верника Украјинске православне цркве. Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан и владика горњокарловачки Герасим послали су писма премијерима Аустралије, односно Хрватске којима је упућен апел да обавесте међународну јавност о притисцима којима је изложена канонска УПЦ.
Владика Герасим у писму хрватском премијеру Андреју Пленковићу навео је да се у Украјини данас систематски одузимају храмови УПЦ, забрањују богослужења и обреди, као и да се води општа антицрквена пропагандна кампања. Обраћајући се аустралијском премијеру, митрополит Силуан навео је да власти у Кијеву и међународне владе прикривају тежак положај монаштва.
"Стога, апелујем на Вас, премијера наше демократске и суверене државе Аустралије, да урадите праву ствар и захтевате од власти у Украјини да поштују и бране демократска права, верске слободе и слободе савести, посебно у односу на монаштво у Украјини, Кијеву, Кијевско-печерској лаври и Украјинској православној цркви", навео је митрополит Силуан.
https://rt.rs/news/24912-fotije-pisao-guteresu-da-zastiti-upc/
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски