
СРПСКА И РУСКА ЦРКВА ОБЕЛЕЖАВАЈУ ВЕК ОД СМРТИ РОМАНОВИХ
Српска православна црква и подворје Руске цркве у Београду ће са благословом Патријрха Српског Иринеја, у уторак и среду, 17. и 18. јула, обележити стогодишњица смрти руске царске породице Романов. Данас, са почетком у 9:00 часова, Патријарх ће служити Свету архијерејску Литургију у Руској Цркви на Ташмајдану у Светотројичком Храму, одакле ће после тога кренути Литија до споменика Цару Николају II у улици Краља Милана, где ће бити одржан молебан, најавио је старешина подворја Руске цркве у Београду протојереј – ставрофор Виталиј Тарасјев.
Обележавање века од смрти великог пријатеља српског народа почеће светом архијерејском литургијом коју ће у осам часова у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану служити патријарх српски Иринеј уз саслужење свештенства Подворја Московске патријаршије.
Према плану свечаности, централним београдским улицама проћи ће свечана литија, која ће, предвођена патријархом, свештенством и високим делегацијама Србије и Русије, почети у 11 часова на Ташмајдану. Поворка ће се кретати Булеваром краља Александра, Тргом Николе Пашића и Улицом краља Милана и зауставити код споменика цару Николају Романову, где ће бити одржана краћа молитва и беседа патријарха Иринеја.
У среду у 12:00 часова у ректорату Београдског универзитета предавање о личности Цара Николаја и о његовим везама са Србијом и српским народом, одржаће архимандрит Михајло Биковић, настојатељ Манастира Јовања , проф. др Зоран Мирковић са Правног факултета и политиколог и историча рдр Борис Милосављевић .
Предавање је отворено за јавност и организатори позивају све заинтересоване грађане да се у среду, 18. Јула у 12:00 часова у што већем броју окупе у ректорату Београдског универзитета.
Српска православна црква, како је данас рекао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије и главни и одговорни уредник Телевизије „Храм“, има много разлога да се увек сећа Царске породице Романов и Светог лика Цара Николаја.
„Када су савезници мало затајили у допремању онога што је било најелементарније за опстанак српског народа који је прошао албанску голготу, Цар Николај их је подсетио на обевезе које имају као савезници према српској држави и српском народу“ подсетио је прота Стојадин Павловић, и додао да је и владика Николај који је био савременик цара Николаја знао и подсећао да су руски народ и руска држава због Србије ушли у Велики рат.
„Народ може да буде дужан народу али оно чиме је руски народ задужио српски народ више је од формалних дуговања. То је љубав која никад не нестаје и која се никада не може надоместити ничим другим већ само љубављу.Зато је Српска православна црква увек уз оне људе који желе да заблагодаре за све те пријатељске односе које су имали руски и српски народ, руска и српска држава и наравно руска и српска православна црква.“, рекао је он.
Учешћем у овом значајном јубилеју, у његовој молитвеној прослави,поручио је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић , „шаљемо и јасну поруку свима онима који се у ово време налазе у некој недоумици, где на коју страну треба да се окрене окрене Србија и где једино можемо потражити спас у овим тешким временима за српски народ“.
Taнјуг, Новости


Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски