Учимо црквенословенски...

Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:

molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

Представљање књиге ''Житија св. Саве и св. Симеона'' у Убу

Објављено 18 октобар 2016
knjigasvsavaЖИТИЈА СВЕТОГ СИМЕОНА И СВЕТОГ САВЕ

ПНХЗ СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ у УБУ организује промоцију књиге "ЖИТИЈА СВЕТОГ СИМЕОНА И СВЕТОГ САВЕ" у четвртак, 27. ОКТОБРА 2016. са почетком у 19 часова. О новом издању ове посебне књиге говориће: МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ, приређивач. ДОБРО НАМ ДОШЛИ!!!

Господин Мирослав Павловић, приређивач књиге "Житија Св. Саве и Св. Симеона", рођен је 1971. године у Горњем Милановцу. До 1975. год. живео је у селу Гукош код Љига, да би се преселио у Смедерево и тамо живео до 2004. када се поново враћа да живи у свом родном селу, где живи и данас, са женом Светланом и двоје деце Стефаном и Милицом.

Најзначајнији део свог живота, што се тиче самог уласка у свет књиге, г. Мирослав почео је упознавши др Ратибора Ђурђевића, власника издавачке куће „Ихтус – Хришћанска књига“, почетком 1998. год.. Др Ратибор Ђурђевић, клинички психолог, повратник из Америке, оставља неизбрисиви траг у животу г. Мирослава, преко кога даље развија сарадњу са манастирима и парохијским храмовима. Захваљујући др Ратибору и његовим писаним делима, г. Мирослав изграђује критички осврт ка идеологији савременог доба.

Од посете манастира Сланци и Студенице почиње са својим првим духовним корацима, да би негде 2000. год., како и сам сажето наводи у својој биографији, духовно „прогледао“ код јеромонаха Симеона у манастиру Рукумија. Свакако, један од битних момената у току духовног узрастања г. Мирослава било је и познанство блаженопочившег игумана студеничког, архимандрита Јулијана, некадашњег духовника покојног патријарха српског Павла. Радећи на дистрибуцији књига манастира Рукумија, за око 15 година обилази велики број српских манастира, а самим тим упознаје наше српско монаштво, духовне старце (Јулијана, Тадеја, Петра Хиландарца) , "велике и добре духовнике, са којима сам у већини и данас у живом контакту."

"Велики сам љубитељ светоотачке литературе, посебно житија српских светих, како писаних руком Преподобног Јустина Ћелијског, тако и преводе са оригиналних, или бар најстаријих доступних средњовековних рукописа. Мишљења сам да ми Срби треба у свему да тражимо узоре код наших Светих Немањића и Светих Лазаревића, осталих светих Срба, наших савременика, Светог владике Николаја и Аве Јустина, а посебно из житија Светог Симеона и Св. Саве и списа које је написао Св. Сава. Тим поводом и дођох на идеју да приредим поменуту књигу, назначену у наслову." - истиче г. Мирослав!

knjigasvsava

Године 1924. Српска књижевна задруга је објавила књигу под насловом „Старе српске биографије“ која садржи први превод са оригиналних српских рукописа из 13. века на савремени српски језик, у којој су три житија: Житије Светог Симеона од Светог Саве, Житије Светог Симеона од Светог краља Стефана Првовенчаног и Житије Светог Саве од монаха Теодосија. Житија је превео професор старословенског језика на Богословском факултету у Београду Миливоје Башић. У новој књизи „Житија Светог Симеона и Светог Саве“ су прузета житија из поменуте књиге, без професоровог „Објашњења“(предговора) на 22 странице.

Књига има посебну вредност баш због тога што је квалитетно преведена са аутентичних средњовековних рукописа житија, од којих су два света писца - Свети Сава и Свети краљ Стефан Првовенчани.

Издавач књиге је наш најстарији манастир у СПЦ који је посвећен Светом Сави Српском, фрушкогорски манастир Кувеждин који је настао у 16. веку, а суиздавач је издавачак кућа "Аз Буки" из Крагујевца, позната као сарадник и велика подршка ПНХЗ у Крагујевцу. Књига је штампана са благословом његовог преосвештенства Епископа сремског Господина Василија.

Најаву припремио:

Милош Рафаиловић

Извор: http://www.crkvaub.rs/onama/hriscanska_zajednica

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски