Митр. Филарет Вознесенски: Рече безумник у срцу своме: нема Бога

МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

БЕСЕДА НА РЕЧИ: ''РЕЧЕ БЕЗУМЕЦ В СЕРДЦЕ СВОЕМ: НЕСТЬ БОГ ''*¹

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Хтео бих да обратим вашу пажњу на почетак псалма који су читали често на овим суботњим и недељним свеноћним бденијима. Псалам који почиње речима: ''Рече безумец в сердце своем: несть Бог" (то јест: рече безумник у срцу своме: нема Бога). Наравно, ми не можемо а да одмах, успут, не приметимо да је то најбоља оцена оних који, разбојнички преотевши власт у нашој несрећној Отаџбини, већ неколико десетина година заредом, муче духовно и физички многострадални Руски народ.

Они се труде да се представе као да су од почетка света, као закониту, као нормалну власт али слово Божије, као што видите, давно их је оценило: ''Рече безумник у срцу своме: нема Бога''. Али, као што знате, та власт је не само атеистичка већ и богоборна, тако да јој тим пре одговарају те речи, то одређење псалмопојца и, самим тиме као страшна чињеница се пред целим светом показује то - да нашом Отаџбином управљају безумници, јер: ''Рече безумник у срцу своме: нема Бога''. Онај који у своме срцу каже: ''нема Бога'' – тај је безумник.

Истина, када ми гледамо богоборце, то су они, чини се, безумници у неком мало другачијем смислу.  Јер они су просто, како се каже, скренули, код њих у глави уопште није све у реду. Или они у души верују у Бога и зато се са Њим боре или, ако они у Њега не верују али се ипак боре са Њим, онда су они сумашедши, то јест – безумници. То је свакоме јасно. Зашто се борити са Богом ако он не постоји? Ја ћу бити смешан ако почнем да уништавам нешто што уопште не постоји. Тако и овде. Атеиста – то је једно, то је безумник у духовном смислу. А богоборац, ако он тврди да је атеиста, онда је он, понављам, просто психички ненормалан човек. А ако није – онда лаже када говори да не верује у Бога јер ако би он заиста мислио да Бога нема, онда се са Њим не би ни борио.

Али даље, погледајте, у том псалму се говори: "Рече безумец в сердце своем: несть Бог. Растлеша и омерзишася в начинаниях..." Растлеша. Тление – то је трулеж, распад. Дакле они који граде своју ужасну комунистичку (данас ЕУ - прим.прев.) Вавилонску кулу – они се распадају и труде се да разруше своју земљу. "Растлеша и омерзишася в начинаниях", то јест сва та њихова дела којима се они тако хвале, којима се размећу, које се труде да ставе пред очи свом осталом  човечанству – све је то греховно. Они се огадише у делима својим. На жалост, у наше време има исувише људи који су ''стидно равнодушни према добру и злу''. Зато - хладнокрво и спокојно и са интересовањем гледају на та њихова такозвана достигнућа, мрска по речима псалма. Зато што, ма како богато украшена и лепа да се чине, она исходе оданде где је трулеж, мрзост и распад.

Ми то заборављамо! Светитељ Теофан Затворник, говорећи о томе како хришћанин треба да се одвраћа од свега што га саблажњава на грех, каже: ''Ако човек мрзи другог човека, њему је мрско све што му напомиње тог човека, све у вези са њим.'' То је свакоме јасно. Али зашто код такозваних православних руских људи не изазива одвраћање и одбацивање, оно што долази оданде? На свему oноме што је тамо је – Каинов печат.

Тамо су – или страдалници, уистину верна чада Цркве која носе небивало тешки крст моралних страдања и небивалих изругивања над вером, или управо они на којима је тај Каинов печат. И све што отуда долази, неизбежно носи на себи тај печат. Никада отуда ништа не долази просто тако: они увек прате своје циљеве. Они су подобни ономе како је говорио светитељ Атанасије Велики о злом духу. Када је апостол Павле почео своју проповед  у граду Филипима, онда је једна служавка која је била ђавоимана, ишла за апостолима и викала, наизглед истину: ''Ови људи су слуге Бога Вишњега и објављују нам пут спасења!''.

Али ипак апостол Павле није прихватио то сведочанство, узнегодовао је и рекао злом духу: ''Умукни и изађи из ње! Заповедам ти именом Господа Исуса Христа!'' И он је изашао. Зашто апостол није прихватио то сведочанство, иако је изгледало као да говори истину? ''Зато, говори свети Атанасије Велики, што бес има свој зли циљ. Он хоће да задобије поверење људи, да му људи поверују, а затим да им постепено подметне своју злу неистину.'' Тако и код оних који тамо стварају тај живот, код оних који ''распадоше и згадише се у делима својим''**. Од њих не долази ништа духовно корисно. Све је код њих са једним циљем, све је затровано тим истим отровом. Када смо ми били тамо, знали смо да је тако. Само што се нисмо угушили од оног што је тамо, од тог смрада духовног.

А сада, кад су људи на слободи, чудно је што они тај смрад скоро да не осећају и понављају са занимањем, чак се и односе са неком благонаклоношћу према томе што долази одонуд, никакву одвратност према томе не осећају. А ми треба да памтимо те псаламске речи, да ако је само рекао безумник у срцу своме, нема Бога, онда је даље одмах - распадоше и згадише се у делима својим, то јест, на свим њиховим подухватима, на свим њиховим делима – је тај печат распада и трулежи, тај печат мрзости, како је отворено речено у псалму. Ето, то треба стално да памте православни руски људи, али понављам, на жалост, ми смо постали ''стидно равнодушни према добру и злу'' и тамо, где је хришћанин био дужан да подигне негодујући глас против саблазни, вешто усмерене, тамо се он подаје тој саблазни и иде јој у сусрет.

Али да не буде са нама тако, браћо! Треба увек да памтимо шта је рекао Господ наш Исус Христос: Ко није са Мном, против Мене је, ко не сабира, тај расипа. Све што није од Њега, све је лажно, све води ка расточењу, ка духовном и физичком опустошењу и отпадању. То увек треба да памти свака верујућа душа и да се не подаје саблазнима зла које на себе облаче привлачну личину (маску). Мрска су сва дела оних који одлазе од Бога.

Деси се да неуспешни у послу буду и они који верују у Бога, како смо сада слушали у Јеванђељу, како су се апостоли трудили сву ноћ и ништа нису ухватили. Али то је Господ промисаоно устројио ради тога да би они већ ту видели шта значи Његов благослов Својим вернима. Када су му они указали на безуспешност својих покушаја, Господ им је само рекао: ''Баците мреже тамо'', како је Он говорио. И они су одмах ухватили безбројно мноштво риба. Тако је и хришћанин дужан да се труди у ревности Богу. Ако му се и учини да је његов труд бесплодан, нека памти: да Господ гледа милостиво на његове трудове, осениће их Својим небесним благословом и онда ће његови трудови бити плодотворни, и на славу Божију и на добро ближњима и на спасење својој души. Ако се он тако буде трудио – биће веран и Бог. Амин.

 * Пс. 13, 1. (Рече безумник у срцу своме: нема Бога)

 ¹ Ова се беседа може односити и на Европску унију данас.

**  Рече безумник у срцу својем: нема Бога; неваљали су, гадна су дјела њихова –превод Ђуре Даничића

Извор: Проповеди и поуке митр. Филарета Вознесенског, 1.део, ман. Рукумија, 2016. 

Превод: Православна породица, август 2014.