Учимо црквенословенски...
Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:
Мирослав Вујанић: Благодатни умор
МИРОСЛАВ ВУЈАНИЋ
БЛАГОДАТНИ УМОР
Село нуди многе благодети. Тако на селу имамо разне благодатне плодове и дарове. То су домаће воће и поврће, затим имамо благодетну свежу и пријатну воду, имамо благодетни мир, цвркут птица, и много што шта још. Но оно што је изузетно важно за човека, његово духовно и телесно здравље јесте благодетни умор. Да, и умор може бити изузетно благодетан и надасве користан. У граду послови као и сам живот су тако устројени да се човек најпре и највише умара психички. У граду чак и физички посао услед оног 'бити или не бити' постаје психички оптерећујући. На селу то није случај.
На сеоским пословима глава је мирна, мозак неоптерећен, умор је само физички. А физички умор се лако 'лечи'. Из физичког умора јавља се психичку мир. На селу, где год да се окренеш, хтео не хтео, чека те неки благодетни посао. Просто животно окружење те тера на то. И док су у граду људи просто натерани да раде многе послове који и немају баш неки смисао нити достојанство људско, сеоски послови имају дубок смисао. А зашто је то тако!? Зато што сваки сеоски посао има дубок смисао и везаност за живот јер скоро сваки сеоски посао јесте у директној вези и функцији подражавања живота, било да се ради о гајењу биљака, о узгоју животиња, о сусрету са природом.
Још кад је све окупано молитвом, трпљењем и љубављу, живот на селу ти дође као одмор, поготово у данашње време лудо.
Зато браћо Срби похитајте по живот у србска села да би сте одморили и душе и тела!
Фото аутора.
Пише: Мирослав Вујанић, Православна породица, август 2020.
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски